Misliš da si dovoljno dobar za Arsenal? E, pa nisi! Čelsi ima Azara, a mi tebe... Kad je prpa, samo foliraš

Prođe još jedna sezona, a Mesut Ozil kao da nije igrao fudbal. Ako je igračka ili mu je iscurila baterija ili se pokvario, ali definitivno nije isti kao kad je stigao iz Real Madrida, niti je sposoban da, makar izbliza, ponovi izdanja sa Mundijala u Brazilu 2014. kad je bio jedan od barjaktara Nemačke na putu ka svetskom tronu.

Sve posle toga je pad. Nezaustavljiv. Toliko uočljiv da više niko u Arsenalu, ni struka, ni navijači, ni rukovodioci, nemaju strpljenja za čoveka dovedenog da pravi razliku. Umesto doprinosa uspesima tima, takmičarsku godinu okončao je samo sa šest golova i tri asistencije, što je poražavajući učinak za fudbalera njegovog renomena i reputacije. Zato posle finala Lige Evrope u Bakuu baš prema 30-godišnjem vezisti leti najveći broj kritičnih strelica. Niko ga ne štedi i svi su na Ostrvu saglasni – mora da ide.

Naravno, nisu Tobdžije ostale bez pehara, samim tim i plasmana u Ligu šampiona, samo zbog loše igre Mesuta Ozila, ali kao najplaćeniji pojedinac tima bio je dužan da povuče, spremi šansu, bude konkretan. Umesto toga, njegova igra bila je toliko slaba da je u finalu dobio tek svaki peti duel (20 procenata), a o šutevima na gol ili makar pored da ne govorimo. Nije ih bilo.
„Čelsi ima Edena Azara, a mi imamo Mesuta Ozila“, poentirao je Martin Kion, legendarni štoper Tobdžija iz generacije Nepobedivih, objašnjavajući razliku između dve „desetke“ londonskih klubova. „Ozil je naš najbolji igrač, a na pola utakmica ne postoji na terenu. Smatra da je dovoljno dobar za Arsenal, a – nije“.

Osim Kiona, ozbiljno je Ozila potkačila i britanska štampa. San mu se naklatio konstatacijom „ne možemo da se setimo da smo bilo šta od njega videli u finalu“, još jedan tabloid Miror ističe „kad je prpa, njega nema, samo folira“, dok umereniji Telegraf ukazuje na scenu iz 78. minuta rečima „činjenica da ga je zamenio 19-godišnjak, koji je od februara samo jednom bio na terenu, govori sve o Mesutu“.

Baš taj detalj, prilikom izmene, kad se gega i jedva dovlači do aut linije da bi prepustio mesto na terenu Džou Viloku poslužio je kao šlagvort Čelsijevom nekadašnjem napadaču Ejduru Gudjonsenu da „opete“ po vezisti koji je nekad bio kreativan.
„Gubite 1:4 u finalu, povlačite Ozila na klupu, a on se šeta najsporije moguće, kao da čeka ovacije sa tribina. Izvinite, ali mene bi bilo sramota. Pokunjio bih se i trčećim korako odjurio ka klupi. On je sjajan igrač, poseduje izvanredan kvalitet, međutim, da sam mu ja trener, nikad ga posle ovoga ne bih video u ekipi“, rekao je Islanđanin.

Izgleda da će mu se želja ispuniti. Unaj Emeri nije eksplicitan, međutim, posle kraha u Azerbejdžanu nagovestio je rezove. Možda udari baš na Mesuta Ozila.
„Ideja je da nastavimo da napredujemo i da razvijamo mlade igrače koji budu dolazili. A možda je vreme da neki drugi odu“, indirektno je španski stručnjak nagovestio da bi mogao da precrta ražalovanog kapitena.

Jedino je pitanje ko je hrabar ili lud da mu ponudi 400.000 evra sedmične plate. Ugovor mu važi do leta 2021.

Muka u najavi.

FOTO: Reuters