{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Oživljavanje giganta s inicijalima OGS: Vera u mlade, otpisivanje posrnulih zvezda, vraćanje Junajtedove kulture...

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 11
Mančester Junajted je prošao veliki put od momenta kada je Ole stigao na klupu, ali proces revitalizacije još nije završen...
Oživljavanje giganta s inicijalima OGS: Vera u mlade, otpisivanje posrnulih zvezda, vraćanje Junajtedove kulture...

Mančester junajted i Ole Gunar Solskjer će u subotu proslaviti prvu godišnjicu otkako je nekadašnji golgeter Đavola dobio stalni posao na Old Trafordu.

S tim na umu ostrvski mediji pozabavili su oživljavanjem posrnulog giganta s potpisom Ubice dečjeg lica, odnosno inicijalima – OGS.

Do momenta izbijanja vanredne situacije zbog pandemije virusa korona, Mančester Junajted je bio u seriji od jedanaest utakmica bez poraza, s praktično overenim plasmanom u četvrtfinale Lige Evrope i imao susret protiv Noriča u osmini finala FA kupa. Na sve to, Junajted opasno diše za vrat Čelsiju u potezi za četvrtim mestom koje garantuje direktan plasman u Ligu šampiona, mada je izvesno da će peto mesto na tabeli nositi takođe kartu za elitno takmičenje pošto je Mančester Siti suspendovan iz istog na dve godine.

Od momenta kada se vratio na svoj Teatar snova, odnosno pošto je sagledao sve aspekte rada njegovog prethodnika Žozea Murinja i stanja u kojem se klub nalazio posle neuspelih epizoda Posebno, odnosno Luja van Gala i Dejvida Mojesa, Solskjer je insistirao da mnogo toga mora drastično da se promeni, čak i precrta, kako bi Junajted ponovo mogao da postane zdrava fudbalska sredina.

Mnogima se i danas vrte scene onog, gotovo holivudskog perioda “medenog meseca“, kada je Junajted eksplodirao pod komandom novog trenera, vezao osam pobeda u svim takmičenjima, pa izrežirao senzaciju eliminisavši PSŽ u osmini finala Lige šampiona i doživeo samo jedan poraz u sedamnaest utakmica... Koliko su ga tada svi dizali u nebesa, toliko su ga svi propisno popljuvali kada je Junajted doživeo slobodan pad u finišu sezone. Sve je to bio, ispostaviće se, deo odrastanja Mančester Junajteda na putu totalnog ozdravljenja...
“Osećam da se dosta toga promenilo u klubu“, izjavio je Solskjer uoči derbija protiv svog prethodnika, pre nego što je utakmica otkazana zbog pandemije COVID-19. “Doveli smo četiri velika pojačanja, izgubili nekoliko igrača i promovisali neke nove snage iz naše akademije. Ne znam, iskreno, koliko su te promene drastične. Ne osećam da su to drastične promene u timu, samo smo sastav popunili pazlama koje su nam nedostajale kako bi stvari profunkcionisale. Nije u pitanju promena taktike, već je do igrača. Imam sjajan tim ljudi oko sebe. Gajimo filozofiju dostojnu ovog kluba. U srcu sa Đavo i znam šta je ovom klubu potrebno“.

Uz konstataciju da je Junajted na pravom putu da se vrati u neka bolja vremena, Solskjer je naglasio da je postojeći način rada pravi za klub kakav je Mančester Junajted.
“Postoje različite kulture življenja, funkcionisanja klubova, ali verujem da je ovo ono što je potrebno Junajtedu. Ne verujem da je sve ono što smo dosad uradili najispravnije, ali u ovom trenutku smo na dobrom putu. Čovek sam za ovaj posao, ali neću samo da sedim i da pričam, već da radim kako bismo zajedno vratili Junajted gde mu je mesto“.

Kao nekom kome je povratak u Junajted doneo prvi veliki posao u karijeri – epizode u Kardifu i Moldeu ne računamo – treba razumeti da nisu svi potezi koje je povukao ni moglu da budu pravi. Primera radi, i danas mu se jako zamera na tome što je letos otpisao Romelua Lukakua pred kraj prelaznog roka i Junajted ostavio bez prave “devetke“ u timu i Junajted je dugo patio zbog toga. Ali da je odmah doveo Lukakuovu zamenu pitanje je da li bi uspeo da rehabilituje karijeru Antonija Marsijala, da pretvori Markusa Rašforda u golgetersku mašinu ili, na kraju, da predstavi navijačima zlatne momke poput Mejsona Grinvuda ili Tahita Čonga koji, doduše, više operiše po krilima...

Tu dolazimo do prve ključne tačke u Solskjerovom oživljavanju Junajteda – promocija talentovanih fudbalera. Junajted se tokom poslednjih godinu dana značajno bacio na forsiranje najboljih igrača iz klupske akademije, pa su tako svoje minute dobili anonimusi poput Brendona Vilijamsa, Anhela Gomesa, Džejmsa Garnera, Itana Lerda, uz već pomenuti dvojac Grinvud – Čong.

Grinvud je, primera radi, doživeo najveći bum otkako je promovisan u prvi tim. Sa 12 golova ove sezone, tek punoletni napadač postao je Solskjerov džoker s klupe i neko čija je tržišna porasla sa 7.000.000 na 32.000.000 evra! Vilijams je prvo služio kao alternativa Luku Šou, a onda ga ubrzo izbacio iz startnih jedanaest, gde će verovatno imati zacementirano mesto u narednim godinama. Ostali su dobijali svoju priliku da se pokažu, uglavnom kroz Ligu Evrope i kup takmičenja, a možda i najvažnija vest pre izbijanja pandemije bila je produžetak saradnje s Čongom, koga je dugo merka Inter. Uz sve, unapredio je Skota Mektominija, koga je Murinjo gurnuo u prvi tim.

Paralelno sa promovisanjem mladih fudbalera Mančester junajted je dosta toga uradio i na planu menjanja načina rada na tržištu. Murinjo je svojevremeno izgubio bitku s prvim operativcem Edom Vudvordom, na koga se celog leta 2018. žalio jer mu nije obezbedio nijedno pojačanje sa liste želja i tako “obogaljen“ sastav poslao u novu sezonu. Vudvordov rad je godinama unazad predmet jakih, oštrih kritika ne samo navijača, koji su mu nekoliko puta slali avion sa natpisom “Ed, odlazi“, već i fudbalskih stručnjaka, smatrajući da je njegov sistem destruktivan po Junajted i da ima ogromnu protekciju od porodice Glejzer, koja godinama slepo veruje, zato mu je i dodelila ulogu čoveka koji se za sve pita. O tome je javno govorio i Luj van Gal i čak indirektno ukazao da je Vudvord razlog zašto je otišao iz Junajteda. Dok su ga prethodnici kritikovali javno, Solskjer je mudro ćutao i drugačijom taktikom uspeo da ukroti direktora sumnjivih kvaliteta. Svako je nastavio da radi svoj posao, s tim što mu je ukazao na to ko su igrači s njegove liste želja i pustio ga da odradi svoj deo posla.

Da li je Vudvord godinama, baš kao i sada u Solskjerovoj eri, preplaćivao igrače koje je dovodio tema je za sebe, ali je Norvežaninu ispunio deo želja. Čak i kada nije dobijao igrače koje je hteo, Solskjer nije kukao, već je mudro ćutao. Tako je zimus dobio najveće pojačanje u vidu Bruna Fernandesa, čiji je kratkoročni uticaj na igru Junajteda bio gotovo bajkovit. Transfera Odiona Igala je bio predmet rasprave dugo pošto se zimski prelazni rok završio. Znate već kako ide priča – Nigerijac je naterao svoj klub Šangaj Šenhuu da ga pusti na pozajmicu do leta kako bi ispunio dečački san i obukao dres Đavola, posle čega je potpisao ugovor BEZ odrađivanja lekarskih pregleda. Iako je bio opcija tek posle Edinsona Kavanija, Vilijana Žozea i Salomona Rondona, Igalo je za kratko vreme serijom golova i posvećenim radom naterao čelnike Junajteda da krenu u potpuni otkup njegovog ugovora, što Šangaj sad pokušava da spreči tako što je ponudio megalomanski ugovor Nigerijcu vredan 23.000.000 evra!

Igalo se pokazao kao dobar posao, Fernandes je prava senzacija zbog čega je zaradio nagradu za najboljeg igrača februara u Premijer ligi i tako ušao u probranu grupu onih koji su eksplodirali u debitantskom mesecu po dolasku u novi klub na zimu. Aron van Bisaka nastavlja svoj rast u jednog od najboljih igrača na desnom boku u Premijer ligi, iako je počeo da pokazuje još bolje igre kada je krenuo napred i zaigrao ofanzivnog desnog beka.

Najveća prašina digla se zbog Harija Megvajera. Novi kapiten Junajteda plaćen je 90.000.000 evra, što je rekord za jednog defanzivca – plaćeniji od Virdžila van Dajka – i kao takav je stavljen pod posebnu lupu. Dugo mu je trebalo da pronađe formu iz Lestera i zatim da podigne lestvicu još više, zbog čega je često bio na meti kritičara. Srpska publika, a pogotovo Partizanovi navijači pamte kako ga je Sejduba Suma terao da “jede travu“ fintama zbog kojih je najskuplji štoper svih vremena padao na travnjak stadiona u Humskoj 1. Međutim, kako vreme prolazi, sve se bolje snalazi na terenu, a možda i najveći problem je taj što nema standardnog partnera u odbrani, pa donedavno čak ni na bokovima, što mu je sigurno usporilo proces adaptacije. Na kraju Danijel Džejms je doveden kao jedan od najtalentovanijih fudbalera Velsa i to je počeo da pokazuje poslednjih nedelja pošto je sve standardniji u prvom timu.

Dok su se dovodila odgovarajuća pojačanja, Solskjer je napravio i veliki rez u sastavu i odstranio “mrtvo tkivo“, odnosno starije igrače i posrnule zvezde koje su samo optrećivale klupsku kasu, bez adekvatnog učinka na terenu. Od Aleksisa Sančeza, čija su primanja bila brutalna gledajući da apsolutno ništa nije uradio za godinu i po dana i svima je laknulo kada je otišao, preko Krisa Smolinga, Antonija Valensije, Matea Darmijana, Ešlija Janga, Markosa Roha, Solskjer je izvršio dobru smenu generacija i rezultati su sve više opipljivi. Bez obzira na to što Romelu Lukaku u Interu igra sjajno, Belgijanac je u Junajtedu bio sinonim za debelog, tromog napadača kome je previše šansi bilo potrebno da bi radio ono što mu je glavni posao – da postiže golove. Mnogi mu, doduše, zameraju što se olako rešio Andera Erere, ali ni Španac nije bio previše zainteresovan da ostane, pogotovo kada je stigao poziv iz Pariza...

Kada je Lukaku otišao, Solskjer je posle dosta eksperimentisanja pronašao način da veliku rupu u napadu popuni “izmišljanjem“ novog Marsijala, prekomandovanjem Rašforda i guranjem Grinvuda u vatru. I opet napravio dobar posao. Ne odličan, ali dobar na putu oporavka kluba. Sa iskustvom Igala, koji na svakoj utakmici gine kako bi se dokazao navijačima, šefu i poslodavcima, Junajted je dobio opciju više i nekog ko može da rastereti mlađe napadače. Ujedno i da bude njihov mentor u budućnosti.

Solskjerov projekat definitivno nije završen, jer Igalo ne može da bude dugoročna opcija, ali je bar doveo klub u dobru poziciju u odnosu na konkurenciju. Ima dobar kapital za budućnost, kakav jedino ima još samo Čelsi.

Solskjer je napravio i veliki korak napred u tome da učvrsti sastav koji je posle Žozea Murinja ostao u stanju raspada. Nije to gaženje Murinjovog trenerskog imena, već činjenično stanje. Setimo se kako je Real izgledao posle njegovog odlaska, ili Inter, Čelsi u oba mandata... Jednostavno, Murinjo je uvek imao jedan deo svlačionice koji mu je prkosio – izuzev u Interu –, zbog čega je Solskjer po dolasku morao da se uhvati u koštac i s timom koji je bio psihološki nestabilan. Pol Pogba kao prvi igrač tima bio je isključivo posvećen aktivnostima van terena, zvezda društvenih mreža. Aleksis Sančez bio je potpuno rastrzan između ogromnih primanja i velikih očekivanja, David de Hea je postao predmet podsmeha javnosti što ga je dovelo do toga da više ne bude jedan od najboljih golmana sveta već, žargonski rečeno, kiksara. Romelu Lukaku je potpuno potonuo...

Solskjer je sve to, pa i mnogo više, morao da ispravi. Mektomini je kod njega dodatno sazreo kao igrač, Nemanja Matić je poslednjih nedelja uoči pandemije doživeo drugu mladost i postao neizostavni šraf Junajtedovog veznog reda sa Brunom, a ne treba zaboraviti da je Matić praktično bio na izlaznim vratima kluba, bez upotrebljivih minuta na terenu i značajnije uloge u prvom delu sezone... Svi danas pričaju o Fredu kao čoveku koga je Solskjer transformisao u čoveka vredno 50.000.000 evra. Čak i bez Pola Pogbe, koji se još oporavlja od serija povreda skočnog zgloba i operacije, Junajted izgleda jako dobro. Zbog toga je sve više zagovornika ideje da bi Junajted trebalo da proda Pogbu iako je to veliki korak u nepoznato. Pogotovo jer bi Francuz mogao da bude presudni čovek za Junajtedov uspeh, a i neko je čija je važnost u marketinškom smislu ogromna! Takođe, ima i onih koji jedva čekaju da vide Bruna i Pogbu zajedno na terenu, što je opet tema za razmišljanje...

Posle Murinja, Solskjer nije mnogo toga menjao u smislu taktike, ali je unapredio ono što je Posebni radio. Tačnije, uradio “System Upgrade“, jer i dalje važi priča da je Murinjova taktika prevaziđena. Solskjer forsira igru s mnogo trčanja, a svoje igrače naterao je da prestanu da budu pasivni već da “kažu“ ono što imaju na terenu. Pogba i Rašford su ostvarili najveći benefit ove nadogradnje već postojećeg sistema. Posle onog pomračenja u martu 2019. bilo je jasno da Junajtedova letargija mora da se završi dovođenjem nekoliko ključnih pojačanja. Igra na kontre u kojoj napadačku trojku čine Rašford, Marsijal i Džejms donela je bolje dane na Teatar snova. Pobedili su Mančester Siti i Čelsi u oba meča, a postali su prvi tim koji je otkinuo bodove ovom Liverpulu prošlog oktobra. Da, bilo je tu i poraza od Barnlija, Njukasla, Vest Hema, Bornmuta i Kristal Palasa, što je navijačima podizalo pritisak, kidalo živce i teralo da kosa opadne, ali da nije bilo istih Junajted bi sad verovatno bio u tesnoj trci za titulu sa Liverpulom. A to, realno, nije Junajtedov domet sada. Verovatno će biti u budućnosti...

Veliki uticaj na sve što se u Junajtedu dešava ima i Solskjerova odluka da promeni kompletni Murinjov stručni štab, odnosno ljude koje je on doveo. U tim je vratio bivšeg Fergijevog asistenta Majka Felana, koji predstavlja sponu između šampionskog Junajteda od pre desetak godina i novog Junajteda koji Solskjer sada gradi. Zadržao je bivšeg kapitena Majkla Kerika i Kirana Mekenu i tako oformio mladi stručni štab koji ima stav.

Tačnije, vratio je kulturu življenja u pobedničkom maniru na Old Trafordu. Duh nekih prošlih vremena, iz ere ser Aleksa Fergusona, iako je svima jasno da je pred Junajtedom jako dugačak put povratka kluba na staze stare slave. Solskjer je insistirao na tome da igrači osećaju ponos zbog toga što igraju za Junajted i da klub ne gledaju kao kravu muzaru. Svi u timu nose odeću s Junajtedov amblemom, pre i posle utakmica.

Trudi se da “’školuje“ igrače na način na koji je to Fergi činio svojevremeno i usadi im kulturu ponašanja dostojnu velikog kluba. Tako je naterao ceo sistem da se adaptira, menja i sve se više osećaju pozitivni efekti takvog razmišljanja. Zanimljivo, Solskjer i danas odbija da se u trening centru Karington parkira na mestu za prvog trenera jer veruje da to mesto i dalje pripada Fergusonu. To se zove poštovanje autoriteta...

Nije sve ono što je napravio Solskjer dobro ili savršeno, pogotovo u situaciji kada mu iskustva rada u najvećim sistemima manjka. Ali kao dete Mančester junajteda i neko ko je preživeo vrtoglavi rast Đavola u slavnoj Fergijevoj eri i shvata kako stvari funkcionišu, verovatno je najbolji čovek za ovaj posao. Heroj je tribine, još se pamte njegovi golovi i pogotovo onaj trijumfalni protiv Bajerna u poslednjem minutu finala Lige šampiona 1999, zbog čega je i zaradio etiketu Super izmene.

Junajtedov rebilding još nije završen, ali sve ukazuje da bi plodovi temeljnog rada i vraćanja izgubljene kulture i duha prošlih vremena mogli da se uberu u skorijoj budućnosti...

Foto: Reuters

Najnovije vesti


×