{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Kanavarovo pismo Italiji: Niko od nas nije Supermen…

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 3
“Kako smo se samo prevarili”
Kanavarovo pismo Italiji: Niko od nas nije Supermen…

Italija je na kolenima, virus korona je odneo veliki broj života. Život je stao, a reči ohrabrenja za svoj narod imao je Fabio Kanavaro, čovek koji je na čelu Azura podigao pehar namenjen prvaku sveta 2006. godine.

Ako neko zna šta je borba, onda je to Kanavaro. Ako neko zna šta je liderstvo - onda je to on. Reči Kanavara iz Kine (gde trenira Guangdžou), odnosno njegovo pismo svojoj zemlji Italiji, koje je objavljeno na sajtu The Players Tribune, prenosimo u celosti.

“Svima u domovini,

Sve što se događa u mojoj zemlji trenutno me ispunjava strahom i bolom. Ne mogu da opišem koliko je užasan osećaj videti Italiju da pati ovako, videti koliko života gubimo svakoga dana. Moje srce je uz sve ljude koji su pogođeni, posebno uz one koji su izgublili nekoga dragog.

Želim da skinem kaput medicinskim radnicima koji se trude da sačuvaju koliko god je života moguće. Vi ste pravi heroji koji su potrebni našoj zemlji.

Ipak, nažalost, realnost je takva da niko od nas nije Supermen. Niko od nas nije imun na virus. I opet mislim da su Italijani mislili da će biti OK kada se pojavila epidemija u Kini. Kao da smo svi mislili: "Dobro, barem neće nas da pogodi".

Ja sam prvi to potcenio. Mislio sam na prvu loptu da je to obična prehlada.

Kako smo se samo prevarili...

U najmanju ruku smo zatvorili zemlju i naredili ljudima da ostanu kod kuće. Ovde u Kini, gde treniram Guangdžou Evergrande, bio sam u karantinu pre nekoliko sedmica. Ljudi su već imali posla sa SARS-om, tako da su znali šta da rade. U Italiji nikada nismo imali ovakvu situaciju.

Ali sada smo usred bitke, moramo da se borimo zajedno. I to znači da svako mora da da svoju najbolju verziju.

Naravno, svi znamo da je Italija neverovatna zemlja. Imamo zadivljujuće obale i prelepu unutrašnjost zemlje. Imamo klimu koja nam dozvoljava da dosta vremena provodimo napolju. Imamo modu, imamo hranu. Ali život u Italiji je ponekad toliko dobar da se obično odmaramo na lovorikama. Ponekad brinemo o svojim stvarima umesto da brinemo o opštem dobru. A kada to radimo, traćimo svoj potencijal.

Srećom, postoje momenti kada stvarno odlučimo da pokažemo ponos, i takvi momenti su obično kada je teško. Kada je nešto važno na talonu.

To sam mnogo puta osetio, a najbolji primeri koji mi padaju na pamet je kada je Italija igrala na Svetskom prvenstvu. Mada možda zvuči čudno to pominjati u momentu kada sport deluje trivijalnije nego ikada ranije. Ali, kako svi to znamo, fudbal je mnogo više od sporta u Italiji. Kada nacionalni tim igra, svi osećaju da su deo toga. Svi su zajedno.

A kada su Italijani složni, onda imamo dobre rezultate.

I dalje se sećam kada sam gledao Italiju kako osvaja Svetsko prvenstvo 1982. godine. Bio sam osmogodišnje dete u Napulju, mom rodnom gradu, gledao sam utakmice sa gomilom ljudi po kućama, rođacima, prijateljima. Sećam se kada je Italija dala gol, galamili smo i grlili se, čak iako se nismo međusobno poznavali.

Kada sam bio kapiten reprezentacije 2006. godine na Svetskom prvenstvu, video sam da se slično dešava i igračima. Kalčopoli skandal se dogodio neposredno pred start turnira, tako da kada smo otišli na pripreme, svi smo bili na ivici. Mnogo ljudi je mislilo da će nas skandal pomesti sa puta.

Ali raspoloženje u kampu je uvek bilo dobro i to je bio ključ. U takvim kritičnim momentima, nismo gledali samo sebe. Brinuli smo o svakome. Imali smo sjajnog lidera Marčela Lipija, ko je držao tu harmoniju. Kako smo sleteli u Nemačku, praktično smo zaboravili na skandal i nismo mogli da dočekamo da igramo.

Ljudi me obično pitaju zašto je Italija osvojila taj Mundijal. Nismo to učinili jer smo imali sreće. Osvojili smo ga jer smo imali najbolji tim - i zato što smo verovali da ćemo osvojiti.

Trenutno nam treba isti duh zajedništva u zemlji. Već smo videli neke velike primere solidarnosti. Fraza andrà tutto bene - sve će biti u redu - je poruka onima koji su zarobljeni kod kuće, onima koji se plaše, koji su usamljeni ili depresivni. Ljudi su izlazili na balkone i aplaudirali medicinskim radnicima. Komšije su pevale pesme zajedno. To je ta ujedinjenost koja nam je potrebna.

Kada se kriza završi, Italija će biti drugačija. Mnogi će izgubiti posao. Neki će izgubiti privatni biznis. Biće očajno mnogo posla za uraditi. Možemo da se samo nadamo da će vakcina biti dostupna što je pre moguće i da završimo ovu noćnu moru jednom zasvagda.

Do tada, moraćemo da kopamo. Ostanimo kod kuće i provedimo vremena sa porodicama. Hajde da imamo što je manje kontakata sa drugim ljudima.

Hajde da probamo da uradimo nešto za opšte dobro. Evo ja sam sa moje strane startovao sa fondacijom zajedno sa generacijom iz 2006. godine. Sve ćemo dati Crvenom krstu Italije i biće korišćeno da se dostavi bolnicama šta je potrebno za borbu protiv virusa. Nadam se da ćete nam se pridružiti i donirati.

Ako ne možete, jednostavan čin prema komšiji može dosta da pomogne. Moramo da zapamtimo da je ova bitka zajednički trud i svi moramo da se uključimo.

Sigurno, niko od nas nije Supermen.

Ali ako ostanemo zajedno možemo nešto da postignemo.

Ostanite snažni, braćo i sestre.

Vaš Fabio Kanavaro".

Najnovije vesti


×