{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Početkom decenije bili su među najtalentovanijim fudbalerima sveta, a gde su sada?

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 34
Neki su uspeli i doživeli svetsku slavu, neki skroz propali i potpuno nestali, a neki imali skromne karijere...
Početkom decenije bili su među najtalentovanijim fudbalerima sveta, a gde su sada?

Druga decenija 21. veka polako je na izmaku. U danima kada sportskih događaja nema ni za hleb, možda je najbolje vreme da se prisetimo fudbalera koji su te 2010, odnosno u godinama neposredno pre i po početku te druge dekade obećavali mnogo...

Gde su danas? Ko je od njih postigao svetsku slavu i uspeo, ko je propao i nestao, a ko je ipak ostvario neku skromnu fudbalsku karijeru, ili pak dobro unovčio svoj talenat...

ALEŠANDRE PATO (MILAN – SAO PAULO)

Te 2009. Pato je zaslužio prestižnu nagradu Golden Boy za najboljeg mladog fudbalera tog vremena. Brazilac je već bio u Milanu, koji ga je Internasionalu platio tada ogromnih 24.000.000 evra. Imao je nekih dobrih momenata, ali nikada to nije bilo ni približno talentu koji ga je krasio. U januaru 2013. Rosoneri ga za 15.000.000 evra prodaju Korintijansu, a odatle se seli na čudne pozajmice u Sao Paulo i Čelsi pre nego što leta 2016. stiže u Viljareal za 3.000.000 evra. Samo šest meseci Žuta podmornica je njegovo veliko NIŠTA unovčila dobro i prodala ga u Tjenžen za 18.000.000 evra. Od prošle sezone ponovo je član Sao Paula.

MARIO BALOTELI (MANČESTER SITI – BREŠA)

Baloteli se nagradom za najboljeg mladog fudbalera okitio godinu dana posle Pata, a u to vreme nosio je etiketu apsolutno najtalentovanijeg napadača sveta. Ali, uz veliki talenat išla je i reputacija lošeg momka, kome nemirni duh ni deset godina kasnije ne dozvoljava da pruži ono najbolje. U Mančester Sitiju, u koji je stigao iz matičnog kluba Intera na insistiranje Roberta Manćinija ostao je upamćen po brojnim skandalima, gađanju omladinaca Sitija strelicama za pikado, majici s natpisom “Why Always Me“ (Zašto uvek ja) i parkiranju svojih skupocenih vozila gde god je stigao. Posle Sitija pogazio je odnos sa Interom i otišao u Milan, klub za koji je navijao kao klinac, da bi onda usledio transfer u Liverpul. Najbolje igre pružio je u dresu Nice, gde je zaista podsetio sve zašto je svojevremeno važio za rasnog golgetera, a posle toga je imao epizodu u Marselju i sada nastupa za Brešu...

GERET BEJL (Totenhem – Real Madrid)

Supersonični Velšanin je u Totenhem stigao 2007. godine, a ubrzo je počeo da blista u redovima Pevaca. Posle dve sezone uigravanja slede dve godine uzdizanja i zatim eksplozija u kojoj je doživeo vrhunac karijere u maltretiranju protivničkih bekova. Prešao je u Real Madrid za vrtoglavih 101.000.000 evra, gde je pokorio Evropu čak četiri puta, bio jedno vreme i jedan od najboljih igrača sveta, a poslednje dve sezone o njemu se više priča kao profesionalnom primaču plate, nego o fudbaleru koji je nekada ostavljao bez daha...

FILIPE KUTINJO (Inter – Bajern)

Čudan je put prošao Kutinjo. U Inter je stigao kao tinejdžer, s etiketom jednog od najtalentovanijih brazilskih fudbalera. Ali, u Interu nisu znali da iskoriste njegove kvalitete što im nije prvi put (Sedorf, Pirlo, Karlos...) pa je Kutinjo prvo otišao na pozajmicu u Espanjol gde čak i nije igrao tako loše. Januara 2013. odlazi u Liverpul za 13.000.000 evra i to je bez sumnje jedan od najboljih poteza Redsa na tržištu u moru grešaka napravljenih tih godina... Kutinjo je u Liverpulu izrastao u prvoklasnog vezistu, što mu je pet godina kasnije donelo, bar je tako izgledalo, transfer karijere u Barsu, dok je na Enfildu ostalo 145.000.000 evra! Kutinjo se, ipak, nije snašao u sistemu Ernesta Valverdea, zbog čega ulazi u rat sa navijačima i prošlog leta prelazi u Bajern kako bi našao svoj mir. Nije baš oduševio tako da se veo misterije svio oko sudbine nekada fantastičnog Brazilca...

NEJMAR (Santos – PSŽ)

Samo što se pojavio na fudbalskom nebu, Nejmar je odmah opčinio fudbalski svet. Posle pravog rata Reala i Barselone pune tri godine za njegov potpis, Nejmar u transferu koji je kasnije podigao ogromnu prašinu i pokrenuo brojne kontroverze stiže na stadion Kamp Nou leta 2013. gde je proživeo najbolje godine dosadašnje karijere. Ipak, taj prepoznatljivi brazilski temperament i sujeta nisu mu dozvolili da ostane u Barseloni i verovatno izraste u jednog od najboljih svih vremena. Želeo je po svaku cenu da pobegne iz senke Lionela Mesija i pokuša da postane ono što su baš Mesi i Ronaldo – klasa za sebe. PSŽ je platio OGROMAN novac, 222.000.000 evra i tako uveo fudbalsku industriju u potpuno novo doba. Nejmarova zvezda počela je lagano da bledi zbog brojnih povreda, te ponašanja na terenu i van njega. Sve je više počeo da uživa u čarima noćnog života, bluda i razvrata, ali je i dalje odličan fudbaler i to treba priznati. Svakako je igrač koji je možda i najviše postigao od svih igrača na ovoj listi, uz Tonija Krosa...

ROMELU LUKAKU (Anderleht – Inter)

Period od 2009. do 2011. stavio je Lukakua na evropsku fudbalsku scenu. Kod fudbalskih skauta je još i ranije bio poznat po svojoj građi i gotovo zastrašujućoj fizičkoj dominaciji u odnosu na drugu decu njegovih godina. Iako je bio daleko najmlađi u šampionskom timu Anderlehta, bio je prava zver ispred gola. Uzeo ga je Čelsi leta 2011. kao naslednika Didijea Drogbe, ali kako dve pune godine nije uspevao da se nametne trenerima koji su dolazili i prolazili kroz Stamford Bridž u to vreme, posle pozajmica u VBA i Everton tim sa Gudison Parka ga otkupljuje za 35.500.000 evra jula 2014. Posle tri pune godine terorisanja protivničkih golmana stiže u Mančester Junajted u spektakularnom transferu vrednom 84.700.000 evra. Ipak, zadržao se samo dve godine, gde su ga mnogi prozivali da je suviše debeo i trom da bi bio vrhunski napadač. Prošlog leta ga je otkupio Inter za 65.000.000 evra i doživljava preporod pod komandom Antonija Kontea.

ĐOVANI DOS SANTOS (Totenhem – Klub Amerika)

Dos Santosov talenat kalio se u čuvenoj Masiji, a posle odigrane sezone 2007/08 u prvom timu Barselone sledi transfer u Totenhem, čime je napravio kardinalnu grešku. Nikada nije uspeo da svoj dar za fudbal pretoči u nešto više i kod mnogih će ostati upamćen samo kao legenda platforme Football Manager. Njegov talenat je praktično ispario, toliko da sada nastupa za meksički Klub Amerika...

TONI KROS (Bajern Minhen – Real Madrid)

Kao dete Hanze iz Rostoka važio je za talentovanog fudbalera, a transferom u Bajernov mladi tim 2006. za nešto više od dva miliona evra potvrdilo je ovu tezu, pošto je minhenski gigant još tada voleo da uzima samo ono najbolje od svoje konkurencije. Ipak, morao je da prođe kroz pozajmicu u Bajer Leverkuzen da bi dokazao svoj talenat i predstavio sebe upravi Bajerna. Od 2010. postaje stalni član prvog tima Bajerna s kojim je dominirao četiri pune godine pre nego što je bio prodat Realu za, čini se, smešnih 25.000.000 evra, tek što je postao šampion sveta sa Nemačkom. Sa Bajernom je uzeo jednu, sa Realom još tri Lige šampiona i jedan je od igrača bez kojih ne može da se zamisli uspeh Kraljevskog kluba, a CV mu je prepun timskih i individualnih priznanja.

ADEM LJAJIĆ (Partizan – Bešiktaš)

Ljubitelji fudbala u Srbiji svih boja pamte priču o propalom transferu u Mančester junajted. Umesto u, za srpske pojmove, spektakularnom transferu u paketu sa Zoranom Tošićem, Bambi ostaje sam na Old Trafordu pošto njegov saigrač nije mogao da dobije radnu dozvolu, dok Ljajić svoju evropsku odiseju van Srbije počinje Fjorentini januara 2010. Klub iz Firence platio je Partizanu 7.000.000 evra, a Ljajić je zbog svog temperamenta tek na mahove pokazivao kolikim talentom raspolaže i njegova karijera imala je možda i previše uspona i padova. Za deset godina promenio je niz klubova, od Rome, preko Intera, do Torina i na kraju Bešiktaša, gde se sa trenerom Sergenom Jalčinom malo voli, a malo mrzi...

KARLOS VELA (Arsenal – Los Anđeles)

Poput Dos Santosa, Meksikanca će malo ko pamtiti po fudbalskim kvalitetima u realnom svetu, već će zauvek ostati upamćen kao gol-mašina u FM svetu, konkretno onoj ediciji iz 2008. godine. U Arsenal je stigao 2006. kao golobradi klinac s ogromnim talentom, ali ga inače pedantni stručnjak Arsen Venger nikada nije iskoristio u prvom timu Arsenala. Zbog toga je morao da prođe školovanje u Selti, Salamanki, Osasuni, VBA i Real Sosijedadu, pre nego što ga je klub iz Baskije otkupio za 14.000.000 evra u leto 2012. Na Anoeti njegova karijera počela je da poprima željene obrise, ali nikada nije uspeo da nadoknadi izgubljeno vreme po drugim klubovima. Sada igra za Los Anđeles, gde je najbolji igrač franšize. Nedavno je otkrio da mu klub nije dozvolio da ode u Barselonu na četiri meseca prošle godine, čime je propala verovatno poslednja šansa da pokaže nešto na evropskom tlu...

TOMAS MILER (Bajern Minhen)

Jedan od retkih fudbalera sa liste koji su celu svoju karijeru proveli8 u jednom klubu. Tomas Miler je vrtoglavi uspon karijere doživeo baš 2010. godine kada je zacementirao poziciju startera u redovima nemačkog giganta. Pokrivao je sve napadačke pozicije, radio sve što su od njega tražili Hajnkes, Gvardiola, Flik i ostali, a umalo da mu Niko Kovač upropasti boravak u Minhenu. Čak je podneo bio zahtev da bude stavljen na transfer listu, ali je Kovač ipak prvi otišao. Hansi Flik je u njemu opet zapalio onu iskru i vratio mu stari sjaj. Uz Arjena Robena i Franka Riberija apsolutno najveća ikona modernog Bajerna i sinonim klupskog uspeha svih ovih godina.

STEVAN JOVETIĆ (FJORENTINA – MONAKO)

Po završetku sezone 2009/10 Stevan Jovetić je imao svet pod nogama. Sa tek punih 20 godina Jovetić je bio redovan stareter i jedan od najboljih strelaca Serije A, a uz to rešetao je i kao reprezentativac Crne Gore. A onda dolazi najteža povreda modernog sporta – pucanje prednjih ukrštenih ligamenata koja mu je unazadila karijeru, zbog čega mnogi veruju da mu je ta sezona 2009/10 bila najbolja u karijeri, iako ga je Mančester Siti leta 2013. platio 26.000.000 evra. Nije uspeo da dokaže klasu i talenat, pa je tako lutao od Intera, do Sevilje i sada nastupa za Monako. Pitamo se – koliko je vas znalo gde je on sad, s obzirom na to koliko malo igra?

FREDI ADU (Benfika – penzija)

Karijera koja je ubedljivo najviše obećavala, a daleko najviše propala! Verovatno svi znaju priču o gašenju velike nade svetskog fudbala, koju su sa 14 godina poredili s Peleom, a nikada nije bio ni blizu da dostigne visine brazilskog velikana. Sa 16 je kao igrač Di Si Junajteda redovno tresao mreže širom MLS, a poslednjeg dana jula 2007. odlazi u Benfiku za tada smešnih 1.500.000 evra. Umesto da ekspodira, on se ugasio, pa tako ređao neuspešne epizode u Monako, Belenensesu, Arisu, Rizeu, Filadelfiji, brazilskoj Bahiji, pa Jagodini gde nije ni igrao, finskom Kupsu, da bi poslednji angažman imao u američkom timu Las Vegas. Od decembra 2018. je bez kluba i od tada radi kao promoter poznate marke usisivača... Kakav sunovrat!

FEDERIKO MAKEDA (Mančester junajted – Panatinaikos)

Još jedna fantastična akvizicija iz sveta FM, ali neko ko nikada nije pokazao ni delić velikog talenta. Posle Fredija Adua doživeo je najveći pad u karijeri. Posle odličnog debija za Mančester junajted protiv Aston Vile i gola protiv Sanderlenda koji je lansirao njegovo ime u orbitu, činilo se da Junajted ima novu gol-mašinu. Završio je na naslovnim stranicama prestižnih fudbalskih magazina, ali to je otprilike bio njegov najveći uspeh u karijeri pošto se njegova zvezda gotovo ugasila tokom godina. Promenio je silu božju klubova – od Sampdorije, preko KPR, Štutgarta, Donkastera, Birmingema, Kardifa i Notingem Foresta, do Novare i na kraju Panatinaikosa gde igra sasvim pristojno. Ali, daleko od karijere kakvu su mu predviđali fudbalski stručnjaci.

MARIO GECE (Dortmund – Dortmund)

Od Dortmunda, do Dortmunda, Mario Gece prošao je dugačak put u kojem je njegova lestvica samo padala iz godine u godinu. Vrhunac karijere doživeo je na Mundijalu 2014. u Brazilu kada je kao zlatna rezerva postigao šampionski gol za Boginju i činilo se da mu je samo nebo granica. Transferom u Bajern je, ipak, njegova karijera počela da bledi i samo na momente je znao da zablista. Za razliku od njegovih prijatelja Roberta Levandovskog i Matsa Humelsa, Geceova karijera je u silaznoj putanji, ali i pored toga Dortmund ga je iz nekog razloga otkupio leta 2016. za 22.000.000 evra. Najavljeno je već da će na leto otići iz kluba, a pitanje je samo – gde?

HAVIJER PASTORE (Palermo – Roma)

Palermo je početkom decenije na izmaku imao fantastičan tim čiju su okosnicu činili još i Edinson Kavani i Fabricio Mikoli. Pastore je bio pravi hit Serije A i zbog toga je bio nagrađen direktnim transferom u PSŽ, pa je postao jedna od okosnica novog finansijskog giganta s arapskim kapitalom. Kako je vreme prolazilo njegova uloga se drastično promenila. Od nezamenjivog u prvim godinama boravka, do čoveka koga su potpuno zasenila druga spektakularna pojačanja. Zbog toga je 2018. prešao u Romu gde nije baš ostavio upečatljiv trag, a ove sezone je jedva sastavio tri utakmice...

TIJAGO ALKANTARA (Barselona – Bajern Minhen)

Sin legendarnog Mazinja može da se pohvali mnogo boljom karijerom od svog brata Rafinje, koga su povrede sprečile da igra bolje u kontinuitetu. Tijago je u Barseloni bio nešto poput putnika u prolazu, iako je na svom debiju postigao gol i upisao dve asistencije. U narednih deset utakmica nije uradio ništa značajnije, zbog čega je morao da pristane na transfer u Bajern leta 2013. za 25.000.000 evra. Bio je to najbolji potez karijere, jer je jedan od igrača koji donosi nešto posebno Bajernovoj igri. Možda nije kvalitet Ćavija, Inijeste ili Seska Fabregasa, ali je i dalje vezista koji garantuje golove i asistencije.

ĐORDI ALBA (Barselona – Barselona)

Dete je Barselone, ali je put do prvog tima morao da kroji zaobilaznim putem. Od mladog tima Kornelje, do podmlatka Valensije u koji je stigao za samo 6.000 evra, Alba je transferom na Mestalju posle kratkoročne pozajmice u Himnastiku potpuno eksplodirao i počeo da izrasta u jednog od najboljih levih bekova današnjice. To mu je donelo transfer u Barselonu leta 2012. za samo 14.000.000 evra i od tada je nezamenjiv šraf katalonskog velikana.

DANI VELBEK (Mančester junajted – Votford)

Stakleni Dani je mogao lako da postane jedan od najboljih ostrvskih fudbalera novijeg doba, ali na kraju nije postigao ni delić onoga što su mu predviđali. Ponikao je u školi Mančester junajteda i mnogo obećavao, ali kod ser Aleksa Fergusona nije uspeo da se nametne. Zbog toga je Arsenal u svom svojem ludilu izdvojio 20.000.000 evra leta 2014. i zapravo bacio pare niz reku. Povrede su mu upropastile karijeru, zbog čega se i kaže da ima staklena kolena. Prošlog leta je otišao u Votford, gde se nije baš proslavio. Naprotiv...

Foto: Reuters

Najnovije vesti


×