{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Najveća trauma u karijeri Miroslava Đukića: Ne može niko da te uteši, proganjaće me do kraja života

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 7
Čuveni penal za titulu...
Najveća trauma u karijeri Miroslava Đukića: Ne može niko da te uteši, proganjaće me do kraja života

Bio je 14. maj i poslednje kolo španske Primere. Maleni gradić La Korunja je bio u ekstazi pred gostovanje Valensije. Deportivo se nalazio na korak od prve titule u klupskoj istoriji! Bilo mu je potrebno samo da na svom Rijazoru savlada bezbrižnu Valensiju koja se nije borila ni za šta.

Pred poslednje kolo, Deportivo je imao dva boda više od Barselone koja je igrala kod kuće sa Seviljom. Bila je to ona strašna Krojfova Barsa. Popularni Drim tim koji je te sezone pregazio sve do finala Lige šampiona gde je potom ostao zgažen pod kopačkama Dejana Savićevića i Milanove perfekcije. Barsu je igranje na više frontova iscrpljivalo i tako je došla u situaciju da zavisi od drugih pred poslednje kolo Primere. Javna je tajna da su Katalonci tada premirali Valensiju da ostane makar neporažena na Rijazoru.

U slučaju istog broja bodova je odlučivala gol-razlika, Barsina je bila brutalna. Do tog poslednjeg kola je dala čak 86 golova. Čak 37 više od lidera Deportiva. Ali tim iza La Korunje je imao sjajnu odbranu kojom je komandovao Miroslav Đukić i koja je primila samo 18 golova na 37 utakmica. Čak 24 manje o Barselone. Ipak, gol-razlika je bila na strani Katalonaca za 10 golova.

Depor je morao da pobedi, ali su Barsini ’koferi’ radili svoje i Valensija je ginula na travnjaku Rijazora kao da i ona igra za titulu. Posle 45 minuta igre nije bilo golova, a iz Katalonije su stigle sjajne vesti da Sevilja vodi na Kamp Nou sa 2:1. Možda je i taj glas uticao na fudbalere Deportiva da se opuste i da ne pritisnu do kraja Valensiju.

Ipak, Barsa je u drugom poluvremenu spakovala četiri komada Andalužanima i izbila na prvo mesto na tabeli. Nervoza u Galiciji je rasla i Deportivo je gledao kako mu titula klizi iz ruku. A onda je usledio poslednji minut meča i penal za domaćina. Penal za titulu!

Standardni izvođač penala Mauro Silva je već bio zamenjen, a Bebeto koji je takođe često šutirao penale, ovoga puta nije smeo. Odgovornost je preuzeo Miroslav Đukić. I promašio... Golman Gonzales mu je odbranio i titula je otišla za Barselonu.

Taj penal je bio i povod da novinari Marke danas objave razgovor sa Đukićem u rubrici sa još nekim velikim imenima poput Kanjizaresa, Jera ili Tijaga koji su imali svoje tragične utakmice.
„Taj penal je deo mene. To je najgori trenutak moje karijere. Nešto što se dešava samo u filmovima.: Poslednji minut i penal koji odlučuje o šampionu. Tanka je granica između junaka i tragičara, a ja sam osetio ovu drugu stranu. Ne želim da sebe mnogo samosažaljevam, ali to je nešto što je u meni i ostaće tu. Taj penal će me proganjati celog života, ali sam pokušao iz njega da izvučem pouke. Ostavio mi je ožiljke, ali me je i ojačao kao osobu. Morao sam da ga pregrmim i da nastavim da igram. Sa ove vremenske distance i ne volim mnogo da pričam o njemu“, kaže Đukić.

Danas trener Sportinga iz Hihona kaže da su dani posle tog penala bili mnogo teški.
„Bio je kraj sezone i nisam više imao utakmica na kojima bih mogao i pokušao da se iskupim. Otišli smo odmah posle toga na odmor i bilo je to leto kada nisam želeo nikoga da vidim. Vodio sam tu unutrašnju borbu i onda sam izašao u spoljni svet i podelio muku. Bilo je to baš dugačko leto, ali sam uspeo da prevaziđem tugu. Najviše mi je pomoglo kada sam opet počeo da igram. Tada sam bio mirniji sam sa sobom. Uradio sam sve što sam mogao kako bi stvari bile bolje i to saznanje mi je bila najveće uteha.  Greške su sastavni deo utakmice, a čovek posle njih nastavlja da uči i napreduje“.

Da li je bilo utehe?  
„Ništa nije moglo da me uteši. Nije bilo moguće. Moralo je da prođe vreme da bih i ja prešao preko toga. Svi su želeli da mi pomognu, ali to jednostavno nije bilo moguće. Prvo moraš da raščistiš sam sa sobom. U sebi. Kasnije mi je to pomoglo da utešim mlade fudbalere koji su prolazili kroz teške periode. To je lekcija koja može da te učini jačim i da shvatiš da se greške preživljavaju samo gledajući unapred“.

Čega se još sećateposle tog penala?
„Sećam se reči Paka Lijanja: "Svi smo mi sluge koje se sresti na našima putovanjima“. Mala satisfakcija je bila kada smo ih sledeće sezone pobedili u finalu Kupa kralja. Ali ne volim da pričam o tome penalu. Da me ljudi povremeno ne pitaju, ja ga sam nikad ne bih pomenuo. Ne volim da opet prolazim kroz to i da se sećam“.

(FOTO: reuters)

Najnovije vesti


×