{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Ispovest Luisa Felipea Skolarija: Kako je narodni heroj postao državni neprijatelj broj 1

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 4
Priča o trijumfu na Mundijalu 2002, o svemu što je prethodilo osvajanju krune, pa do nacionalne katastrofe 2014.
Ispovest Luisa Felipea Skolarija: Kako je narodni heroj postao državni neprijatelj broj 1

Kako samo fudbal ume da bude okrutan. Takve okrutnosti samo u fudbalu i ima. Malo ko je to osetio na svojoj koži kao Luis Felipe Skolari.

Bio je 2002. nacionalni heroj, kada je doveo Brazil do titule prvaka sveta. Dvanaest godina kasnije, takođe zbog Mundijala, postao je najomraženija ličnost u domovini. Sve ono što je prethodno učinio, što je doneo Selekaau, obrisano je kao gumicom. A, debakl doživljen protiv Nemačke (7:1) ostaće kao uklesan na kamen. Kao neki pogrdni epitaf nad karijerom fenomenalnog brazilskog stručnjaka.

Jezikom slobodnog čoveka pomirenog sa samim sobom Skolari je govorio u intervjuu za engleski Gardijan. Otvorio je dušu o svemu u bogatoj karijeri, koju je počeo kao – nastavnik. Prvih sedam godina je paralelno radio kao prosvetni radnik i trener, zbog date reči svom ocu. I prvi trofej je osvojio upravo kao trener tog školskog tima. U kojem je igrao, kakve li sudbine, Tite, današnji selektor Selekaa.

Ali, skočimo odmah na godinu najvećeg Skolarijevog uspeha. Bio je jun 2001. kada je postao selektor Brazila, četvrti u tri godine. Žuto-plavi nisu bili ni senka tima koji je tri godine ranije igrao finale Mundijala. Čak su „visili“ za mesto na Svetskom šampionatu u Japanu i Južnoj Koreji.
U to doba Selekao nije imao veliku podršku u narodu, imao je slab odnos sa navijačima. Ljudi nisu verovali u tim. I to nepoverenje je potrajalo, jer smo imali promenljive rezultate“, priseća se Skolari.

Brazil se na Mundijal kvalifikovao tek u poslednjem kolu, kada je sa 3:0 pobedio Venecuelu. I od tog dana Skolari i njegovi saradnici su počeli pripreme za Svetsko prvenstvo. Njihov naredni veliki trijumf bio je taj što su u tim spojili Ronalda, Ronaldinja i Rivalda.
Najvažniju stvar uradili su naši – doktori! Naš logistički sistem je bio izuzetno dobro organizovan. Ljudi misle „Brazil ima kvalitet, njima logistika nije potrebna“, ali to je greška. Nezaboravite da Ronaldo tada nije igrao u Italiji, bio je povređen. Njegovi klupski doktori su govorili da nema šanse da zaigra na Mundijalu. Ali, naš doktor Runko je garantovao da će Ronaldo biti spreman. Za vreme obroka uvek je sedeo pored njega i govorio mu „ovo ne smeš da jedeš, ovo smeš“. Rivaldo je trebalo da ima operaciju kolena u Barseloni, ali naš doktor nije dozvolio, garantovao je da će ga oporaviti fizioterapijom. I sve je to uspelo“.

Naredni veliki korak ka trofeju je bila promena taktike. Skolari je napravio revoluciju u timu Brazila. Zaigrao je sa trojicom štopera.
Brazil je samo jednom u istoriji igrao sa trojicom pozadi, kod Lazaronija 1990. godine. Ja sam upotrebio taj plan da bih Kafua i Roberta Karlosa oslobodio da mogu da rade ono u čemu su najbolji. Bilo je to veliko iznenađenje za druge timove. Imali smo u odbrani Rokea Žuniora, Edmilsona i Lusija, od kojih je jedan uvek išao napred. Roke je bio komandant odbrane, on je bio lider i davao je drugima slobodu da igraju“.

Imao je Brazil i sjajne centralne veziste.
Imao sam mnogo sreće što sam za poziciju defanzivnog veziste našao igrača koji je tačno u svakom trenutku znao kako da se pozicionira ispred odbrane. To je bila čista sudbina“.

To je bio Žilberto Silva, koji je u tim upao umesto povređenog Emersona. Navijači Arsenala su mu tokom igranja za Tobdžije dali nadimak „nevidljivi zid“.
To je najbolji opis koji sam ikada čuo! On je davao sigurnost Edmilsonu i bekovima da mogu da igraju slobodno, da idu napred, da mogu da rade“.

Brazil je četiri godine ranije izgubio finale od Francuske, kojem su prethodile do danas nerazjašnjene scene sa Ronaldom noć pre utakmice. Priznaje Skolari, ni njemu nije bilo svejedno uoči finala, ali...
Sećam se da sam bio vrlo zabrinut. Noć pre utakmice smo bili u ogromnom hotelu. Hodnik od prve do poslednje sobe imao je 100 metara. Bio je tu i neki tanki tepih. Treneri su u takvim situacijama obično zabrinuti da im igrači u 11 uveče budu u sobama. A, kod nas su svi bili u hodniku, opušteni, pričali su ispred vrata, a Ronaldo, Roke, Roberto Karlos, Rikardinjo i Dida su igrali mini golf. Uzeli su palice i lopticu iz hotelskog kluba, a vreća na dnu hodnika im je bila rupa. Opušteni kao da ih ništa ne čeka sutradan. To me je malo smirilo. Video sam da su spremni, koncentrisani, ali da imaju samopouzdanje. To je ono što nam je donelo titulu. Igrali smo kao da je bilo koja obična utakmica u pitanju“.

Ostalo je istorija: Brazil – Nemačka 2:0. I peti Zlatni globus je stigao u Skolarijevu domovinu.

Bio je brazilski stručnjak i na narednom Mundijalu i to kao selektor Portugalije. Sa sve ponudom iz Engleske u džepu, da preuzme Gordi Albion. Ali, to se nije ostvarilo.
Englezi su želeli da potpišem ugovor pre početa Svetskog prvenstva. Tu smo se našli u ćorsokaku. Mogla je da se desi čudna situacija da kao selektor Portugalije naiđem na Englesku, a u džepu imam ugovor da postajem selektor Engleske. To ne bi bilo pošteno. Da je bila drugačija situacija, došao bih sa velikim zadovoljstvom“.

I desilo se na tom Mundijalu da su snage odmerile Engleska i Portugalija. U četvrtfinalu. Meč je obeležio crveni karton koji je dobio Runi zbog udaranja Ronalda. Skolari tvrdi da to nije bio deo taktike, da se provocira tada mladi napadač Albiona.
Ne, ne, ne. Nemamo mi baš toliki kapacitet da možemo da predvidimo šta će neko da uradi na terenu. Ali, igrači između sebe znaju kakav je ko i ko ima kraći fitilj“.

Portugalija je pobedila i došla do polufinala, gde ju je zaustavila Francuska.

Skolari nije postao selektor Engleske, ali je 2008. postao menadžer Čelsija. Sve je krenulo dobro, da bi u februaru bio smenjen zbog serije loših rezultata. Po njegovim rečima, tim je pukao zbog neslaganja dvojice igrača – Drogbe i Anjelke.
Anjelka je bio prvi strelac lige, a Drogba je bio povređen i lečio se u Kanu. Kada se vratio, hteo sam da ih uparim, da igraju zajedno. Imali smo sastanak, na kojem je Anjelka rekao „ja igram samo na jednoj poziciji“. Dakle, nije bilo poštovanja, drugarstva, ni želje da igra sa Drogbom. Obojica su sjajni igrači, ali jedan je morao da zaigra drugačije, da potrči za loptom kada je drugi izgubi. Nijedan nije hteo. Tu se sve promenilo. Drogba i ja smo se sreli posle toga na Mundijalu u Rusiji. Otvoreno smo pričali o svemu. Nije tu bilo loše namere prema meni, ni njegove ni Anjelkine, ali to se desilo i ja sam ostao bez jedne od najvećih šansi u životu“.

Vratio se Skolari na mesto uspeha, na mesto selektora Brazila. Plan je bio da na domaćem terenu Selekao dođe do još jedne svetske titule. Sve je krenulo sjajno, osvojen je Kup konfederacija 2013, dobro je išlo i na Mundijalu, a onda je došlo polufinale sa Nemačkom. I možda najveći debakl u istoriji Brazila – 7:1.
To što se desilo u polufinalu je momenat neravnoteže. I izgubili smo. Zato što smo bili zaneseni stavom da smo bolji. Izgubili smo zbog naših grešaka, koje su Nemci na fantastičan način koristili. I to je bila katastrofa u smislu ugleda nacije, pogotovo za nas Brazilce“.

Ne traži Skolari nikakve alibije. Čak ni u tom što nije igrao Nejmar.
Izgubili smo zato što nismo igrali dobro, zato što smo imali trenutke teških padova koncentracije. Zato što je Nemačka imala izuzetno kvalitetan tim. Izgubili smo zato što nismo uspevali da dođemo u poziciju da otežamo stvari rivalu. Ne želim da opravdavam stvari koje u fudbalu ne mogu da se opravdaju. Do prvog gola igrali smo ravnopravnu utakmicu. Onda smo primili tri komada za sedam minuta. Nastao je potpuni raspad sistema. Greška jednog igrača, pa drugog, pa trećeg, a Nemci su to sve koristili. I to je bilo to“.

Posle tog debakla u Brazilu je nastala – histerija. Kola su se slomila na čoveka koji je „do juče“ bio narodni heroj.
Kao da je pala bomba. Najveća katastrofa u istoriji Selekaa. Jeste izgubljeno finale 1950. kod kuće, ali je bilo 2:1. Do danas sam ostao prokazana osoba, prva asocijacija na taj debakl. Godine su prošle, ali sve je isto i danas. Ja sam taj koji je preuzeo krivicu. Kada je Brazil 2002. osvojio titulu, nisam bio najveći heroj, pa kada smo poraženi 2014. očekivao sam da ćemo svi biti krivi. Da će biti kako je Brazil izgubio. Ali, tako je kako je“, tonom čoveka pomirenog sa sudbinom zaključio je Luis Felipe Skolari.

Foto: Reuters

Najnovije vesti


×