{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Ljubio je policajca u usta, plesao nag u noćnim klubovima, oženio se sa 16, penzionisao sa 25, umro u 38. godini... Upoznajte najbližeg "rođaka" Džordža Besta i Pola Gaskojna
Možeš da se izmotavaš ili da umreš

Poljubio je policajca, plesao nag u noćnim klubovima, oženio se sa 16, penzionisao sa 25, umro u 38. godini... Zaboravite Džordža Besta i Pola Gaskojna, najveći ostrvski fudbalski nestaško svih vremena bio je Robin Frajdej, momak za kog većina ljudi verovatno nikada nije čula.

Kao napadač koji je nosio dresove Redinga i Kardifa, Frajdej je predstavljao jedinstveni miks agresije i vrhunskog talenta, dok je van terena bio mešavina ženskaroša, pijanca i narkomana, koji je naravno imao i sukobe sa zakonom. Rođen u Ektonu 1952. godine od oca Alfa i majke Šejle, mladi Robin je još u detinjstvu morao da donosi važne životne odluke, kao onu o kojoj je njegov brat blizanac Toni opisao u knjizi zajedno sa nekadašnjim basistom Oezisa Polom Mekgiganom:
"Možeš da se izmotavaš ili da umreš."

Frajdej je radio obe stvari istovremeno.     

Robin i njegov brat uživali su u fudbalu na poljančetu sa ostalim klincima kao deca. Iako je Toni bio prvi koji se probio do tima i to pri Rotšild dečjoj školi ubrzo je postalo jasno da je Robin veći talenat i zvezda koja nadolazi, što je pokazivao u najranijem detinjstvu. Sa samo 13 godina prešao je u Kristal Palas, pre nego što je nastavio karijeru u Čelsiju i Kvins Park Rendžersu, sve do prelaska u Reding 1974. godine za obeštećenje od 750 funti.

I malo je falilo da uopšte ne postane fudbaler... Dok je igrao za niželigaša Hejs Frajdej je radio kao zidar. U leto 1972. godine jedva je izbegao smrt nakon što je pao sa skele. Pao je na metalnu šipku koja mu je probila butinu i stomak, ali je zamalo promašila pluća. Ta nesreća ne samo da ga je zamalo stajala života već mu je prekinula i karijeru na tri meseca.

Nakon prelaska u Reding, Frajdej je na pravom treningu bespoštedno udarao saigrače, često bez lopte, koliko god puta je mogao. Kasnije je tvrdio:
"Na terenu mrzim svakog protivnika. Baš me briga za bilo koga. Ljudi misle da sam budala, da sam ludak. A ja sam pobednik."

Takav je bio njegov stil fudbala, žestoko je uklizavao, često su ga izbacivali sa treninga zbog velikog rizika koji je predstavljao i to ne samo za rivale, već i za saigrače. Ali nije prošlo mnogo dok je dobio veliku šansu u prvom timu. Tadašnji četvrtoligaš Reding prolazio je kroz tešku fazu sezone, a menadžer Čarli Harli video je u Frajdeju idealnu priliku da ubrizga malo kreativnosti u tim koji je neko vreme stagnirao i imao groznu seriju od samo dve pobede na 14 utakmica.

Već u drugoj utakmici u novom klubu Frajdej je dao gol u gostima protiv Barnslija i doneo svom timu, koji pre toga četiri meseca nije pobedio nikoga na strani, vredan bod.
"Razmišljao sam da je prvo primim na grudi, pa odložim petom, ali sam onda pomislio da je bolje da se ne izmotavam", rekao je posle utakmice.

Naravno, svoju prvu profesionalnu sezonu Robin Frajdej je okončao kao igrač godine i prvi strelac sa 20 golova u svim takmičenjima, postavši instant heroj među navijačima Redinga na starom Elm Parku. U drugoj Frajdejevoj sezoni Rojalsi su skinuli 50-godišnje prokletstvo i postavili rekordnu seriju od 13 uzastopnih pobeda na domaćem terenu, koja je trajala od početka sezone do Nove godine. Bio je to niz koji je klubu omogućio prvu promociju još od 1926. godine.

Nije bilo čudo što je nova zvezda Redinga brzo privukla pažnju vodećih engleskih timova, pa su Arsenal, Aston Vila, Mančester Siti, Liverpul i Lids s pažnjom pratili njegov svaki potez i gol. Ali ti klubovi na kraju nisu želeli da ga dovedu zbog užasnog ponašanja i brojnih žutih i crvenih kartona po kojima je postao poznat, pa je Frajdej 1976. prešao u Kardif za obeštećenje od 30.000 funti.

Kao što bi samo Robin Frajdej to uradio, nakon burne noći u Londonu, popeo se u voz za Kardif kako bi stigao na promociju, ali je nedugo zatim uhapšen zbog švercovanja u vagonu. Zato je njegov novi trener Džimi Endrjuz morao da plati kauciju kako bi sjajni napadač potpisao ugovor i postao prvotimac Plavih ptica iz Velsa.

Za Kardif je debitovao prvog dana Nove godine protiv Fulama, došao je u odelu i košulji pravo iz noćnog provoda, ali ga to nije sprečilo da spakuje dva komada Kolibarima u pobedi od 3:0, ali i da istovremeno zgrabi za testise svetskog šampiona Bobija MuraFrajdej je prvu sezonu na Ninijan Parku okončao sa sedam pogodaka. Jedan od njih - postignut u utakmici sa Lutonom - privukao je posebnu pažnju zahvaljujući načinu na koji je proslavljen.

Nakon što se sudario sa Milijom Aleksićem (golmanom našeg porekla rođenim u Engleskoj), otkačeni Frajdej se prošetao pored njega i pokazao mu čuvena dva prsta. Bila je to slika koju je kasnije velški bend Super Fjuri Enimals iskoristio kao naslovnu stranu za album iz 1996. godine pod nazivom "Čovek kojeg zabole za sve...", a koji je bio posvećen upravo Robinu

Kao igrač Kardifa Frajdej je takođe bio akter jednog od najpoznatijih fudbalskih sukoba na Ostrvu sa defanzivcem Brajtona Markom Lorensonom iz 1977. godine. Nakon što je dobio crveni karton zbog šutiranja u lice danas poznatog fudbalskog komentatora, ludi napadač je provalio u svlačionicu Galebova i izvršio veliku nuždu u Lorensonovoj sportskoj torbi...

I dok je bio srećan što ga na terenu posmatraju kao velikog borca, koji ponižava rivale i daje lepe golove iz zabave, Frajdej je vodio jednako bizaran i incidentan život van fudbalskog terena. Nakon što je napustio školu sa 15 godina, počeo je da uzima spid i metadon i ide na rok koncerte po Londonu, a sa svega 16 godina zaglavio je popravni dom jer je najpre opljačkao prodavnicu igračaka, a potom zarobio policajca noseći dečju kacigu. 

Otkačeni Frajdej je čak imao naviku da kao igrač putuje vozom bez karte na relaciji London - Kardif, često mamuran nakon teških pijanki. Ponekad bi čak pokucao namerno na vrata zauzetih toaleta, pretvarajući se da je kondukter i tražio karte na pregled. Potom bi sa istim kartama nestajao i vozio se u kupeima za sedenje. 

Nakon prve sezone u Redingu Frajdej je čitavo leto proveo sa hipi komunom u Kornvolu, posle čega se na pripremama pojavio sa istetoviranim prstima. Te tetovaže morali su hiruški da mu odstranjuju, pa je morao da nosi zavoje puna dva meseca. Znao je često da šokira javnost skandaloznim ponašanjem, poput unošenja pravog labuda u hotelski bar, krađom nadgrobnih spomenika ili skidanjem do gole kože, zbog čega mu je bio zabranjen pristup u mnogim barovima i noćnim klubovima u Londonu.

Gol dat za Reding u poslednjem minutu u sezoni 1974/75. protiv Ročdejla proslavio je tako što je prišao policajcu iza gola i poljubio ga. Pravo u usta:
"Izgledalo mi je da se smrzao pa sam odlučio da ga malo oraspoložim", opravdao se Frajdej.

Robinov privatni život bio je jednako zabavan kao i javni. Sa svega 16 godina oženio je dugogodišnju devojku Maksin Djuhan, koja je majka njihove ćerkice Nikole. Međutim, njihova međurasna veza (Maksin je bila tamne boje kože) postala je veliki problem, oboje su bili izloženi uvredama u javnosti, dok Robinov otac, Alf, nije želeo čak ni da se pojavi na venčanju. 

Nakon što su se rastavili, Frajdej se oženio po drugi put 1975, ovoga puta sa Lizom Dejmel, diplomcem univerziteta u Redingu. Venčanje je čak prenosila i lokalna televizija. Robin je pred TV kamerama, noseći cipele od zmijske kože i svileno odelo, seo na stepenice ispred crkve i "srolao" džoint dok su ostali gosti pijani i na opijatima započeli međusobnu tuču. Jasno da ni ovaj brak nije potrajao...

Frajdej se često pridržavao saveta iz kluba da se ne opija 48 sati pre utakmice, ali problem je bio što je uzimao LSD i ostajao budan noćima slušajući hevi metal. To je smatrao pripremom. U decembru 1977. godine Robin se "odljubio" od igre koju je zavoleo u detinjstvu. Objavio je da se povlači iz fudbala u 25. godini. Vratio se kući da živi sa roditeljima i radi kao moler. Bio je to početak spirale haosa.

Oženio se opet 1980, ali i razveo tri godine kasnije. Kao samotnjak ponovo se odao alkoholu. U noći 2. decembra 1990. godine Robin Frajdej je pronađen mrtav u jednom stanu u zapadnom Londonu. Mada je zvaničan razlog srčani udar kasnije je ustanovljeno da ga je izazvala preterana doza heroina. Imao je samo 38 godina. Živeo je brzo i umro mlad. Njegova prava fudbalska karijera trajala je samo četiri godine. Čak i za to kratko vreme navijači Redinga su ga 1999. izglasali za "fudbalera milenijuma". Ostao je kultno ime i među fanovima Kardifa.

Malo nakon što je Robin Frajdej objavio penzionisanje, trener Redinga Moris Evans pokrenuo je peticiju koju je potpisalo 3.000 navijača Rojalsa da se napadač vrati u klub i ponovo zaigra za plavo-bele.
"Kad bi se samo smirio za tri ili četiri godine bi igrao za reprezentaciju", tvrdio je Evans.

A kada ga je lično kontaktirao i izneo mu predlog, Frajdej je imao prvo pitanje: "Koliko imaš godina?". Nakon što mu je trener odgovorio, Frajdej je bio jasan: "Upola sam mlađi od tebe, ali proživeo sam dva tvoja života."

I bio je u pravu...

Foto: Reuters

×