{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Vardi je došao pravo niotkuda, Puki je došao za “mars čokoladicu” kada mu je istekao ugovor sa Brondbijem – pominjalo se tada i da bi mogao da svrati u naše krajeve; njegova statistika, taman kao i njegovi klipovi, nisu baš lučili firnajz u redovima navijača ovdašnjih – a danas je čovek oko kojeg se pletu legende...
PRELAZZI: A onda se Temu Puki ipak pretvorio u Supermena

Ima Stiven Fraj, možda poslednji renesansni čovek našeg doba – reći za njega da je samo komičar, samo pisac ili samo aktivista, značilo bi svesti ga na promil onoga što ume, zna i govori – među brojnim citatima koje valja uvrstiti u lektire i onaj o poređenju Mocarta i Majli Sajrus.

Da, ako govorimo o apsolutnim vrednostima, reći će Fraj, naravno da je Mocart “vredniji”, ali zašto bismo morali da biramo jedno ili drugo? Treba nam oboje, ta džungla našeg doba valjda je dovoljno velika da u njoj obitavaju i pume i gusenice, i neko ko nas zabavlja možda samo jedno leto i onaj o kojem će se pričati vekovima.

A nije Stiven Fraj slučajno na početku ovog teksta u kojem će se govoriti o jednom momku koji nije, kao Majli Sajrus, daleko bilo, naštancani proizvod industrije, naprotiv, on je negacija njena, ali sigurno nije Mocart u kopačkama, a ni Salijeri, njemu nazdravlje. Fraj jeste rođen u Londonu, ali je od malena veliki navijač Norič Sitija, zaljubljenik i u taj grad i u njegove Kanarince, veliki prijatelj vlasnice kluba Dilije Smit, ženskog Steva Karapandže britanskih ostrva. Fraj je jedno vreme bio i u upravnom odboru Noriča, a trenutno je ponosni ambasador kluba, i može ga se vrlo često videti kako, sa šalom oko vrata, ostaje bez glasa zbog momaka u žuto-zelenim dresovima.

Navijači jesu jedna luda bratija, ono što niko ne može da zamisli, to je njihov svetonazor i njihova nada, ali da ste Stivena Fraja pre samo godinu dana pitali da li može da pojmi Norič Siti u Premijer ligi, a špica koji je za nula funti došao iz Brondbija, špica po imenu Temu Puki, na drugom mestu liste strelaca najboljeg ligaškog takmičenja na svetu, verovatno bi vam odgovorio još jednim svojim čuvenim:

“The short answer to that is 'no.' The long answer is 'fuck no.'”

A evo, tu smo, Temu Puki, na radost brojnih fantazi menadžera koji su imali dovoljno hrabrosti i ludosti (nisam taj!) da veruju u najboljeg strelca Čempionšipa prošle sezone, za kojeg su mnogi mislili da neće videti ni ivicu šesnaesterca, a kamoli kako se ono lopta lepo koprcne u mreži kad je on oklepi, najveće je iznenađenje i najlepša priča Premijer lige, a mogao bi danas, na krilima neviđenog samopouzdanja, da bude i otkrovenje kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Njegova Finska dočekuje Italiju, a Manćinijevi azurni ragaci s pravom strepe od simpatičnog bradonje...

Uspon i uzlet Temua Pukija fudbalska je verzija onoga o ružnom pačetu ili, ako volite, reizdanje najvećih hitova Džejmija Vardija, doduše bez mogućeg krešenda u vidu titule.

Baš kao i ta lisica od engleskog špica, i Temu Puki je godine i godine provodio u fudbalskim zapećcima, osuđen na prosečnost i na jedan život koji je možda i obećavao, ali je postao miran i tih. Da je sve išlo zacrtanom putanjom, mogao je Temu kroz koju godinu da se okrene i da kaže da mu je fudbal podario mnogo, eto, živeo je u nekoliko zemalja, čak i u Španiji, Nemačkoj, Škotskoj, i to je više nego što neko ko se bavi njegovim sportom i dolazi iz njegove zemlje može da očekuje.

Dečak iz Kotke, gradića na jugu Finske, bio je u Sevilji kao veliki talenat (tada je Sevilja bila drugoligaš, i tek se spremala da postane kraljica evropskih revija četvrtkom uveče), pa se vratio u Helsinki, pa opet probao na visokom nivou u Šalkeu, pa dobacio do Seltika, pa našao svoje mesto u Danskoj, a onda se oprobao u Čempionšipu, ligi za koju je i on mislio da se sastoji mahom od glavometa i zbog čega mu se nije milila.

Vardi je došao pravo niotkuda, Puki je došao za “mars čokoladicu” kada mu je istekao ugovor sa Brondbijem – pominjalo se tada i da bi mogao da svrati u naše krajeve; njegova statistika, taman kao i njegovi klipovi, nisu baš lučili firnajz u redovima navijača ovdašnjih – a danas je čovek oko kojeg se pletu legende.

Uostalom, zar nije za njega Nil Lenon, tadašnji menadžer Seltika, kada je posle jedne mršave sezone – svega devet golova u svim takmičenjima, što uzev u obzir tadašnju dominaciju ekipe s Parkheda, nije nimalo zavidan konto – prodat u Dansku, rekao sledeću rečenicu:
“Znate šta, neće se taj sad u Brondbiju pretvoriti u Supermena. On je dobar na nogama i okej je kada je okrenut leđima golu, ali nije baš ubitačni napadač.”

Sviraj to ponovo, Nile.

Nisu sličnosti sa Vardijem neki bi pomenuli ovde, kada govorimo o “lejt blumerima”, igračima što zrelost i uspeh dosežu uoči jeseni svoje karijere, i Troja Dinija, koji nije zaigrao u Premijer ligi do praga četvrte decenije – samo sudbinske.

Puki je severnjačka verzija Vardija, prilično brz ali ne baš munja, jak na nogama ali ne baš planina, samo krvavo snalažljiv, okretan i sa ubilačkim instinktom koji se, doduše, prvih tuce godina njegove karijere lenjo protezao i tek ponekad koketno namigivao. Puki je onaj sve ređi podtip fudbalskog napadača, što prvo šutira a onda gleda koje su mu druge opcije, za šta je dobio ausvajs harizmatičnog Nemca Danijela Farkea.

Gledajte ga danas, pa recite da nema ničega u ljudskoj psihi, pa se opkladite da nisu u pravu oni koji veruju u mit da ne koristimo kapacitete mozga u potpunosti.

Ovaj tip koji daje het-trik Njukaslu i ovaj tip koji hladan kao jezero Ladoga postiže gol s penala u četvrtak, za pobedu Finske nad Grčkom, to je onaj isti što je tužan i intimno posramljen napustio Glazgov i ulogorio se u Kopenhagenu; isti onaj za kojeg su govorili da nije baš Supermen i koji je bio, u najbolju ruku, “pouzdan”, što je kao kada drugarica pita drugaricu da li je neki tamo dečko lep, a ova odgovara “pa... simpatičan je”; samo što se ovaj “pouzdani” i “simpatični” dečko negde u Norfoku, u fizički i mentalno prenapornom Čempionšipu, transformisao u surovu gol-mašinu.

Staće, zaribaće, pokvariće se, naići će posni period i možda će potrajati toliko da će svi stisnuti ruku Nilu Lenonu i drugim skepticima, ali dok traje, pobogu, neka nas malo, fali nam ovakvih priča.

Puki, rekao bi vam to i Stiven Fraj, naravno još nije legenda Norič Sitija niti je, onoj prošloj sezoni i početku ove uprkos, najbolji igrač kojeg je Kerou Roud ikada gledao. Ta će se titula još neko vreme, makar do magičnog opstanka ili nečeg još većeg, nalaziti u nogama i vicu Darena Hakerbija, ali baš je volšebnik koji je tancovao solo-plesove u dresu boje kanarinaca jedan od najvećih proponenata i reklamera Temua Pukija.

Ne bi, naravno, kako da tekst o jednom Fincu prođe bez njega, bilo fer reći ni da je Temu Puki blizu onog najboljeg što je ta zemlja dala fudbalu.

Jari Litmanen će zauvek biti merna jedinica magije, ali Jari je Litmanen, sa onim stasom, sa onom kožom i kosom, sa onim težištem, sa onim pasovima koji su leteli do jednog dvorišta u Lahtiju i onda se vraćali pravo na ris napadača, sa onom “desetkom” Ajaksa na leđima, Jari Litmanen bio je Finac samo po krštenici i poreklu, sve oko njega mirisalo je na Latinsku Ameriku, na momke toliko gladne lopte da su uvek blizu nje, ili je ona, srećnica, uvek blizu njih.

A nepošteno je proglasiti Temua i za prvog Finca koji daje golove, pošto je u Čempionšipu (tada i dalje pod naslovom Prva divizija) ali i u Premijer ligi i Bundesligi jedno vreme odličan bio plavušan po imenu Mikael Forsel, koji je, samo ilustracije te odličnosti radi, jednog meseca bio izabran i za najboljeg igrača Premijer lige.

Pa opet, niko od njih, i dolazimo polako do današnjeg dana i utakmice koja nam, uz naše momke naravno, pomaže da premostimo ovu pauzu za reprezentacije i ponovo uronimo u fantazije (i fantasy-je) Premijer lige, niko od njih nije imao priliku koja se ukazala gotovo slučajnom lideru finskog nacionalnog sastava.

Nacija koja je ipak zaljubljena u hokej, strastveno voli Formulu jedan i reli, a fudbal doživljava kao letnju razonodu, čvrsto drži drugu poziciju u Grupi J kvalifikacija za naredno Evropsko prvenstvo, sa četiri pobede iz pet mečeva (uz obezbeđeno i polufinale one “C” podružnice Lige nacija, i mogućnost da finale igraju baš sa nama), a danas im u Tampere stiže Italija, nevoljna da se ponovo kocka sa ugledom.

Odavno Finska nije bila ovoliko blizu nekog velikog takmičenja. Predugo su sa zavišću gledali svoje skandinavske komšije, čak se i Island plasirao uzastopno, a oni su ostali crna rupa fudbala na severu; i kada su imali Litmanena bilo je to malo.

Ali sada imaju nešto bolje: čoveka čija se samouverenost preliva na čitav narod, a pride ume, pitajte samo golmane u Čempionšipu i Premijer ligi, da postigne i poneki gol.

Nismo čitali, ali sigurno po finskim medijima postoji neka izjava Temua Pukija, data uoči možda i presudnog meča kvalifikacija, u kojoj navodi da je svejedno ko će postići pogodak, samo da se odoli Italiji.

No svi vrlo dobro znamo da će, ukoliko Finska iznenadi, to iznenađenje moći da donese samo i isključivo Temu Puki. Ni Mocart ni Majli Sajrus, ni Supermen ni Džejmi Vardi, tek tip koji igra najbolji fudbal svog života, neko ko nas zabavlja ovog leta, makar to i ne potrajalo.

Ili, što bi mu verovatno pred duel sa bivšim svetskim prvacima rekao njegov najveći navijač Stiven Fraj: “Mlad si, slobodan si, imaš čiste zube, sunce sija. Daj taj gol, dođavola sa svim ostalim.”

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO - 6. KOLO: 

GRUPA A

Utorak

20.45:  (1,05) Engleska  (13,00)  Kosovo* (45,00) 
20.45:  (3,90) Crna Gora  (3,40)  Češka (2,00) 

GRUPA B

Utorak

20.45:  (10,50) Luksemburg  (5,70)  Srbija (1,28) 
20.45:  (23,00) Litvanija  (10,00)  Portugal (1,10) 


GRUPA C

Ponedeljak

20.45:  (10,00) Severna Irska  (5,50)  Nemačka (1,30) 
20.45:  (45,00) Estonija  (13,00)  Holandija (1,05) 

GRUPA D

Nedelja

18.00:  (7,50) Gruzija  (4,00)  Danska (1,50) 
18.00:  (1,01) Švajcarska  (23,00)  Gibraltar (50,00) 

GRUPA E

Ponedeljak

18.00:  (12,00) Azerbejdžan  (5,80)  Hrvatska (1,25) 
20.45:  (2,40) Mađarska  (3,10)  Slovačka (3,20) 

GRUPA F

Nedelja

20.45:  (1,01) Španija  (23,00)  Farska Ostrva (50,00) 
20.45:  (1,90) Švedska  (3,45)  Norveška (4,20) 
18.00:  (1,05) Rumunija  (14,00)  Malta (35,00) 

GRUPA G

Ponedeljak

20.45:  (2,00) Poljska  (3,35)  Austrija (3,60) 
20.45:  (2,00) Slovenija  (3,30)  Izrael (4,00) 
20.45:  (5,60) Letonija  (3,50)  Severna Makedonija (1,70) 

GRUPA H

Utorak

20.45:  (2,90) Albanija  (2,90)  Island (2,75) 
20.45:  (12,00) Moldavija  (5,00)  Turska (1,30) 
20.45:  (1,01) Francuska  (25,00)  Andora (50,00) 

GRUPA I

Ponedeljak
20.45:  (1,18) Rusija  (7,25)  Kazahstan (15,00) 
20.45:  (35,00) San Marino  (14,00)  Kipar (1,05) 
20.45:  (8,50) Škotska  (4,50)  Belgija (1,40) 

GRUPA J

Nedelja 

15.00: (1,90) Jermenija  (3,50)  BiH (1,85) 
20.45:  (5,60) Finska  (3,50)  Italija (1,70) 
20.45:  (1,05) Grčka  (14,00)  Lihtenštajn (35,00) 

NAPOMENAKvote su podložne promenama

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters

Najnovije vesti


×