Od tužne Barselone su svi okretali glavu, samo je Antić hteo da joj pomogne i zavoleli su ga

Barselona je tog januara 2003. bila na kolenima. Možda su to bili i najsramniji momenti u istoriji katalonskog giganta s obzirom na tadašnji status, moć i značaj. Svaki vikend je bio ogroman stres za navijača Barselone. Svakog ponedeljka su obrazi ’kulesa’ brideli od sramote.  

Tabela je bila nemilosrdna. Barselona se posle poraza od Selte nalazila na 15. mestu. Tri boda iznad linije ispadanja.

Svima je bilo jasno da to nije nikakva prolazna kriza, da je prošlo već pola sezone i da sve može da ode dođavola ako se ne pojavi spasilac. Katalonce je podilazila jeza dok su se prisećali šta se tri godine ranije desilo madridskom Atletiku kada ni Radomir Antić kao vatrogasac u trećem mandatu nije uspeo da ih spase posle Ranijerijeve katastrofe.

► Antićev Atletiko, priča koja se nikad neće zaboraviti

► Testament veličine: Antićev Drim tim

► Realova istorijska nepravda: Kako je Mendoza smenio Antića i poklonio titulu Barseloni

► Radomir – misli, život i fudbal

► Poštenje. Čestitost. Autonomija u radu. Stručnost pre svega

► Antićevi klinci: Gleda fudbal na nekoliko ekrana i dva lap topa, žena mu iz kuhinje prenosi šta se dešava…

Barselonin predsednik Đoan Gaspar je već tada bio ’mrtav čovek koji hoda’ zbog svih pogrešnih poteza koji su rezultirali nezapamćenom krizom. Ali morao je da donese još jednu odluku u januaru, pre nego što ode pognute glave. I nikako nije smeo da omane. Ako promaši, Barselona će zakoračiti u ambis ispadanja u drugu ligu i više neće biti vremena da neko povuče ručnu. A bruka će biti večna. On će biti anatemisan.  

Posle poraza u Vigu, omraženi Holanđanin Luj van Gal je napokon smenjen. Đoan Gaspar je bio pred najvažnijom odlukom u životu. Izabrati spasioca.

Pominjao se povratak ’Mršavog’ Menotija, spekulisalo se imenima Kapela, Hejnkesa, Rešaka... Ali za novog trenera je izabran Radomir Antić. Čovek kojeg u Španiji znaju svi. Antić je bio jedno od najvećih imena španskog fudbala u tom trenutku. Desetak godina unazad se nekoliko puta pominjao kao kandidat za klupu Barse, ali do dogovora nije došlo.

Ovoga puta je Barselona došla Antiću na noge. Molila ga je da ga joj pomogne.
„Situacija je bila haotična. Pričao sam sa ljudima koji se razumeju u fudbal i svi su mi rekli da postoji samo jedan čovek koji može da nas spase. Kada sam otišao u Madrid po njega, potpisali smo ugovor u hotelu. On je bio taj koji je tražio kratkoročni ugovor. Rekao je: ’Dajte mi samo šest meseci, a za kasnije ćemo videti’. Takav gest zaslužuje ogromno poštovanje. Katalonci treba da budu večno zahvalni Radomiru Antiću. Nijedan trener na svetu ne bi u tom trenutku preuzeo Barselonu i rizikovao svoj ugled. Bili smo bliži ispadanju u drugu ligu nego plasmanu u Evropu. A Antić je baš to i uradio. Doveo nas je do Evrope“, pričao je kasnije tadašnji Barselonin predsednik Đoan Gaspar.

Radomir je došao i ušao u legendu kao jedini čovek na klupi tri najveća španska kluba. Na pitanje novinara Vangardije kako mu se sviđa Barselona kao grad posle toliko godina života u Madridu, odgovorio je:
„To je za turiste, ja sam došao da radim“.

I zasukao je rukave. Ali nije koristio bič i mamuze, već bistar um i toplu reč. Poslednje što je razorenoj svlačionici Barselone bilo potrebno je novi aposolutista koji će nastaviti da ih ubija u mozak.

Tu se vraćamo na Luja van Gala... Holanđanin je u prvom manadatu od 1997. do 2000. bio uspešan, sproveo je ’holandizaciju’ kluba i nastojao da zatre svaki trag klupskog patrijarha i svog arhineprijatelja Johana Krojfa. Sve što je Krojf ranije primenio, Van Gal je kasnije želeo da promeni. Rezultati su mu dali za pravo i u dobroj meri je uspeo. Napustio je klub kada i predsednik Nunjez koji je na čelu proveo 20 i kusur godina. Bio je to tektonski poremećaj za koji klub nije bio spreman.

Na čelo je došao dugogodišnji potpredsednik Đoan Gaspar, busajući se više katalonizmom nego sposobnošću da vodi klub. Jednostavno, nije bio lider za velike odluke. Umesto Van Gala je imenovao prvo Lorenca Seru Ferera, a posle godinu dana klupskog čoveka Čarlija Rešaka. Daleko od toga da se ti ljudi nisu razumeli u fudbal. Bili su vrhunski pedagozi, ali ne i vrhunski treneri. Tri godine nijedan trofej nije osvojen, a onda je Gaspar rešio da vrati Van Gala.

Nabusiti Holanđanin se vratio još arogantniji, tvrdoglaviji i prepotentniji. Posvađao se sa Rivaldom i oterao ga. Kao i dugogodišnje vojnike Serđija, Abelarda, talentovane klince Reinu i Artetu... Doveo je Rikelmea i Mendijetu, pokušavao da zavede germansku disciplinu i stvorio je kontraefekat. U klubu su se hvatali za glavu šta je uradio sa Rikelmeom. Unazadio je Saviolu. Mendijeta nije ličio na sebe, desnog beka Rajzigera kojeg zna ceo život je forsirao levo, oterao je Valdesa u B tim?! Barsa je ispala u prvom kolu Kupa kralja od izvesne Novelde, a u prvih 15 kola Primere je imala samo pet pobeda. Sevilja joj je dala tri komada na Kamp Nou, Valensija četiri, a Van Gala su jedino vadili dobri rezultati u Ligi šampiona u grupi sa Lokomotivom, Brižom i Galatom.

Šteta je napravljena, serija loših potaza i procena se nagomilala i sve je buknulo. Ponos grada, regije i katalonskog naroda je bio bolesnik kojem je jedini spas bila medicina Radomira Antića.
„Veoma sam ponosan na mojih šest meseci u Barseloni. Došao sam u klub sa razlogom. Došao sam zbog predsednika Gaspara koji je ’barselonista’ do koske i to mi se sviđalo. Zvao me je i rekao sam mu da ću da pomognem koliko mogu. Prvo smo analizirali situaciju i pretpostavljali kako bi tim mogao da reaguje“, pričao je kasnije Antić.

Antić je na debiju remizirao sa Bilbaom, ali je posle utakmice rekao da ne brine i da vidi mnogo dobrih stvari koje će se desiti. Zračio je nekim optimizmom i ulivao poverenje. A išao je gradski derbi sa Espanjolom...

Srpski trener nije sujetno tumbao ceo tim da bi dokazao da je prethodnik sve pogrešno radio već je polako prilagođavao ekipu svojim zahtevima, a sebe prilagođavao klupskoj filozofiji. I pre svega radio na psihološkom pristupu i mentalnom dizanju ekipe. U razgovoru sa kapitenom Luisom Enrikeom je detektovao problem klanova u ekipi i zajedno su krenuli da obnavljaju srušenu svlačionicu.
„Imao je reputaciju teškog trenera iz jugoslovenske škole koja je bila poznata po teškim treninzima. Plašili smo se dok ga nismo upoznali. I onda se iznenadili. Dao je sve od sebe da svoj mentalitet prilagodi Barseloni. Bio je veoma blizak igračima i zaslužio je da posle te sezone da ostane u Barseloni“, kaže tadašnji vezista Đerar.

Atmosfera se popravljala, a Antić je igračima otkrivao nove vidike. Ćavija je sa pozicije klasičnog zadnjeg veznog pomerio napred.
„Ćavi je tada imao kompleks Gvardiole. Igrao je ispred odbrane i retko prelazio do protivničkog gola. Rekao sam mu da je dobar igrač, ali da ne koristi sve svoje mogućnosti. Govorio sam mu: ’Imaš dobar pregled igre, dobar pas, osećaj za prostor... A mi imamo igrače napred kojima su potrebne tvoje lopte u prostor’. Odgovorio mi je da su mu štoperi tražili da se vraća po loptu i gradi igru. Ja sam mu rekao da ćemo taj problem da rešimo u razgovoru sa štoperima. Pomerili smo ga 30 metara napred sa ’četvorke’ na ’šesticu’ i tu je odigrao karijeru do kraja. Uoči meča sa Espanjolom, predsednik Gaspar mi je došao u kancelariju i rekao da će morati da nestane iz grada ako nas Espanjol pobedi i pređe na tabeli. Pomerio sam Ćavija napred i posle 15 minuta je dao gol. Odigrao je meč bez greške“, prisećao se kasnije Radomir Antić.

Iako ćete ovih dana čuti kako je Radomir Antić otkrio Ćavija, Pujola, Valdesa i Inijestu, to nije tačno. Svi su oni odranije bili u timu. Ali im Antić jeste promenio karijere i usmerio ih u drugom smeru. Na primer, Pujol je kod Van Gala igrao desnog i levog beka. I to loše. Bio je jedan od igrača koje su najviše kritikovali. Antić ga je prebacio u srce odbrane. Osećao je da Pujol ima kvalitete koje Frank de Bur nema i da su kompatibilni u tandemu.
„Ja sam uvek imao naviku da dođem u trening centar sat vremena ili čak još ranije, a Pujol je uvek dolazio ranije na trening da pita šta ćemo tog dana da radimo. Imali smo fenomenalan odnos. Promenili smo mu poziciju sa desnog beka na štopera i postao jedan od najboljih na svetu. Menjao sam poziciju još petorici ili šestorici igrača“, pričao je Radomir Antić.

Posle pobede u derbiju, usledilo je olakšanje, pobeda sa četiri gola protiv Betisa, ali Barsa je i dalje igrala toplo-hladno. Nije bilo realno očekivati da odjednom dobije kontinuitet i samopouzdanje. Ipak, kako je vreme odmicalo, tako su se popravljali atomsfera, igra i na kraju rezultati. Barsa je rasturila Kuperov Inter u Ligi šampiona sa 3:0, delila lekcije aktuelnom vicešampionu Leverkuzenu i Njukaslu, dala šest komada Rasingu i bila u seriji od šest mečeva bez poraza u Primeri.

Došao je pakleni raspored u aprilu. Barselona je u četvrtfinalu Lige šampiona i odigrala u Torinu 1:1 protiv Juventusa, a posle remija u Madridu sa Realovim Galaktikosima je dočekala revanš sa Bjankonerima.

Rekosmo da je Antić promenio Ćavija i Pujola, ali to nije sve. Preporodio je Saviolu prebacivši ga sa krila bliže golu, prebacio je Overmarsa desno, Luis Enrikea levo, Mendijeta je proigrao u sredini i počeo da pakuje asistencije, Klajvert da pogađa, čak je i Rikelme počeo da liči na sebe...

Juventus je došao na Kamp Nou da se brani. Duge lopte, prekidi i šutevi sa distance. To je bilo sve što je Juve radio te večeri. A Barsina igra... Kao mleko. Lopta je klizila, akcije se smenjivale, napadi po oba krila, kroz sredinu, cela ekipa je napadala i branila se. Radomir Antić je za tri meseca napravio igru u kojoj navijač Barselone opet uživa. Juventus je bez šanse poveo golom Nedveda pošto je zaspao izraubovani Patrik Anderson, a Barsa je propustila gomilu šansi i izjednačila tek u finišu golom Ćavija sa 20 metara.

Mladi vezista je bio tačno tamo gde ga je Antić prekomandovao. Za makar dva čista penala je Barselona oštećena te večeri, Klajvert i Enrike su propustili zicere, Saviola odigrao jednu od najgorih utakmica karijere, a kada je Davids dobio crveni karton, Antić je uveo Rikelmea i naredio totalnu ofanzivu. Juve se nekako dovukao do produžetaka, disao na škrge, a onda je sevnula kontra... Birindeli za Zalajetu, zaspao je Đerar i desila se jedna od najvećih nepravdi u evropskom fudbalu te sezone. Juventus je otišao u polufinale gde je izbacio i Real.

Sreća je te večeri napustila Radomira Antića kao onog dana sedam godina kasnije u Johanezburgu protiv Australije. Ipak, izašao je kao moralni pobednik. Kupio je navijače Barselone, vratio osmehe na lica i ponos posrnulom velikanu.

Uprkos eliminaciji, usledila je serija sjajnih rezultata u Primeri, Barsa je osvojila 19 od moguća 24 boda do kraja, Antić je vratio Valdesa na gol, zacementirao Pujola kao štopera, Ćavija kao ’šesticu’, Saviola i Klajvert su se nadavali golova, Rikleme i Mendijeta su pakovali, Overmars blistao desno, polako se probijao i mladi Inijesta, a publika je imala šta da vidi. Barsa je na kraju završila kao šesta i izborila plasman u kup UEFA!
„Veoma sam ponosan na neke igrače iz tog doba koji su tada bili mladi, a kasnije su postali ključni igrači Barselone. Naprimer, Viktor Valdes. Čim se završilo finale Lige šampiona u Parizu 2006. godine, pozvao me je i rekao: ’Mister, hvala vam što ste verovali u mene’. Prebacio sam Overmarsa sa levog krila na desno. Rekao mi je da je celu karijeru igrao na levoj strani kako bi ulazio u sredinu i kontranogom ’sekao’ protivnike. Ja sam ga prebacio na desno krilo kako bi bolje iskoristio brzinu i više centrirao. Saviola i Klajvert su dali po 13 golova zahvaljujući tome. Slično se desilo i sa Kokuom. Prebacio sam ga desno“, prisećao se kasnije ’Mister’ Antić.   

Za tih pet meseci je kupio Barsinu publiku za sve vremena. Želeli su da ostane. Ali igrala se druga igra na koju Antić nije mogao da utiče. Politička. A Radomir je bio čovek fudbala...

Gaspar je napustio klub i pred kraj sezone je počela predsednička kampanja. Kako su se izbori bližili, tako je mladi i harizmatični advokat Đoan Laporta osvajao navijače. Uz njega su stajali uticajni biznismeni poput Roselja i Bertomeua, ali i grupa radikalnih navijača Plavi slon. Laporta je pričao ono što navijači žele da čuju, obećao im je dovođenje Dejvida Bekama sa kojim sa navodno dogovorio, a pobedu na izborima mu je donela javna podrška Johana Krojfa.

Antić je znao da za njega nema budućnosti u Barseloni ako pobedi opcija koju podržava Johan Krojf. Holanđanin nikako nije voleo Antića koji mu je sedam godina ranije sa tri pobede u nizu okončao trenersku karijeru. Laporti je predložio Rajkarda i ovaj ga je poslušao iako Rajkard nije bio nikakva trenerska garancija.

Ispostaviće se da je Laporta imao više sreće nego pameti. Bekam ga je odbio, pa je kao rezervna (?!) varijanta došao Ronaldinjo. Istorija Barselone se okrenula sa Brazilcem, Rajkard tu baš i nije mnogo uticaja što će pokazati i njegova kasnija trenerska karijera.

Talas promena je odneo Radomira Antića iz Barselone. Ali je kao trener i čovek ostavio snažan utisak u Kataloniji i stekao poštovanje za sva vremena. Dovoljno je ovih dana pogledati katalonske medije i komentare navijača Barselone po društvenim mrežama i portalima. Sa ogromnim poštovanjem i nostalgijom pričaju o srpskom treneru. Ne zaboravljaju kako je spasao obraz Barselone, vratio joj ponos i vratio fudbal na Kamp Nou.
„Moj mandat u Barseloni je prošao u sklaldu sa klupskom filozofijom i ponosan sam zbog toga“, rekao je Radomir Antić.

Srpski trener je 2003. zatvorio krug kakav nikad niko pre i posle njega nije. Real, Atletiko, Barselona! I svugde su ga voleli i poštovali. Zato što je to zaslužio radom i ponašanjem. Retki su takvi primeri u ostrašćenoj španskoj javnosti. Antića su neki navijači uporedili sa Ronaldom. Brazilcem. I on je igrao za Barsu i Real, Inter i Milan, ali nigde ga nisu mrzeli. Ne znate čoveka da mrzi Ronalda. Ne znate navijača da mrzi Antića.

(FOTO: reuters)