{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Savo Milošević fudbalski oživeo čak petoricu igrača koji su bili na marginama u prošloj sezoni
Povratak otpisanih

Preokret u bitnoj evropskoj utakmici (ne tako karakterističan za minule godine), povoljan rezultat pred revanš (sad rival mora da napadne), potpis Zorana Tošića (asistencija i gol), debi Bibrasa Natha (odličan pregled igre), teško objašnjiv postupak Umara Sadika (da li je neko nešto slično video?) i graja dečurlije na zapadnoj tribini (za oduševljenje svih u klubu) obeležili su Partizanovih 2:1 nad Moldeom, ali kako god da se za šest dana okonča revanš sa Norvežanima ostaće utisak da je još jednu pobedu odnela – struka.

Ne (samo) u rezultatskom smislu, koliko u kreiranju ambijenta u ekipi i daleko povoljnijoj klimi za rad nego u prethodnoj godini ili dve, što se najbolje može zaključiti na osnovu saznanja da je Savo Milošević, sa saradnicima, vratio osmeh na lica igračima koji su do pre samo nekoliko meseci bili neprepoznatljivi. Čak ih je petorica i svako je na poseban način pozicionirao sebe kao bitnog faktora s početka nove sezone, iako su koliko nedavno bili u drugom, čak i trećem planu.

Najnoviji primer je Slobodan Urošević, kadar da se u prvom meču plej-ofa kvalifikacija uzdigne do nivoa potrebnog da zasluži poštovanje Grobara i sam sebe promoviše u starnog levog beka Parnog valjka na putu ka grupnoj fazi Lige Evrope. Od pet međunarodnih utakmica ovog leta Uroševć je bio starter na četiri i svaki put se nešto konkretno desilo po strani koju pokriva. U Velsu je prodorom i centaršutem inicirao odlučujući pogodak Aleksandra Šćekića, protiv Malatije bio defanzivno sjajan u oba susretra, u međuvremenu je proigrao Filipa Stevanovića za egzekuciju nad Mačvom, da bi sinoć, još jedno vrlo dobro izdanje krunisao asistencijom Zoranu Tošiću za trijumf nad Moldeom. Dakle, igra u oba smera, konkretan i učinkovit, Slobodan Urošević napokon podseća na igrača kakav je bio u mlađim kategoirjama (prvak Evrope sa kadetskom selekcijom 2013) i u Napretku. Takav je potreban Partizanu.

Najveća zasluga za to je do karaktera samog igrača, vere u sopstvene mogućnosti, sposobnost da prevaziđe sebe, jer je bio u grupi otpisanih u pauzi između dve sezone, ali je naknadno dobio šansu među prvotimcima u danima kad se čekalo da Malaga pošalje dokumentaciju za angažman Rajka Brežančića. Urošević je ćutao, trenirao i ubedio drugog zaslužnog – Sava Miloševića –  da je vredan nove šanse. Zgrabio ju je, čak i kad je Brežanćić uhvatio ritam. Ako ništa drugo, popularni Čaki igrama i ponašanjem je zaslužio poverenje struke, a kako igra deluje da će biti u prvih 11 i u Moldeu kad se bude rešavalo pitanje Partizanove evropske egzistancije. Iako tako nije planirano pre samo dva meseca.

Uroševićev primer je najsvežiji, međutim, predstavlja trend među crno-belima i potvrdu da aktuelni stručni štab ume da priđe igračima i od pojedinaca izvuče daleko više nego Zoran Mirković, pa i pre njega Miroslav Đukić. Konkretno: Bojan Ostojić je bio fudbalski stavljen u zapećak, lišen mesta u protokolu zvaničnih utakmica bezmalo godinu dana, sve dok za komande Parnog valjka nije seo Savo Milošević i odmah ga vratio na teren. A, iskusni štoper od aprila do avgusta delima pokazao koliko je bitan za ekipu. Čak i kad je bilo ideja da se s njim saradnja ne nastavi, Milošević je insistirao na novom ugovoru i koliko je bio u pravu vidi se s početka nove sezone, gde Bojan Ostojić nije opcija za rotaciju (kako su mnogi pretpostavljali), već faktor stabilnosti u Humskoj i startni štoper u paru sa Strahinjom Pavlovićem, koga je „spremio“ za transfer u Lacio.

Jedan od aktera serije „Povratak otpisanih“ je i Zoran Tošić. Kod Bate Mirkovića ga, iz nekog čudnog rezona, nije bilo „ni na mapi“, dok pod Miloševićevom palicom pre svega igra redovno. Još to nije na nivou njegovih najboljih izdanja u karijeri, međutim, način na koji se razume pre svega sa Sejdubom Sumom (namestio mu dva, a Gvinejac njemu jedan gol od početka sezone), te saznanje da potezom može da reši meč stavlja ga u daleko povoljniji položaj nego ranije. Osetio je Bambi poverenje trenera, učestvuje i u defanzivnim zadacima, a igrač njegovog renomea prosto mora da se čeka. Čak i kad mu ne ide, navijači su najčešće zagledani u njega, očekuju da reši meč, a u četvrtak veče im je pokazao da to još može da radi i da je dragoceniji nego što neki misle.

Baš kao i Sejduba Suma. Dugo je tražio sebe, prošle godine u ovo vreme poslat je na pozajmicu, a sad je možda i najkonkretniji igrač Partizana. O tome najbolje „govore“ brojke, četiri gola i četiri asistencije su najbolji dokaz da je Savo Milošević pogodio u centar mete kad ga je vratio na mesto u sredini veznog reda, odmah iza napadača. Uz napomenu da se čini kako u Gvinejcu još ima rezerve, da ovo nije njegov najbolji fudbal i da bi sa još kvalitetnijim špicem i njegov doprinos bio vidljiviji.

Kad smo već kod centarforova, jasno je da je i Ognjen Ožegović proigrao kod Miloševića. Lane je bio na pozajmici, prema sopstvenim rečima igrao bi više u Arsenalu iz Tule da ga nisu sasekle povrede, međutim, tri pogotka i četiri asistencije za samo 388 minuta stavljaju ga u red najproduktivnihjih Partizanovih fudbalera ovog leta. Štagod ko mislio. To bi klubu trebalo da donese 400.000 evra na ime dogovrenog transfera baš u Norvešku, a samom Ožegoviću priliku da zaigra za Rozenborg, ako utanači lične uslove saradnje.

Preuzeo je Savo Milošević na svoja pleća misiju oživljavanja karijera Umara Sadika i Takume Asana (Roma i Arsenal ih slali na pozajmice, bez nekog vidljivog učinka), kao i specifičnost slučaja Aleksandra Lutovca (skinuta mu kapitenska traka u Radu, zbog čega nije igrao mesecima), a ako je suditi na osnovu prethodnih primera neko od njih – ako ne i svi – baš će na Topčiderskom brdu i u dresu Partizana oživeti karijeru.

Foto: Starsport

 

Najnovije vesti


×