{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

PRELAZZI: Derbi je derbi! Idealna utakmica za Solskjera

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 7
Jesu li kompleksi toliko neizlečivi da će trebati mnogo vode da proteče Mersijem kako bi se Liverpul osećao komotno u koži favorita?
PRELAZZI: Derbi je derbi! Idealna utakmica za Solskjera

Ovo je nešto što su navijači Liverpula čekali tri decenije.

Ne, ne titula, o tome nećemo, već odavno dolepotpisanom učitavaju čudesne sposobnosti baksuziranja, pa su prilježniji čitaoci primetili da se ta reč na T koristi samo ako nema druge.

Trideset godina Liverpul ima – sasvim zasluženi, sasvim racionalni – kompleks niže vrednosti kada se pomene Mančester Junajted. Toliko dugo, čak i kada ima na papiru jaču ekipu (što se pre Klopove ere desilo... pa, nikada), čak i kada je iznad Junajteda na tabeli, čak i kada se desi da se zaređa nekoliko sjajnih mečeva, pa se Old Traford pokori sa pet lakih komada i rumenim licem Fernanda Toresa, tih pedesetak kilometara, u koje staju različiti akcenti, različita muzika, različiti pogledi na život, smrt, posao i fudbal, bio je Liverpulov put u Kanosu, strepnja od poniženja i podsmeha.

Trideset tri godine navršiće se uskoro otkako je ser Aleks Ferguson došao sa severa, i postavio sebi i saradnicima samo jedan zadatak, činilo se nemoguć i neostvariv: svrgnuti Liverpul sa trona, postati najuspešniji engleski klub, napraviti kopernikanski obrt, postaviti planetu naglavačke i utisnuti žig đavola na fudbalsku loptu.

Znao je Škot da je to put kojim se postaje najveći, kao u boksu, savladaš onog s blještavim pojasom i onda je ceo svet tvoj: ono što je došlo posle, one dve Lige šampiona, ono strahopoštovanje i samopouzdanje koje je odzvanjalo sve do Preskota, Hajtona i Sent Helensa, na granici dva sreza, to je bila logična posledica dominacije nad najvećim protivnikom. Potonji je tek povremeno uspevao da se pomokri na paradu, ali bi to isparilo, pa, kao što to ume da ispari...

A onda se sve promenilo, iako se nije baš sve promenilo (pogledati u rečniku pod onom odrednicom za T). Došao je Jirgen Klop, čak su i neki bivši igrači Junajteda počeli da se sprdaju sa sadašnjim sastavom, onom grafikom od kombinovanog tima u kojem su samo momci sa Enfilda, i Liverpul je pred ovu nedelju predveče, pitajte koga hoćete, a ponajpre pitajte bukmejkere, unapred upisani pobednik.

Mančester će biti bez Pogbe, bez De Hee, Mančester će biti bez samopouzdanja, Liverpul je kaznena ekspedicija u pohodu na rekord Premijer lige, i sve tako redom...

Pa zašto se onda ova “utakmica svih utakmica”, nešto što bi se zvalo “Derbi Engleske” kada Englezi ne bi smatrali da je to uvredljivo prema svima ostalima, ipak među onima koji vole Liverpul dočekuje sa strepnjom?

Jesu li kompleksi toliko neizlečivi da će trebati mnogo vode da proteče Mersijem kako bi se Liverpul osećao komotno u koži favorita? Ili se samo treba setiti prošlog proleća, kada je Junajted umnogome rešio trku u Premijer ligi, tako što ga je gradski rival lagano skrajnuo u svom maršu ka peharu, dok je Liverpul odigrao, najblaže rečeno, bojažljivo, svestan da može i mora da napadne, ali nevičan da to učini?

(Prolećni okršaji potvrdili su i ono što smo odavno znali: Junajtedu je glavni rival Liverpul, ovaj gradski se i dalje posmatra samo kao prolazna napast...)

Bilo je mnogo komentatora koji su u proteklom periodu, posebno tokom onog mučnog prozora za utakmice reprezentacija, kada bismo čitali sve o klupskom fudbalu, pa se i spekulacije slobodno oplođuju, govorili kako meč sa Liverpulom dolazi u najgorem trenutku za i dalje voljenog, ali sada upitno dobrostojećeg menadžera Ole Gunara Solskjera.

Stvar je, zapravo, obrnuta, ma koliko paradoksalno moglo da zazvuči: nema bolje utakmice za Solskjera od duela sa najvećim suparnicima, kluba koji je bio na silaznoj putanji u doba kada je on umeo da sa klupe, u nekom drugom smislu ali dobro, pošalje Stretford end u delirijum.

Poraz je očekivan, posebno sa kadrovskim problemima, o svim drugim problemima da i ne pričamo; pa iako se prisećamo da je Jirgen Klop uručio otkaz Žozeu Murinju, stvari su sada drugačije, i ništa (sem možda brutalnog poraza, sada kada ni nula bodova ne bi Junajted odvelo u “opasnu zonu”) neće šarmantnog Norvežanina poslati na biro rada.

Solskjer je zato u vin-vin situaciji: ako nanese prvi poraz Liverpulu, ako njegovi puleni pokažu zube koji su bili tako mlečni u ovoj sezoni, ako uz pomoć duha Meta Bezbija i nervoze Aleksa Fergusona uspe da sruši Klopa i opali šamar onima koji su pomislili da Mančester Junajted, koliko god ga vodili ljudi koji, da budemo blagi, nisu ljubitelji, a kamoli poznavaoci fudbala, preko noći može da prestane da bude veliki klub, Solskjer neće samo sebi produžiti mandat – to se na Old Trafordu više uopšte ne zna – nego će ponovo biti čovek kojem se veruje onda kada je najteže.

A pre svega, da mu veruju igrači: od toga koliko će srčano ući u meč sa favoritom, koliko će biti napaljeni da pokažu da su ih zabolela sva zafrkavanja po medijima i društvenim mrežama, do smirenosti da protiv samouverenog Liverpula, što kaže ona sintagma, ispune sve zadatke.

Ima Junajted u bogatoj prošlosti sličan primer, onoliko koliko tadašnji i sadašnji fudbal uopšte imaju sličnosti: čak je i ser Aleks Ferguson jednom bio samo na utakmicu od otkaza, i to pre nego što je osvojio ijedan trofej.

Izvukao se i posle je bilo šta je bilo.

Junajted je u slobodnom padu još otkako su pomislili da je Dejvid Mojes čovek koji će biti idealan naslednik legende, Liverpul posle niza nedaća kao da jaše spejs-šatl, ali mnogo se toga može okrenuti za samo jedno popodne i barem na jedno popodne, u čemu je lepota Premijer lige i veličina ova dva kluba.

A to važi i u drugom smeru: ne bi bilo veće pobede i veće poruke Klopovih momaka od (lake) pobede na Old Trafordu, uoči serije teških mečeva koji su, rekli bi Englezi, “make or break”.

Zato su i ulozi veći, zato su prognoze teške, zato su kvote varljive.

Ili, da parafraziramo onaj bezobrazni citat o orgazmu, koji je toliko voleo da rabi Vudi Alen: “Derbi je derbi je derbi je derbi”.

Da, ovo je Derbi, i dalje najveća utakmica u Engleskoj, bez obzira na enormnu razliku na tabeli, bez obzira na imena koja pišu na dresovima: to je sukob dva grada, dve filozofije, dva toliko različita kolosa da su po mnogo čemu slični. I kada ide i kada ne...

PREMIJER LIGA - 9. KOLO

Subota
Everton - Vest Hem 2:0 (1:0)
/Bernard 17, Sigurdson 92/

Aston Vila - Brajton 2:1 (1:1)
/Griliš 45, Target 95 – Vebster 21/

Bornmut - Norič 0:0

Čelsi - Njukasl 1:0 (0:0)
/Alonso 73

Lester - Barnli 2:1 (1:1)
/Vardi 45, Tilemans 74 – Vud 26/

Totenhem -  Votford 1:1 (0:1)
/Ali 86 -Dukure 6/

Vulverhempton - Sautempton 1:1 (0:0)
/Himenez 61pen – Ings 53/

Kristal Palas - Mančester Siti 0:2 (0:2)
/Žezus 39, David Silva 41/

Nedelja
17.30: (4,90) Mančester Junajted (3,60) Liverpul (1,75)

Ponedeljak
21.00: (3,90) Šefild Junajted (3,50) Arsenal (1,95)

*** kvote su podložne promenama

PišeMarko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sport

Najnovije vesti


×