{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Saša Zdjelar o bogatstvu kluba, ko ga podseća na Jovetića i Ljajića, a ko je najveći talenat crno-belih...
Iz tog vrela samo šiklja: Partizan je dobio više nego što ljudi misle

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Slovenije)

Fudbal nisu samo golovi, pobede, trofeji. Igra se fudbal i za utiske, a ponekad i za ono što ostaje u arhivi. Iza Partizana je sezona koja bi rezultatski bila očajna da Bojan Ostojić jedinim trazjem glavom nije pogodio cilj i osvajanjem Kupa Srbije spasao pozicije mnogima.

Jedan pehar je, ipak, završio u Humskoj, međutim, crno-beli su uvereni da su dobili više nego što pokazuju tabela, učinak u kvalifikacijama za Ligu Evrope i taj trofej masovnijeg takmičenja. Sigurni su da imaju tim u nastajanju, talente iz podmlatka, promovisanu ideju o deci koja će postaviti klub na zdrave noge i da će zbog takvog opredeljenja profitirati.

Možda ne odmah, sigurno ne svi istovremeno, ali da je to jedini ispravan put ka ozdravljenju.
„Veliki broj mladih dobio je šansu prošle sezone, zbog čega smo platili, kao klub, određen ceh, ali tako je moralo da bude. I neka je. Ako se pažljivo analizira takmičarska godina, nisu ta deca igrala po utakmicu dve, nisu imala epizodne uloge, nego su pojedinci izgurali skoro celo prvenstvo, sa 17, 18 godina. To je bogatstvo. Mnogi misle da ništa nismo uzeli lane, a zapravo smo mnogo dobili, bar pet, šest igrača koji će biti oslonac tima u sezonama koje slede. Sve to navodi me na zaključak da Partizan sa te strane uopšte nije izgubio sezonu“, precizira u razgovoru za MOZZART Sport Saša Zdjelar, zadnji vezni Parnog valjka.

Njegove opservacije posledica su opredeljenja kluba da svesno gura na veliku scenu talente iz omladinskog pogona i Teleoptika. Makar po cenu rezultata, jer je u sezoni na čijem se početku, pre jeseni, ispalo iz Evrope i već zaostajalo za večitim rivalom, jedino logično da šansu dobiju deca. Mada taj proces nije baš do kraja izveden kako bi trebalo i kako su pojedinci očekivali, svakako će od njega crno-beli imati korist.
Ako gledamo realno, Crvena zvezda je imala fenomenalnu sezonu, najbolju u poslednje dve decenije, ali Partizan je u toj istoj sezoni dobio igrače čiju vrednost će unovčiti jednog dana. Voleo bih da što duže ostanu ti dečaci u crno-belom, međutim, živimo u vremenu u kome moraju da odu“,

A igrali su, ozbiljnu minutažu imali, Svetozar Marković u prvom, Strahinja Pavlović u drugom delu prvenstva, čime je dogurao na prag Juventusa, skupio je 13 utakmica Zlatan Šehović, debitovali Lazar Pavlović (2001) i Filip Stevanović (2002)...
Ako ostanu, većina mogu da budu nosioci igre. Pazite, Sveta i Kalaba iza sebe već imaju ozbiljan broj mečeva, prvi je igrao Evropu, obojica derbije, veliki klubovi su ih zvali... Lazar Pavlović se u sjajnom izdanju predstavio navijačima, kao talenat kakav se retko viđa, njemu uz rame je Filip Stevanović, iako godinu mlađi, tera me potezima da ga uporedim sa najvećima talentima škole u poslednje decenije, kakvi su bili Stevan Jovetić i Adem Ljajić. Ako su njih dvojica svojevremeno mogli da nose igru Partizana, verujte mi mogu i Laki i Fića. Pod uslovom da nastave da rade, na obojicu stručni štab može da se osloni već ove sezone“.

Po kuloarima se mesecima, čak i godinu dana unazad, priča kako je omladinska škola Partizana, navodno, razorena, da talenti beže, da je Crvena zvezda uzela primat na tom polju, međutim, onda se pojave Strahinja i Lazar Pavlović i sve glasine te vrste utihnu.
Tri godine nisam bio u zemlji, čak i ne pratim detaljno mlađe kategorije, međutim, kad sam iz sobe „Zemunela“ proletos spazio Lazara Pavlovičća rekao sam sam da je on, što se mene tiče, najveći talenat kluba. Možda i Srbije. Kad ga vidim šta sve ume, a verujte mi da je raznovrstan, onda je Partizan stvarno, nek bude samo fokus na tom dečku, mnogo dobio i uopšte naša sezona nije loša. Sa takvim saznanjem, kažem sebi da to vrelo talenata nikad nije presušilo. Niti će“.

Već na ovim pripremama, na Pohorju, kucaju na vrata prvog tiima talenti poput Slobodana Stanojlovića, Ivana Milosavljevića, Strahinje Jovanovića, Nikole Lakčevića...
„Bitno je da svako od te dece dobije šansu. I da je iskoristi. Njihov karakter i igre će pokazati koliko minuta će dobiti. Sami sebi kroje sudbinu, izazvaju priliku, bore se i dokazuju. Gledamo ih kao malo vode na dlanu, svi ih mazimo, pazimo, čuvamo. Ranije je u svakoj generaciji bilo bar jedno problematično dete, a ova su mirna i to je preduslov da naprave nešto bitno. Zato ih je grupa prihvatila, pravo su blago Partizana. Ćute, rade i čekaju šansu, a videćete uskoro koliko i oni mogu“.

Možda ne odmah, jer nije logično da sva deca odjednom istrče na teren u takmičarskim mečevima, ali na ovaj način Partizan se, između ostalog, priprema za sezonu 2020/21 kad će, na osnovu najnovije odluke Fudbalskog saveza Srbije, svaki superligaški tim biti u obavezi sa počne utakmicu sa najmanje dva igrača mlađa od 21. godine.
„Pozdravljam odluku. Omogućava napredak talenata. U Grčkoj je nešto slično uvedeno u kupu, još neke zemlje u okruženju imaju slučno pravilo, a i za ligu i za državu je dobro da se „guraju“ mladi. Partizan svakako neće imati problem da se prilagodi, jer već ima izvanredne klince i samo će nastaviti da ih forsira“.

Nažalost crno-belih i srpskog fudbala, spremiće ih za inostranstvo, jer kogod odigra sezonu kvalitetno, čim malo uzleti, praktično je prodat. Dolaze novi i tako u krug. Godinama.
Kod nas se samo gleda ko će da bude prvi u zemlji. Kao da je samo to najvažnije. Zapostavljamo da li će u toj jurnjavi za rezultatima izađi neko dete kvalitetno u prvi tim, šta ima da ponudi za velikoj sceni. I dalje stojim pri rečima izgovorenim zimus, da se u inostranstvu momci uzrasta 18, 19 godina zabavljaju, a kod nas se u tom periodu igra takmičarski fudbal i ne vidim da će se promeniti, jer živimo od prodaje mladih igrača“, kao „mator“ priča Saša Zdjelar, iako ima tek 24 godine i do pre dve bio je mladi reprezentativac.

A već u biografiji ima osam sezona profesionalnog fudbala, u Srbiji, Grčkoj i Španiji.

MUKU ŽIVIMO, MUKU POBEĐUJEMO

Zagolicala je maštu javnosti Zdjelarova izjava pred kraj sezone „niko ne zna našu muku“. Šta je hteo da kaže ni ovom prilikom ne otkriva do kraja, ali sve ukazuje da mu smeta način na koji je Partizan tretiran u srpskom fudbalu.
To je naša muka. Nije pitanje samo novca, a još manje je za javnost, već isključivo za ekipu. Mi tu muku živimo, borimo se s njom dugo vremena i – pobeđujemo. Da sam u poziciji da odlučujem, pomogao bih, ali pošto nije moj posao, ne bavim se tom problematikom“.

SMEŠI NAM SE DOBRA SEZONA

Iako je prošla tek polovina pripremnog perioda, a tim nije do kraja formiran, Saša Zdjelar najavljuje dobre vesti za navijače Partizana.
„Smeši nam se dobra sezona! Nadam se plasmanu u Ligu Evrope, a razlog tome su činjenica da je gro ekipe ostao na okupu i zajedništvo ispoljeno osvajanjem Kupa Srbije, na terneu najvećeg rivala. Potrebno je da imamo i naklonost sreće, ako dođemo do završnice kvalifikacija, da nam se ne ponovi scenario od lane kad smo izvukli Bešikštaš u plej-ofu, ekipu koja je godinu ranije prošla grupu Lige šampiona“.

Zdjelar je siguran starter, verovatno u paru sa Aleksandrom Šćekićem, makar dok ne dođe pojačanje iz inostranstva. Opšta je ocena da je podigao nivo igre otkako je na klupu seo Savo Milošević.
„Ne znam da li bih se složio, igrao sam dobro i kod Bate Mirkovića, ali su na mišljenje javnosti pred kraja sezone verovatno uticali bolji rezultati, pobede u serijama, izborena Evropa, osvojen kup...“

FOTO: FK Partizan

 

×