{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Martin Palermo - od državnog neprijatelja, do Maradone i ikone u Boki

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 4
“Moj je život filmski scenario“, kaže Palermo u velikom intervjuu za italijanske medije
Martin Palermo - od državnog neprijatelja, do Maradone i ikone u Boki

Mnogima je godinama na pomen imena Martina Palerma prva asocijacija vezana za tri promašena jedanaesterca u jednoj utakmici. Bilo je to u okršaju Kopa Amerike iz 1999, kada je Kolumbija razbila Argentinu sa 3:0. Međutim, fudbaler zanimljivog nadimka Loco (Ludak) je mnogo više od toga...

Bio je jedinstven golgeter u zlatnoj eri napadača s kraja drugog i početka trećeg milenijuma – Ronalda, Roberta Bađa, Gabrijela Batistute, Žorža Vee, Alena Širera, Boba Vijerija, Aleksa Del Pjera, Jirgena Klinsmana, Romarija, Raula, Andreja Ševčenka, Pipa Inzagija, Ernana Krespa... Visok, snažan, temperamentan, lucidan, ponekad i apsolutno dostojan nadimka koji nosi. Ali, u Evropi nikada nije uspeo zbog nemirne glave. Zato je u Argentini harao godinama, na kraju postao najbolji strelac u istoriji Boke Juniors.

Znao je da postigne gol na sve načine – glavom sa 40 metara, s polomljenim kolenom, klizećim startom, šutom s obe noge, viseći na prečki... Ništa, jednostavno, nije moglo da ga spreči da trese mreže na najkreativnije načine.
“Nekada te ljudi pamte zbog jednog lošeg događaja, a zaborave sve ono dobro što si napravio u karijeri“, kaže Martin Palermo i dodaje:
“Svaki gol koji sam postigao značajan je u mojoj karijeri zbog mnoštvo razloga, ali prevashodno jer sam mogao da ih podelim s navijačima. Moj život je dobar materijal za film“.

Pažnju fudbalskih skauta privukao je kada je karijeru u podmlatku Estudijantesa otvorio sa 54 gola na jednom turniru za decu. Njegov prvi trener Alfredo Garsija shvatio je ubrzo kakav se bombarder rađa u njegovim redovima...
“Sećam se da su mi pričali da sam previše trapav, da bih bio dobar za košenje trave pravi igračima“, kaže Palermo. “Dokazao sam im koliko su pogrešili“.

Stoti gol u argentinskoj ligi postigao je 13. novembra 1999, iako je prethodno pokidao prednje ukrštene ligamente, a da to nije ni znao. Dve godine kasnije prelazi u Viljareal za 7.600.000 evra, ali mu vreme na Madrigalu u košmar pretvara gotovo nestvaran događaj – pred njim se srušio zid na kojem su stajali navijači Žute podmornice dok su zajedno slavili njegov gol, zbog čega je doživeo lom obe potkolenične kosti.
“Bilo je to jako teško vreme za mene. Evropa je bila moj san, ali u jednom nesrećnom događaju sve se obrisalo i morao sam da krenem ispočetka i revidiram svoje karijerne ciljeve. To su iskustva koja su me naterala da gledam napred, da ne klonem duhom i ne predam se“.

U Evropi mu se karijera ograničila na epizodne ili uloge statiste u Betisu i Alavesu, pre nego što se 2004. godine vratio u Buenos Ajres, tačnije u svoju Boku.
“To je poseban tim za mene, vežu me jake emocije“, kaže Palermo i priznaje da najviše žali što nije mogao da zaigra za Lacio ili Napoli kada je imao šansu.
“Imam sicilijansku krv zbog pradede s očeve strane. Nažalost, nikada ga nisam upoznao. Imao sam priliku da igram za Kranjotijev Lacio 1999, baš pre nego što sam se povredio prvi put (pokidao prednje ukrštene ligamente pr. au). Kasnije su me zvali iz Napolija, ali pošto je bilo nemoguće da završimo posao otišao sam u Viljareal. Gledam često današnju Seriju A. Jakog takmičarskog i taktičkog naboja, mnogo dobrih igrača je na sceni“.

I njegova reprezentativna karijera je bila u haosu. Posle onih neiskorišćenih penala nije ga bilo u redovima Albiselesta punih deset godina. Tačnije, do momenta kada na klupu dolazi čovek mu je promenio život i karijeru – Dijego Armando Maradona. Isti onaj koji ga je doveo i u Boku.
“Dijego mi je mnogo pomogao u životu i karijeri. Zauvek sam mu ostao dužan, jer je iz mene izvukao ono najbolje. On je bio taj koji je posredovao između Boke i Estudijantesa da dođem“, priča Palermo i nastavlja:
“Oni promašaji sa penala zauvek će ostati moj teg. Imao sam tu nesreću da doživim tako nešto na terenu, što mi je jako teško palo. Ali u mojoj karijeri je bilo više pozitivnih stvari od te nesrećne epizode. To je odavno prošlost za mene. Maradona je verovao u mene, dao mi šansu da se iskupim i da se na najlepši način oprostim od reprezentacije“.

Malo ko u Argentini može da zaboravi dan kada je Palermo otplatio sve svoje dugove. Bilo je to u odlučujem meču protiv Perua na Monumentalu, domu Bokinog najljućeg protivnika River Plejta. Palermo je postigao gol u nadoknadi vremena i obezbedio Argentini jednu od dve tada preostale karte za Mundijal u Južnoj Africi. Tako je Loko nešto kasnije zaslužio da sa 36 godina u meču protiv Grčke postane najstariji debitant u istoriji Gaučosa, onda i najstariji strelac na Svetskom prvenstvu...

Martin Palermo jeste uspeo da postane heroj Argentine tada, ali bio je ikona Bokinog dela Buenos Ajresa, gde je nastupao u dva navrata – od 1997. do 2000. i od 2004. do 2011. godine:
“Na svakoj utakmici odigranoj na Bombonjeri osećao sam strašan udar adrenalina. Navijači su toliko strastveni i euforični i apsolutno niko ne može da se poredi s njima. Boka je bio klub u kojem je sudbina odlučila da pokažem sve svoje igračke kvalitete. Da eksplodiram. Za sve što sam postigao tamo postoji jasan razlog. Moralo je da se dogodi baš u tom dresu. To je nešto što me najviše zadovoljava kao igrača“.

Priznaje, nikada neće zaboraviti dan kada se oprostio od Boke i stavio tačku na karijeru...
“Bilo je to 13. juna 2011. godine. Odigrao sam poslednju utakmicu u karijeri koja je bila čista emocija. Kroz glavu su mi prolazile slike cele karijere. S jedne strane sam osećao da je to - to, da se kraj bliži. S druge strane znao sam da sam ostvario nešto veliko i da će uspomene zauvek ostati u meni. Bilo je to ’doviđenja’ s moje strane, ali bilo mi je jasno da mi je Boka dala sve i da sam ja njoj dao sebe“.

Uprkos svemu što je postigao pod Maradoninom palicom, njegov fudbalski otac je Karlos Bjanki, koji je voleo da ga zove Optimista del Gol zbog svoje mentalne snage. Kada priča o omiljenim golovima, Palermo kratko sumira:
“Svi golovi koje sam postigao protiv Real Madrida u Interkontinentalnom kupu 2000. i golovi protiv Perua i Grčke za reprezentaciju“.

Pohvalio je sunarodnike – Gonzala Iguaina i Lautara Martineza.
“Gonzalo je imao fantastično iskustvo u Evropi, pokazao je sve što je mogao. Inter ima Lautara koji tek postaje jedan od najboljih golgetera na svetu, ima sve karakteristike prvoklasnog golgetera koji može da igra u svakom klubu. Argentina je izvorište najboljih svetskih napadača“.

U Bolonji igra Rodrigo Palasio, s kojim je Palermo nastupao zajedno u Boki...
“Često se čujemo, jako sam srećan što u svojim godinama i dalje igra jako dobro. Ima veliku karijeru u Italiji, posebno u Interu je ostavio dubok trag. Neka uživa još, zna on kada je najbolje da okači kopačke o klin“.

Martin Palermo dane provodi u svojoj Argentini gde se, poput celog sveta, bori sa pandemijom virusa korona...
“Idemo od dana, do dana. Sada je najvažnije da se čuvamo, da pokažemo koliko nam je stalo do porodice i drugih ljudi“.

Karijeru pokušava da izgradi kao trener. Dosad je vodio Godoj, Arsenal Sarandi, Union Espanjolu i meksičku Pačuku do prošlog novembra. Posle 15 trofeja u igračkoj karijeri, sada želi da se ostvari i kao šef struke.
“Prilagođavanje na novu ulogu nije lako. To je veliki korak napred za mene. Tražim mnogo od sebe, da sa igračima pokrijem sve aspekte igre. Moji timovi moraju da budu ambiciozni i pobednički“.

Na kraju otkrio je šta želi da vidi od svog bivšeg saigrača Lionela Skalonija, sada selektora Argentine i njegovih igrača.
“Imati dobre napadače nije dovoljno za uspeh. Potrebna je jasna struktura, grupa koja će se poklopiti u igračkoj filozofiji. Mesi sada mora da se prilagodi ekipi. Argentina ima dobrih igrača, ali taktička ideja nije bliska Barseloninoj, jedan igrač ne može da radi iste stvari u reprezentaciji kao u klubu. Savršen plan bio bio da se igrači uklope u jednu ideju i pokažu pun potencijal“.

Foto: Reuters

Najnovije vesti


×