{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Jedna ruka mu je bila vezana, drugom je grešio
Milojevićeva greška

Dva uzastopna poraza u večitim derbijima su uvek neprijatna za poraženu stranu. Dva poraza bez postignutog gola su zabrinjavajuća. A dva takva poraza bez šuta na gol i prave šanse su alarmantna.

Nepošteno bi bilo tražiti krivca i antiheroje, kada derbi uvek ima svoje heroje. To su Partizan i Savo Milošević, kojem najviše pripada sinoćnja pobeda. Ali u svakoj pobedi postoji ta druga strana medalje i traži se krivac u poraženim redovima.

Trener Vladan Milojević je sinoć na sebe preuzeo odgovornost za poraz i novo slabo izdanje crveno-belih derbija. Etiketirao je sebe kao krivca. I ako je. Morao je to da uradi.

Milojević je najodgovorniji za onakvo izdanje Crvene zvezde koliko god da je njena loša igra zasluga Partizana i Miloševićeve pripreme. Milojević je taj koji je sinoć najviše pogrešio. Što je i priznao u nekim izjavama posle meča i što ne lišava njegove igrače velike odgvornosti za „sramno izdanje“ koje su pružili prema rečima jednog od njih.

Ali Milojević snosi najveću odgovornost. Konkretno, sinoć je promašio sistem igre i izbor igrača. Dobrim delom i zato što mu je jedna ruka bila vezana. Prvo, čudnim pravilom FSS o limitranom broju stranaca. Drugo, još čudnijom transfer politikom Crvene zvezde koja nije marila za to pravilo, a neko je doživeo fijasko i u planovima za prodaje Boaćija i Bena. Ekipa je sada natrpana strancima od kojih će polovina morati da gleda utakmice sa tribina. Amaterski...

Situacija u kojoj cela Zvezdina postavka igre zavisi od povrede levog beka Milana Rodića u najmanju je ruku smešna. Koliko god da je Rodić dobar igrač. Možda i jedan od trojice najboljih u ekipi. Ali Crvena zvezda ne bi smela da dođe u situaciju da trener mora da istumba ceo tim i nevoljno precrta dvojicu startera zato što je povređen bek.

Minulog vikenda smo gledali velike derbije širom Evrope u kojima su igrali učesnici Lige šampiona ili Lige Evrope. Klubovi  ranga i statusa koje bi Zvezda volela da dostigne narednih godina. Ajaks je u Ajndhovenu izveo isti sistem i istih 11 startera kao u Ligi šampiona nekoliko dana ranije protiv Lila. PSV je u istom meču izveo 10 od 11 startera iz pobede protiv Sportinga u Ligi Evrope. Olimpijakos je veliki atinski derbi počeo sa identičnom startnom postavom kao par dana ranije u Ligi šampiona protiv Totenhema. Slavija je u velikom derbiju Praga pocepala Spartu sa 3:0 sa 10 od 11 startera iz iscrpljujućeg meča sa Interom koji dan ranije u Ligi šampiona. Briž je u derbiju protiv Anderlehta igrao sa devet od 11 startera iz meča sa Galatom u Ligi šampiona. Porto je promenio samo dvojicu (jednog zbog kartona) u meču protiv slabašne Santa Klare u odnosu na startnu postavu protiv Jang Bojsa u Ligi Evrope. Inter je promenio dvojicu startera iz meča sa Slavijom za derbi sa Milanom. Čak je i Bajern protiv Kelna promenio samo dvojicu u odnosu na startnih 11 protiv Zvezde.

A Crvena zvezda?

Ona je za derbi promenila trojicu startera u odnosu na gostovanje u Minhenu. Iako ima slabiji fond igrača, iako joj je derbi važniji nego bile gde u Evropi. Morala je i zbog pravila o strancima. Na prvi pogled, trojica promenjenih startera i nisu baš tako drastična razlika u odnosu na gore pomenute. Ali na terenu je to izgledalo mnogo drugačije.

Milojević je što zbog nametnutih uslova, što zbog svoje ideje o igri sa trojicom štopera, pretumbao ceo tim. Zvezda je sinoć počela meča sa startnih 11 koji nikada ranije nisu igrali zajedno, a možemo se kladiti da nikada više i neće početi zajedno.

Zvezdin trener je previše rizikovao sa tako krupnim promenama. Prebacivanje formacije na igru sa trojicom štopera je jako rizičan potez koji je mnoge trenere umeo skupo da košta. Naprimer, Mladen Krstajić je to jednom probao. I bilo mu je poslednji put. Reč je o sistemu za koji je potrebno mnogo uigravanja, ponavljanja i automatizama u igri.

Za Milojevića formacija sa trojicom štopera nije novost, igrao je i ranije, ali nedovoljno dugo da bi tako nešto probao u večitom derbiju. Pogotovo u onom sastavu.  

I koliko god da mu je jedna ruka bila vezana prilikom izbora tima, onom drugom je posegnuo za pogrešnim izborima. Španac Kanjas i Argentinac Garsija su morali da počnu utakmicu ako su bili spremni. A do sada se niko nije javio sa alibi pričom da su povređeni. Dvojica temperamentnih i vatrenih Latinosa su igrači za derbi utakmice. Njih taj ambijent inspiriše, oni žive za takve mečeve. I što je najvažnije, imaju kvalitet da ih igraju. Kanjas je prošao derbije Sevilje, Velsa i Grčke, vrlo dobro zna šta su pritisak i tenzija, ima dovoljno iskustva da se nosi sa njima. Garsija je već pokazao koliko ga ambijent inspiriše, koliko je zahvalan i timski igrač u obe faze igre.

Milojević je izabrao Žandera i Van la Paru pre Kanjasa i Garsije. I nije ništa dobio. Ako se izbor Brazilca zbog povrede Rodića i može nekako razumeti, odluka da se Holanđaninu treći put za sedam dana poveri poverenje startera stvarno nema smisla.

Koliko god da je kapitalno i milionsko pojačanje, Van la Para to ne pokazuje. Niti može još to da pokaže. On iza sebe ima propalu sezonu u kojoj je igrao za dva različita kluba. Ili bolje rečeno, nije igrao (osam utakmica, pet kao starter, bez gola ili asistencije). Van la Para je na Marakanu došao fudbalski zarđao. I biće potrebno vremena, rada i truda da ga neko sredi i podmaže. Ako je to moguće kako su na Marakani zamislili. Međutim, sećanja na slučaj skupocenog promašaja Kafua kao da proganjaju ljude u Zvedi i njen stručni štab, pa se žrtvuju zdravi i pravi igrači da bi se oživaljavlo skupo pojačanje. Večiti derbi ne prašta takve eksperimente.

Vladan Milojević je posle meča priznao da bi voleo da je napravio drugačiji izbor stranaca. Možda tu misli i na izbor Tomanea pre Boaćija koji definitivno više nije špic na kojeg Crvena zvezda može da se maksimalno osloni. Portugalac je došao kao ozbiljno pojačanje, ali ne pruža mu se šansa da pokaže šta zna. Gubi vreme, gubi formu. Ono malo što je odigrao, nagovestio je da je zanimljiv napadač. Ono puno što je Boaći odigrao od početka sezone, tek je na mahove nešto pokazao. U velikim mečevima izuzev gostovanja Kopenhagenu i onog začetka akcije protiv Jang Bojsa je bio nevidljiv. Zaslužio je mnoge kredite odranije, ali čini se da ih je i potrošio.

Zvezda je potrošila ovog leta 3.700.000 evra samo na kupovine Garsije, La Pare i Tomanea. Samo jedan je sinoć igrao. Na tribinama su bila trojica igrača sa ukupnim godišnjim primanjima od skoro 1.500.000 evra. Zvezda nema taj luksuz da to sebi dozvoli.

A Milojević uz sve kredite i zasluge do sada više nema luksuz da mu ekipa u derbijima izgleda onako kao što je izgledala prethodna dva. Koliko god da je on kao trener sinoć pogrešio nekim izborima, toliko je nedopustivo da igrači izgledaju onako anemično u večitom derbiju. A to je već plod rada na duže staze i atmosfere. Tu, pored Milojevića, veliku odgovornost snosi i njegov stručni štab.

Trener i njegovi saradnici ostaju najveći krivci za nedopustivo loše izdanje Crvene zvezde u večitom derbiju. I tu bi trebalo staviti tačku. Na kritikama se priča završava, sve dalje priče bi bile smešne i detinjaste. Status Vladana Milojevića ne bi trebalo da je poljuljan ni za dlaku. On je i dalje najuspešniji trener Crvene zvezde i srpskog fudbala u ovom veku. Zvezda boljeg trenera nije imala decenijama i neće ga imati dugo ni posle Milojevića kada on ode jednog dana. Dva poraza u osam večitih derbija ne mogu tu ništa da promene.

(FOTO: Star sport, MN Press)

×