{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Ovo je, taman koliko je bilo iskreno ono ljubavno pismo za jednokratnu upotrebu Mančester Junajtedu, neophodna i istinita priča o jednom velikom igraču koji nastaje pred našim očima, ako se već nije i tuto-kompletirao...
PRELAZZI: Dobri vilenjak Mančester Sitija

Šta je sad ovome, misli čitalac čim ugleda sliku i naslov, totalno je pogubio kompas i glavu, sad misli da ih ishvali, pa obrnutom psihologijom da im nanese neku karmičku bol, pa da se spotaknu? Eeeeh, prozreli smo njegovu nameru, a nije ni neka fora, samo da znate...

Ne, stvarno ne. Ovo je, taman koliko je bilo iskreno ono ljubavno pismo za jednokratnu upotrebu Mančester Junajtedu, neophodna i istinita priča o jednom velikom igraču koji nastaje pred našim očima, ako se već nije i tuto-kompletirao.

Bila bi grehota to ne primetiti, ostati mu dužan, bez obzira na plavičastu boju dresa u kojem onoliko briljira ove sezone.

Kao što bi bila grehota da ne postane najbolji igrač lige, u slučaju da Mančester Siti, kao što verovatno hoće, odbrani titulu. Jer ona će ponajpre biti njegova, čak i ako je to nekima promaklo ispod radara...

Znamo, važni su golovi, to je ono što prvo upada u oči – mada nije da ih on ne daje – ali još važnije je brendiranje, (samo)reklamerstvo, a tu je junak naše priče najtanji.

Ako je to uopšte ikakav greh, ili ga to, zapravo, čini još većim i još boljim.

Bernardo Mota Veiga de Karvaljo e Silva (uh!), najbolji igrač Portugalije u kategoriji od 18 do 33 godina, jedan je od onih fudbalera koje ne možete da ne cenite, pa i da ne volite, ma koliko vam se sa ganglijama svađao klub za koji nastupa.

Bernarda je nemoguće mrzeti i suludo je izmišljati ikakav loš epitet za njega, taman koliko je teško naći njegovu slabu tačku.

Omiljeni igrač Pepa Gvardiole (“Volim tog čoveka!”, reći će milion puta, i svaki put će biti jednako oduševljen) dostojni je naslednik dosadašnjeg idola navijača Mančester Sitija i svog prezimenjaka, koji će, posle svih velikih partija i velikih golova, uskoro otići u penziju.

Imaće ko da ga nasledi, pa i prevaziđe, čak i ako Bernardo Silva nije igrač čije će sličice lepiti klinci niti će neko od ovih novijih generacija, što tek sad stasavaju za ljubav prema stranom klubu, odabrati Siti baš zbog njega.

To je, valjda, jer ništa kod Portugalca nije na prvu loptu sem kad on odigra onu njegovu prvu loptu: i ako vam se čini da je ove sezone iznikao niotkuda da oplemeni Premijer ligu, u stvari bi zaključak bio pogrešan.

Njega je Gvardiola brižljivo negovao, polako mu dozvoljavao da se navikava na Englesku. Prošle sezone bio je epizodista i šegrt, ove je tako lako zamenio previše često povređenog De Brujnea, a onda prisvojio svaki deo terena koji bi mu bio poveren, da se igra Sitija doslovno ne može zamisliti bez njega, za razliku od neverovatnog, ali baksuznog Belgijanca, pa vam je lako pomisliti da je mršavi majstor oduvek bio tu.

Silva je višenamensko oruđe, baš kao što Katalonac to voli, i mada obojica uglas tvrde da je najbolji kao “klasična desetka”, a komentatori uživaju kada je “lažna osmica”, opčinio je u poslednje vreme gledaoce, a urnisao leve bekove, sa desnog krila, odakle može da centrira ili da povuče u sredinu, a onda robenovski, savršenim levim stopalom da je šutne ili da proigra nekog saigrača.

Mađioničar ili, ako obratimo pažnju na njegove uši, dobri vilenjak Premijer lige...

Momak sa brojem 20 na dresu jeste ušao na širi spisak najboljih igrača ove prvenstvene sezone, i hajde da se nadamo da će biti dovoljno poštenja među selektorima da upru prstom baš u njega, uprkos tome što možda nije – marketinški i samo marketinški! – najbolji kopirajter za skupoceni cirkus zvani Premijer liga.

Sitan, žilav, sa glavom koja je možda za koji broj veća nego što bi trebalo da bude, Bernardo Silva je čovek oko kojeg će se graditi igra Mančester Sitija i portugalske reprezentacije u narednoj deceniji, i dočim neki od nas doslovno strepe od toga koliko dobar tek može da bude, izbegli smo, sasvim s razlogom, reč “zvezda”, pošto je on antiteza onome što, ako slušate medije i pratite Instagram, jedan takav fudbaler treba da bude.

Ovaj neopevani heroj odlične (zbog Lige šampiona ne i savršene) sezone Mančester Sitija nema tetovaže, ne prate ga skandali, ne bije ga zapravo nikakav glas, sem onaj da je, za ovaj svet i ovo doba, nekako previše normalan.

(Uporedite ga, na štetu potonjeg, sa čovekom s kojim se formalno bije za mesto u startnoj postavi, mada je Bernardo “zakucan”. Sa Rijadom Marezom...)

Monako ga je uzeo iz rodnog Lisabona i matične Benfike u ono vreme kada je Kneževina dovlačila najbolje mlade talente iz čitavog sveta i posle ih prodavala za obrt kojeg se ne bi postideo ni najposećeniji kazino Monte Karla.

Sećamo se tako dobro, plan je bio savršen, ali im se jedne sezone baš omaklo pa su stigli do polufinala Lige šampiona, pobedivši usput baš Mančester Siti, i tada je mudro oko Gvardiolino videlo sve.

Iz tog perioda, u gradu džet-seta, milijardera, besnih automobila i ostalih sofisticiranih razvratnosti, potiču brojne anegdote koje svedoče koliko je, u stvari, nenormalno normalan Bernardo Silva.

Kažu da je u Monaku živeo u jednosobnom stanu, potpuno sam. Imao je samo malenu kuhinju, u kojoj nije bilo mesta za mašinu za pranje sudova, pa je vedeta crveno-belih posle napornog treninga ili utakmice dolazio gajbi, usput kupio deterdžent i, duboki uzdah, kao i mi, obična raja, sunđer u ruke i 'ajmo polako...

Imao je i automobil, ima ga i dalje, koji može da se spakuje u gepek omanjeg džipa: njegov “smart”, ako je verovati britanskim tabloidima, vredi nešto manje od 10.000 evra. Ako se setimo epizode iz (auto)biografije Zlatana Ibrahimovića, one o tome kako Pep Gvardiola zamišlja vozni park svog idealnog tima, možda je i to jedan od razloga što je, skromnošću i nenametljivošću, osvojio srce svog sadašnjeg menadžera.

Silva izgleda i ponaša se kao starmali, i što zbog inteligencije na terenu – ako je uživanje gledati ga šta ume i šta radi s loptom (“Kao da je zalepi nekom žvakom za stopalo!”, primetiće jedan njegov saigrač), kako tek opisati njegovo kretanje bez nje? Nekad kao da lebdi na terenu, neuhvatljiv, naučen da izbegava fizički kontakt i sve uzaludne klizeće startove – što zbog imidža, stavova i svetonazora mimo njega, može da vam se učini da ima mnogo više godina nego što mu je zapravo. A gospodin Mota Veiga de Karvaljo će tek narednog avgusta napuniti 25...

Odaje ga nekad osmeh.

Osmeh, kao ni pijanci, mala deca i one uske helanke, ne može da laže: ne samo kada postigne gol ili pošalje savršenu asistenciju – ono protiv Totenhema, završeno prvencem mladog Fodena, treba da se broji jednako Silvi kao i neposrednom dodavaču Agueru, ako ne i više – nego i kada primi loptu, ili kada ide na trening, ili kada se s njega vraća, ili kada mu dosadni novinari poture mikrofon pod nos, Bernardo je tada samo zaigrani dečak, pun zahvalnosti za sve što mu se dešava (i što je zaslužio!) i pun ljubavi prema igri koju tako dobre obrće.

Ako neko to ne vidi, ako se pouzda samo u lažljivu i varljivu statistiku, to je samo njegov problem; ovaj profesionalac ionako ne želi da bude zvezda u modernom smislu te reči, dovoljno je što je majstor fudbala.

Ništa obrnuta psihologija, ništa bajanje, vračanje i karma, Bernardo Silva je čovek kojeg je lepo gledati, čak i ako vam je ponekad mučno kada svi njegovi drugari slave, i ako Siti odbrani titulu, kao što izgleda da hoće, biće makar jedan veliki razlog zbog kojeg će nekima od nas to biti za zeru manje tužno.

ENGLESKA 1 - 36. KOLO

Petak
Liverpul – Hadersfild  5:0 (2:0)
/Keita 1, Mane 23, 66, Salah 45, 83/

Subota

Totenhem - Vest Hem 0:1 (0:0)
/Antonio 67/

Fulam - Kardif 1:0 (0:0)
/Babel 78/

Kristal Palas - Everton 0:0

Sautempton - Bornmut 3:3 (1:2)
/Long 12, Vord Prouz 55, Target 67 - Gosling 20, Vilson 32, 86/

Votford - Vulverhempton 1:2 (0:1)
/Grej 49 - Himenez 41, Žota 77/

Brajton - Njukasl 1:1 (0:1)
/Gros 75 - Perez 18/

Nedelja
13.00: (2,75) Lester (3,40) Arsenal (2,50)
15.05: (18,0) Barnli (7,75) Mančester Siti (1,15)
17.30: (2,75) Mančester Junajted (3,05) Čelsi (2,75)

*** kvote su podložne promenama

PišeMarko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sport
FotoReuters / Shutterstock

Najnovije vesti


×