{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Marko Jevtović: Turci jesu fanatici, ali nisu ekstremisti

/ Izvor: mozzartsport
Komentari: 5
Centralni vezni Konje o olakšanju usled dugo čekanog prekida prvenstva, nepredvidivoj borbi za titulu, gol-mašini Serlotu, Partizanu...
Marko Jevtović: Turci jesu fanatici, ali nisu ekstremisti

Uzdah olakšanja. Kolektivni. Zemlja od 80.000.000 stanovnika popustila je pred naletom COVID-19 i među poslednjima u svetu stavila katanac na stadione i hale. Istovremeno obrisala znoj sa čela sportista, makar neće morati da se izlažu opasnosti u vreme najveće planetarne krize od Drugog svetskog rata.

Dugo su se Turci opirali, igrali kao da se zaraza širi mimo njih, pomalo terali inat utakmicama bez publike dok su svi drugi zatvarali borilišta, da bi srediom sedmice presekli u korist zdravog razuma.

Ne igra se, brate“, poslao je Adis Jahović SMS poruku Marku Jevtoviću u četvrtak popodne. Odjednom je i glas veziste Konjaspor dobio na mirnoći.
Konačno, odložiše i kod nas“, pao je srpskom vezisti kamen sa srca posle objave ministara za sport i omladinu Turske, Mehmeta Kasapoglua, da sport na teritoriji nekadašnjeg Otomanskog carstva staje do daljeg.

Razumljivo, jer...
„Trenirali smo, igrali utakmice, a verujte mi, niko o fudbalu nije razmišljao. Dođemo u sportski centar i hteli-ne hteli pričamo da li će se otkazati, igrati sa ili bez publike, komentarišemo vesti iz sveta. Danima se nismo pozdravljali, pratili smo preporuke stručnjaka, držali distancu, bili maksimalo oprezni, posle svake utakmice sve prostorije na stadionu su dezinfikovane. U takvim okolnostima bukvalno nam nije bilo do sporta“.

U razgovoru za MOZZART Sport centralni vezni objašnjava kako je fudbal je potisnut čak u treći plan. Prioriteti su se preko noći promenili.
„Danac Jonson danima ne zna kako da se vrati u državu, pošto su granice zatvorene. I mi Balkanci – a ima nas dosta – u istom smo problemu, aerodromi ne rade. Držimo se. Meni teško pada što ne mogu da vidim sedmomesečnog sina, ali makar znam da je porodica zbrinuta u Subotici, odakle mi je supruga. Ako ne mogu natrag u Srbiju, bar sam u svakodnevnom kontaktu sa familijom. Fudbal je sad nevažan, tako da su Turci povukli dobar potez što su prekinuli prvenstvo“.

Iako je bilo opiranja. Iz izjava oteranog Džona Obija Mikela moglo se zaključiti da su čelnici Trabzona insistirali da se igra kako bi napali šampionsku titulu. Prevagnuo je zdrav razum, između ostalog oličen u izjavi legendanorg trenera Fatiha Terima „jesmo li naše živote našli na ulicama?
Interesatno da je baš Galatasaraj insistirao da se igra pred tribinama, pa kad taj zahtev nije prošao tražio da stadioni budu prazni, zatim zagovarao ideju da se vrate navijači... Opšta konfuzija. Odjeknule su ovde i Mikelove reči, bunili su se i drugi fudbaleri. Jednostavno, svako gleda iz svog ugla, ali ovo je trenutak kad bismo morali da budemo ujedinjeni oko ideje zdravlja i da ne izlažemo ni sebe, ni druge, opasnosti. Ako je UEFA odlučila da prebaci EURO za 2021. onda je logično da stanu i lige. Dok ne prođe haos“.

Privremena ili trajna pauza u tamošnjoj Superligi zaustavila je beg Konje iz opasne zone. Tim iz Centralne Anadolije je neporažen već četiri kola – i to u duelima sa konkurentima za opstanak, Kajzerijem, Kašimpašom i Malatijom – da bi kao bonus upisao pobedu nad Fenerbačeom.
Uhvatili smo goste sa Bosfora na prepad. Možda su više razmišljali o koroni, nego o fudbalu, ha-ha-ha... Imamo kvalitetat tim, očuvanje statusa ne bi trebalo da dođe u pitanje. Dobro smo počeli sezonu, do sredine septembra bili pri vrhu tabele, kasnije ušli u loš niz, ali smo bolji od ekipa sa dna i ako se bude igralo kad se kriza okonča, uveren sam da ćemo opstati u ligi“.

Jevtović je ove sezone odigrao 17 utakmica. Baš dok je ekipi išlo dobro bio je starter, dao je čak i dva gola, što mu nije primarni zadatak u opisu posla, da bi se posle promene trenera (Ajkuta Kočamana zamenio Bulet Korkmaz), možda i formacije (sa sistema u kome su igrala dvojica zadnjih veznih prešlo se na jednog), a malo i zbog povrede, preselio na klupu. I pred kraj 2019. bio je visokopozicioniran u mnogim statističkim kategorijama, poput pretrčanih kilometara i broj pasova na protivničkoj polovini terena, na nivou cele lige.
Takva mi je pozicija. Interne analize pokazale su da po meču pretrčim prosečno 12,5 kilometara. Nekad i 12,7. S tim što na statistiku bacim oko i produžim dalje. Realno, nenametljiv sam tip, stavljam sebe u službi ekipe. Da sam drugačiji, hvalio bih se. Nema potrebe. Odigrao sam zadovoljavajućih šest meseci pre povrede. Prošla godina je bila još bolja, skupio sam 30 utakmica u Turskoj, što me raduje, jer sam tek stigao iz Partizana. Čak je bilo interesovanja klubova iz vrha tabele, međutim, Konja je postavila cenu od 5.000.000 evra. Da se ne lažemo, ta cifra nije bila realna. Legitimo od strane mog kluba, imao je sve pravo ovog sveta da traži taj novac, ali na kraju se transfer nije desio. Što ne znači da u perspektivi neće. Naravno da uvek težim boljim izdanjima, ali malo je naših igrača u evropskim ligama koji mogu da kažu da su standardni već drugu sezoni. Kad tako sagledavam stvarnost, zadovoljan sam u Konji“.

Iz još jednog razloga. Deo je verovatno najujednačenijeg šampionata na teritoriji Starog kontinenta. U četiri boda spakovane su prve četiri ekipe: Trabzon i Istanbul Bašakšehir imaju po 53, prate ih Galatasaraj i sa 50 i Sivas sa 49. Ko će prvi kroz cilj je pitanje vredno 1.000.000 dolara?
Nema čoveka na ovoj planeti koji bi ruku mogao u vatru da stavi ko će da bude prvak. Taman misliš Sivas je na dobrom putu, kad kriza i njega stigla. Kad nas je Fener jesenas pregazio na hjegovom stadionu rekao sam „ovi će biti prvaci“. Ma, kakvi. Istanbul BB izgleda ozbiljno, dobro gura u Ligi Evrope, Trabzon je lider i stvarno ima izuzetan napadački potencija, Galatasaraj igra najkonstantnije u poslednje vreme... Nema šanse da se predvidi rasplet. Liga je takva da te dva vezano dobra rezultata lansiraju u borbu za vrh tabele, a dva loša spuštaju u donji dom. Svako svakog može da pobedi, u tome je draž“.

I u još nečemu. Obično Turke doživljavamo kao narod koji preteruje, zavisno da li njihovi timovi ili reprezentzacija pobeđuju ili gube. Nije redak slučaj da navijači razlupaju televizor ako im se nešto ne svidi, ali 26-godišnji fudbaler uverava da su to predrasude.
Turci su doslovce opsednuti fudbalom. Prvi su fanatici, sve znaju, sve prate, čak ovdašnje prvenstvo smatraju najboljim u Evropi. Prvo Superliga, pa sve ostalo, Španci, Englezi i tako to. Manje ih interesuje nego njihovo takmičenje. Medijska pokrivenost je izvanredna, čak mi se desilo da ne zaustavljaju u Istanbulu, prepoznaju. Za skoro dve godine nisam imao nijednu neprijatnost. Čini mi se da se preteruje kad se kaže da su ektremni. Nisu, verujte. Mnogo vole svoje klubove. Na primer, Konja je grad sa više od 2.000.000 stanovnika i stadion koji prima oko 38.000 gledalaca stalno je krcat. E, to je razlika u odnosu na nas. Vole ljudi fudbal i to dokazuju, dolaze redovno na utakmice, bodre, međutim, nema incidenata kako se to nekad predstavlja. Naprotiv, ovde je prtisak čisto sportski, gledaju lako da se ohrabre, podrže, stvarno se razumeju u fudbal“, završava Marko Jevtović.

SERLOT JE MOĆAN

Nije uspeo u Rozenborgu, Midtjilandu, Kristal Palasu, Gentu, ali je zato Aleksandar Serlot sve nadoknadio u Trabzonu. Norvežanin puca iz svih oružja, prvi je strelac turskog prvenstva (19 golova) i, uz Erlinga Halanda, glavna pretnja reprezentaciji Srbije kad na programu bude odložen duel baraža Lige nacija.
Nisam igrao protiv njega, jer sam baš tad „izašao“ iz povrede, međutim, pred kraj decembra uverio sam se kakav je Serlot igrač. Momak je moćan u kaznenom prostoru, juri loptu, ali i ona njega, daje golove na različite načine, glavom i nogom, puca iz svih pozicija. Presudio je i nama... Trenutno, verovatno najbolji igrač lige. Krenule su čak i priče o milionima, čudima, interesovanju Reala... Rekao bih, prenaduvano, mada poseduje ogroman kvalitet i sigurno će ga stručni štab naše selekcije analizirati iz svih uglova, kako bi mu ograniči polje delovanja“, objasnio je Marko Jevtović.

PARTIZAN SA NIKOLIĆEM – BILI SMO POBEDNICI

Leta 2018. napustio je Marko Jevtović Partizan, ali Partizan nije napustio njega. I dalje prati sve utakmice, gleda crno-bele, održava kontakte sa bivšim saigračima...
„Dopada mi se kako igraju. Dobro su vođeni, tačno se vidi da postoji sistem, valja ga razraditi, unaprediti, ali ide u dobrom smeru. Krivo mi je što Parni valjak nije uspeo da prođe grupu Lige Evrope, podsetio me finiš meča u Hagu na duel moje generacije sa Augzburgom u Beogradu, baš mi je teško pala eliminacija u oba slučaja, ali sam siguran da za Partizan dolaze bolji dani“.

Zanimljivo, većina članova generacije iz takmičarske 2016/2017, koja je donela duplu krunu u Humsku, hvali sadašnji sastav, iako zaostaje 11 bodova za Crvenom zvezdom. I navijači pričaju o lepom fudbalu, a zaboravlja se, pomalo nepravedno, da je tim od pre tri sezone bio takmičarski produktivniji.

Imali smo ludačku energiju. Doneo ju je trener Marko Nikolić, bukvalno je iz svakog od nas izvukao najbolje. Bili smo pobednici, znali smo da imamo najbolji tim. Izlazili smo na teren sa ogromnim samopouzdanjem, uvereni da ćemo dati gol bilo u prvom, 48. ili 90. minutu utakmice. Posedovali smo moć, individualni i ekipnu. Zato smo na kraju i slavili“, vraća Jevtović film na najlepši period karijere.

Foto: Starsport/Konyaspor

×