{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Gde se nalaze igrači koji su imali više ili manje zapažene uloge na ovdašnjim terenima. Neki od njih su potpuno nestali sa fudbalske mape, a bilo je i onih koji su napravili više nego ozbiljne karijere
Gde su završili stranci koje je lansirala Srbija?

Poslednji primeri odlazaka Samuela Ovusua iz Čukaričkog u Saudijsku Arabiju za obeštećenje od 1.500.000 evra i doskorašnjeg prvotimca Napretka Džesija Sekidite u Galatasaraj prilično su jasan pokazatelj da su na ovdašnjim manjim terenima u poslednjih nekoliko godina, a možemo reći i pune dve decenije, prodefilovali brojni kvalitetni strani igrači, sa prilično ozbiljnim potencijalom. Kada kažemo manjim terenima, tu pre svega izostavljamo naša dva najveća kluba, koja su i te kako umela da promaše sa izborima čak i onih igrača koji su sa određenim pedigreom dolazili na Topčidersko brdo. Stoga smo se odlučili da istražimo kakva je sudbina igrača koji su poslednjih godina imali određenu ulogu na superligaškim terenima, a pritom smo u drugi plan stavili bivše igrače Crvene zvezde i Partizana, čiji su koraci nakon odlazaka iz Humske i Ljutice Bogdana uglavnom poznati široj javnosti. Takođe, pod strance nismo ubrajali igrače koji su stizali sa područja zemalja bivše zajedničke države.

Iako je sve krenulo od samog početka prve decenije ovog veka, možemo reći da se „uvoz“ stranih fudbalera pojačao negde od sezone 2004/2005. Tada je Partizan doveo Ifeanija Emegharu, Obioru Oditu i Korejca Kima, a sezonu ranije i Pjera Boju. Upravo nam je Či Vu Kim bio i najinteresantniji, pošto je odigrao svega tri prvenstvena meča u Humskoj, a kasnije je ostvario 27 nastupa za nacionalni tim svoje zemlje i u januaru 2008. godine ostvario transfer težak 2.000.000 evra iz Inčona u Čunam. Korejac sada ima 36 godina, a poslednji klub u kojem je igrao je drugoligaš Busan, za koji je u sezoni 2018/19 zabeležio 26 nastupa. Emeghara je iz Partizana otišao u Temišvar, a potom za 1.200.000 evra u Steauu, ali mu se fudbalski trag gubi u julu 2013. godine kada se rastao sa Gabalom. Pjer Boja je promenio dvocifren broj klubova u karijeri, a poslednji ugovor imao je u francuskom niželigašu Sent Amanu.

JAVOROVA „AFRIČKA VEZA“

Obiora Odita, koji se s pravom može smatrati jednom od legendi superligaških terena, u srpski fudbal je stigao u sezoni 2003/04 i još je ovde, doduše sa kratkim prekidima tokom karijere. U Javor je stigao kada je imao 20 godina, a sada ima 36. Godinu dana kasnije otišao je u Partizan, odakle je na leto 2007. godine prešao u Al Ain iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za obeštećenje od 1.000.000 evra, a kasnije je igrao za Vesterlo, odakle se u leto 2010. godine vratio u Javor. Ivanjica mu je uvek bila mesto u koje se vraćao, pa je to činio i nakon rastanka sa Tjenđin Tedom 2011. Posle kratkog boravka u kazahstanskom Tarazu stigao je u Voždovac, a 2016. potpisao je za Mladost iz Lučana, sa kojom ima ugovor do kraja sezone.

Iste sezone kada i Odita, u Javor je stigao i Majk Temvanjera. Snažni momak iz Zimbabvea je igrao tri godine kraj Moravice, a onda je prešao u Borac iz Čačak. Klub kraj Morave napustio je u leto 2007. godine kada je za obeštećenje od 200.000 evra prešao u rumunski Vasluj, gde se zadržao punih sedam godina i odigrao oko 200 utakmica. Karijeru je završio u tajlandskom Bangkok junajtedu početkom 2015. godine.

Mnogi pamte i ozefa Kizita, koji je još u julu 2003. godine stigao u FK Srem, a dve godine kasnije potpisao za Vojvodinu, gde je ostavio ozbiljan trag tokom pet i po godina boravka na Karađorđu. Za Partizan je potpisao u julu 2010. godine, iako je prethodno bio na probi u Majncu. Iz Humske je otišao u oktobru 2011. kao slobodan igrač i vratio se u rodnu Ugandu.

Mesto istinske legende superligaških terena drži i defanzivni vezista iz Gane Naemeka Ađuru, koji je prvi profesionalni ugovor u karijeri dobio u Javoru, a potom je igrao u Metalcu, Vojvodini, ponovo Javoru, Spartaku, Jagodini i Slobodi iz Užica, sa kojom se rastao krajem 2018. godine. Jedini odlazak iz srpskog fudbala zabeležio je u sezoni 2013/2014 kada je igrao za gruzijski Zestafoni.

Crvena zvezda je svoje kapitalce Segunda Kastilja i Ibrahima Gaja dovela u sezoni 2006/2007. Poznato je da je odlični Ekvadorac igrao u Evertonu i Vulverhemptonu, ali potom i u ozbiljnim klubovima kao što su meksička Pačuka i saudijski Al Hilal. U Ekvador se vratio 2016. godine kada je potpisao za tamošnju Barselonu, a u januaru prošle godine je zaigrao za Gvajakil. Nekadašnji štoper srpskog šampiona Gaj i miljenik publike na stadionu Rajko Mitić karijeru je završio u julu 2014. godine posle kratkog boravka u Radničkom iz Niša. Iz Zvezde je otišao u Al Ahli, a potom četiri godine igrao za Lokeren.

Prava najezda stranih igrača viđena je u sezoni 2007/2008, kada su na stadion Rajko Mitić stigli Barkos, Bronovicki, Lukas, BetolingarMolina i Salas, a u Partizan Žuka, Dijara, Moreria i Vitor Ugo. Crno-beli su pogodili sa prvom trojicom pomenutih igrača, dok je izbor Crvene zvezde bio prilično diskutabilan, iako je Molina bio ozbiljan igrač, Salas kasnije blistao u Kopa Libertadores, a Barkos napravio sjajnu karijeru i četiri puta nosio dres reprezentacije Argentine.

Ipak, sa druge strane Topčiderskog brda Lamin Dijara je izrastao u najvoljenijeg stranog igrača u istoriji Partizana, a vrlo značajno mesto u srcima publike iz Humske imaju i Moreira i Žuka.

Brazilac Eliomar Silva u Javor je stigao u julu 2007. godine, gde je ozbiljno skrenuo pažnju na sebe i u januaru 2013. godine prešao u Partizan za obeštećenje od 200.000 evra. Ipak, u Humskoj nije potvrdio kvalitet pa je išao na pozajmice u Kečkement, Pijerikos i AEL, a 2016. godune se vratio u Javor. U sezoni 2018/19. nosio je dres Širokog Brijega, a u ovom trenutku je pod ugovorom sa Mladosti iz Lučana.

Istog leta u Bežaniju je došao ofanzivni vezista Jong Jo Hong iz Severne Koreje, koji je godinu dana kasnije otišao u Rostov i tamo se zadržao tri godine, posle čega se vratio u rodnu zemlju i završio karijeru u 25. aprilu. Čukarički je angažovao Rudolfa Estera, krilo iz Namibije, ali je on vrhunac karijere doživeo igrajući za Orlando Pajratse u Južnoj Africi.

U sezoni 2008/09 u Crvenu zvezdu je došao Kleverson Kordoba Kleo, koji se na ovdašnjim terenima proslavio u dresu Partizana, u koji je prešao godinu dana kasnije, a potom 2011. godine otišao u Guangdžou Evergrande za obeštećenje od 4.000.000 evra. Iste sezone u Superligu je došla nekolicina stranaca, od kojih su neka prilično interesantna imena.

Jagodina je dovela krilnog vezistu iz Gane Keneta Asamou, koji je kasnije igrao za rumunski Vasluj, a u januaru 2009. godine za Crvenu zvezdu je potpisao Abubakar Oumaru, koji je kasnije igrao i za OFK Beograd, Vojvodinu i Partizan, ali i u Belgiji, Kini i Saudijskoj Arabiji. U Crvenu zvezdu je u istom prelaznom roku, između ostalih, stigao i Bernard Parker, kao i Aval Isah, Džef Silva, Oumaru i Eder. U januaru 2009. godine za Partizan je potpisao Tunišanin Kamel Zajem, ali je već u julu otišao u Katar, kao i Aleksis Ngambi, koji je potom igrao za Daugavu, Panetolikos i Astru Ploešti.

Ifeani Onjilo ima tek 29 godina, a u Javor je stigao u julu 2008. godine. Za Crvenu zvezdu je potpisao na leto 2013. godine i bio jedno od većih razočaranja na stadionu Rajko Mitić u poslednjih desetak godina. Kasnije je bio pod višegodišnjim ugovorom sa saudijskim Al Fejsalijem, odakle je išao na pozajmice u Aris iz Limasola, Kerkiru i portugalsku drugu ligu. U oktobru prošle godine vratio se u matični Bangladeš Polis.

U tom periodu u srpskom fudbalu je zaigrao i štoper sa Obale Slonovače Marsel Metua, koji je prvo došao u Fruškogorac, a potom potpisao za Banat iz Zrenjanina, odakle je 2011. godine otišao u moldavski Šerif i tamo igrao punih šest godina. U januaru 2009. godine u Vojvodinu je iz azerbejdžanskog Azala stigao Gruzin Kucišvili, koji je godinu i po dana kasnije završio karijeru u Novom Sadu. Krilni vezista iz Sjedinjenih Američkih Država Vil Džon imao je takođe prilično kratak boravak u srpskom fudbalu, igrajući za Čukarički, ali se kasnije nije proslavio.

U sezoni 2009/2010 nova ozbiljna navala stranih igrača na ovdašnje terene. Jedan od igrača koji su ostali “verni” srpskom fudbalu bio je i Jao Antvi, koji u julu 2009. godine stigao u Napredak, a potom igrao u Vojvodini, Metalcu, Timoku i Inđiji.

U januaru 2010. godine u Vojvodinu je iz Dinamo Tbilisija stigao gruzijski majstor Georgi Merabašvili, koji je potom ponovo igrao u Tbilisiju, a potom za OFI, Veriju i Levadijakos, dok je na leto 2016. godine prešao u poljsku Vislu Plock. Javor je u julu 2009. godine napravio redak promašaj u izboru stranih fudbalera, kada je u svoje redove doveo Franka Engarevbu. Nigerijac sa austrijskim pasošem je kasnije igrao po niželigaškim terenima u Austriji. Rad je u februaru 2010. godine potpisao s Kinezom Čunjijem Lijem, ali je on već na leto prešao u korejski Gangvon, a kasnije igrao u kineskom Peking Ženhe. Jednom je nosio i dres kineskog državnog tima. Crvena zvezda je u julu 2009. godine dovela dvojac iz golubovačke Zete, Kadu-Savio.

U januaru 2010. godine u srpskom fudbalu, doduše prilično neprimetno, pojavilo se jedno interesantno ime. U pitanju je argentinski napadač Gvido Bareiro, koji je potpisao za Novi Sad, a šest meseci kasnije i za Inđiju. Bareiro je dete Rasinga, a 2006. godine potpisao je i za Spartu iz Praga. Pre dolaska u Novi Sad bio je pod ugovorom sa Njuelsom i Gvaranijem, ali na ovdašnjim terenima nije ništa pokazao. Za Inđiju je odigrao samo dva meča i bio na pozajmici u švedskom Rozengardu. Posle odlaska iz Inđije igrao je za Kristijanštad.

U sezoni 2010/2011 Crvena zvezda je dovela Kristijana Borhu, Evandra i Li Adija, a Partizan Meda Kamaru, dok je u Inđiju stigao Agusto Batioha, takođe nakon sezone provedene u Nom Sadu. Batioha je kasnije ugrao u za OFK Beograd i Radnički iz Niša, a nosio je i dres podgoričke Mladosti i mađarskog Diošđera. Kasnije je branio boje Visočine Jilhave i Viktorije Žižkov u Češkoj. Kada smo već kod Čeha, u februaru 2011. godine za Slobodu iz Užica je potpisao izdanak Spartine škole fudbala Tomaš Polaček, koj je posle Sparte igrao za tamošnji Most, pa za Mladu Boleslav. U Užicu se zadržao svega pet meseci, a potom igrao nižerazredni fudbal u Češkoj. Pored Polačeka, Užičani su u istom trenutku potpisali i Slovaka Maroša Klimpla, koji je kasnije igrao za Aris iz Limasola i Teplice. Karijeru je završio u češkom Kolinu.

ERA UŽIČKIH STRANACA

Sezona 2011/12 specifična je po tome što su tada u srpski fudbal došli vrlo prepoznatljivi igrači kao što su Ivan Ivanov, Tijago Galvao, Mohamed el Monir, Omega Roberts, David Manga... U tom periodu sa anažovanjem stranih igrača prednjačila je užička Sloboda, koja je angažovala Galvaa i Robertsa, kao i defanzivnog vezistu Fransisa Bosmana. U Vojvodinu je iz omladinskog pogona Vinčence stigao Abraham Frimpong, a u januaru 2012. godine na Karađorđe je došao i vremešni Stefan Apija, koji je ubzro i završio karijeru.

Ivan Ivanov je ostavio značajan trag u Partizanu, iz kojeg je na leto 2013. godine otišao u Bazel, a potom je nastupao za Lokomotivu Plovdiv, Panatinaikos, Arsenal iz Tule, Beroe, Altaj, dok je početkom januara ove godine napustio Etar i sada je slobodan igrač.

Mohamed el Munir je u avgustu 2011. godine došao u Jagodinu, a 2017. godine je potpisao za Partizan, nakon boravka u Dinamu iz Minska. Iz Humske je otišao u Orlando Siti, a sada je član Los Anđelesa, sa kojim ima ugovor do kraja 2020. godine. Već je ostvario 41 nastup u MLS ligi, što je svakako učinak za pohvalu.

Tijago Galvao je posle Slobode igrao za moldavski Šerif, a potom za Čukarički i Borac iz Čačka. Sezonu 2017/18. proveo je u portgalskom Šavesu, a potom zaigrao u Florijani i Alaškertu. Omega Roberts je posle Slobode igrao u Smederevu, a onda je usledio odlazak u Crvenu zvezdu, gde je u potpunosti razočarao, pa je otišao na pozajmicu u podgoričku Mladost. Potom je igrao u Borcu, Donjem Sremu, nakratko i u azerbejdžanskom AZAL-u, a potom je nosio dres Žarkova i Novog Pazara.

David Manga je u Partizan došao posle boravka u drugom timu Minhena 1860, a potom je igrao na pozajmici u Hapoel Ramat Ganu, a onda u Krijat Šmoni, Targu Murešu, Beroeu, Aškelonu, Ziri i Levadijakosu. U septembru 2010. godine OFK Beograd je doveo mađarskog napadača, rodom iz Subotice, Tamaša Takača, koji je kasnije ugrao za Diošđer i Debrecin, a sada je u Mezokovezdu.

Frimpong je imao značajan uspon u srpskom fudbalu, iako u Vojvodini i Crvenoj zvezdi za njega nisu imali previše strpljenja. Najviše se zadržao u Napretku, gde je nakon pet godina prešao u Ljutice Bogdana, a godinu i podana kasnije u Ferencvaroš, gde je prilično standardan u protekle dve sezone.

Crvena zvezda je seriju inostranih pojačanja nastavila dovođenjem Elija Babalja, Daude i Lusa Garida u sezoni 2012/13. U Vojvodinu je iz Levskog došao Holanđanin Seržinjo Grin, koji je kasnije igrao u AEK-u iz Larnake, Otelosu, Delhi Dajnamosu, posle čega se vratio u rodnu zemlju. U Holandiji je igrao za Dordreht i RKC, a karijeru je završio u četvrtoligašu Lendenu.

Ismail Beko Fofana je u Partizan stigao iz Širaka u avgustu 2013. godine za obeštećenje od 200.000 evra, a potom je igrao za kineski Ćingdao, dok se u srpski fudbal vratio na leto 2016. godine kada je igrao za Čukarički. Sa Banovog brda je išao na pozajmicu u Irtiš, a potom je prešao u Vojvodinu, gde je proveo svega šest meseci. Poslednji ugovor imao je u azerbejdžanskoj Ziri.

NAPREDAK, JAGODINA, MLADOST, ČUKARIČKI...

Aktuelni prvotimac Čukaričkog Ibrahima Ndiaje je u srpski fudbal stigao u septembru 2012. godine kada je potpisao za Napredak, a pet godina kasnije bio je na pozajmici u danskom Randersu. Na Banovo brdo je stigao u avgustu prošle godine i potpisao trogodišnji ugovor. U Kruševac je istog leta stigao i Obeng Regan, koji potom četiri godine bio pod ugovorm sa Čukaričkim, gde je ostavio značajan trag, a potom prešao u Istru.

Patrik Eze Frajdej (27) u srpski fudbal je stigao u avgustu 2013. godine, posle čega je igrao za Mladost i Napredak, odakle je otišao u Al Fudžarah iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa u Al Kvadisiju iz Saudijske Arbiju na pozajmicu. Na leto 2017. godine turska Konja je otkupila njegov ugovor za obeštećenje od 750.000 evra, posle čega je igrao za Denizli na pozajmici. Od februara 2019. godine bio je član poljskog Rakova, a krajem prošle godine je potisao za jordansku Al Ramtu.

Sloboda je u seriji dovođenja stranih igrača u svoje redove u januaru 2014. godine dovela i francuskog vezistu Sašu Petšija. On se u Užicu zadržao do oktobra iste godine, a potom otišao u Bastiju, a na leto 2015. godine potpisao je i za Blekbern. Igrao je u Kreteju i Lavalu, a poslednji ugovor imao je sa slovačkom Senicom.

Igrač koji je bio vrlo zapažen u Superligi bio je bivši igrač Javora i lučanske Mladosti Husnidin Gafurov. Lučanci su Uzbekistanca prodali Lokomotivi iz Taškenta u januaru 2018. godine za 120.000 evra, a on je 2019. godine potpisao za Pahtakor sa kojim ima ugovor do kraja 2020. godine.

Crvena zvezda je u sezoni 2014/15. dovela Džoša Parkera, Mamadua Mbođa i Gbolahana Salamija, a Partizan Ivana Bandalovskog. Iste sezone u Jagodinu je stigao svojevremeno jedan od najvećih talenata svetskog fudbala Fredi Adu. Samuel Ovusu je potpisao za Radnik, dok je za Radnički iz Niša doveo Antona Zemljanuhina. Adu je posle Jagodine igrao za KuPs, Tampa Bej i Las Vegas, a od decembra 2018. godine nema klub. Zemljanuhin je u Nišu ostao jednu sezonu, a potom je igrao na Tajlandu, pa za ruski SKA, kazahstanski Atirau, dok mu se fudbalski trag gubi u Kirgistanu.

Ubedljivo najveći profit napravio je Samuel Ovusu, koji je otišao u Genčlerbirligi iz Radnika za 200.000 evra, al ga je turski klub otpustio u januaru 2017. godine. Šest meseci kasnije Čukarički ga je doveo kao slobodnog agenta i za dve godine od njega napravio igrača koji je prošlog leta prodat za 1.500.000 evra u saudijsku Al Fejhu.

U sezoni 2015/16 Crvena zvezda je dovela "kapitalce" Le Taleka, Ibanjeza, Vereda, Donalda i Vijeiru, a Partizan Božinova, Goguu, pomenutog Oumarua i Evertona Luiza. Radnički iz Niša je doveo golama Ivana Konovalova iz ruskog Astrahana, ali je on u januaru otišao u Bačku, a potom beloruski Torpedo. Sada se 25-godišnji čuvar mreže nalazi pod ugovorom sa Rubinom iz Kazanja.

Iste sezone Mladost iz Lučana je iz ruskog Sokola dovela sadašnjeg napadača Radnika Evgena Pavlova, koji je jesenas postigao pet golova na 10 utakmica u Superligi. Pre toga je igrao za Vašaš i Doksu, a u Radnik je stigao u septembru 2019. godine. Zanimljivo pojačanje u avgustu 2015. godine angažovao je Spartak iz Subotice, dovođenjem Ekea Uzome. Levi bek iz Nigerije je prethodno bio član Frajburga, Minhena 1860, Arminije i mađarskog Pečuja, odakle je i stigao u Spartak. Posle Subotice otišao je u nemački Kemnicer, Berliner, a potom se vratio u Mađarsku, gde je u ovom trenutku pod ugovorom sa Honvedom.

Jagodina je u avgustu 2015. godine potpisala desno krilo Fransisa Kjeremea, koji je potom igrao u Radniku, pa u Hapoelu iz Tel Aviva, sa kojim se rastao pre nekoliko dana i u potrazi je za novim klubom. Iako ima samo 22 godine, ofanzovac iz Gane je već zabeležio 113 nastupa u Superligi i još šest u Kupu Srbije.

U sezoni 2016/17 Parizan je napravio pun pogodak sa Leonardom i Tavambom, a Crvena zvezda sa Gelorom Kangom i Ričmondom Boaćijem, dok su potpuni promašaj bili Džon Ruiz, Tomas Fibel i Pablo Mouče. Taras Bondarenko je na leto 2016. godine došao u Metalac, a onda prešao u Radnički iz Niša, gde početkom ove godine postao slobodan igrač i sada traži angažman. Nišlije su u januaru 2017. godine pogodile sa dovođenjem Japanca Rijote Nome iz pljevaljskog Rudara, dok se Javor još jednom istakao dovođenjem Dereka Kornelijusa. Ovaj defanzivac je u januaru 2019. godine potpisao za Vankuver i ostvario 17 nastupa u MLS ligi. Javor je na leto 2016. godine doveo i nadača Aleksandera Kristovaa, koji je posle godinu dana otišao u poljski Sosnovjec, a potom igrao u Dinamu iz Bukurešta. Sada je u Kešli iz Azerbejdžana.

Džesi Sekidika je u Napredak stigao nakon boravka u omladinskom pogonu lisabonske Benfike, a Kruševac je napustio na leto 2018. godine, kada je prešao u Eskišehir za svega 60.000 evra obeštećenja. Sjajne partije na proleće i jesen 2019. godine preporučile su ga Galatasaraju. Iako je igrao na krilu Nigerijac je postigao osam golova i zabeležio dve asistencije na 16 utakmica u turskom prvenstvu. Protekle večeri je ostvario i debi u dresu Galate.

Salu Dramane, koji je u februaru 2018. godine stigao u Partizan, ali je igrao samo za Teleoptik, a Humsku napustio godinu dana kasnije i sada nosi dres Olimpika iz Donjecka, dok Juri Vakulko igra u Dnjepru-1, novopečenom ukrajinskom prvoligašu. Sejduba Suma je stigao u julu 2017. godine u Partizan, dok je Crvena zvezda u januaru 2018. godine dovela jednog od najzahvalnijih stranaca u svojoj istoriji Mohameda el Fardua Bena.

Japanac Noboru Šimura sigao je u Spartak na leto 2017. godine iz Sutjeske i ima ugovor do kraja sezone sa Golubovima, dok je Vojvodina iz Hofenhajma pozajmila Korejca Parka, ali je on zabeležio samo četiri nastupa u Superligi i sada igra u korejskoj drugoj ligi. Zemun je u julu 2017. godine pozajmio iz Žalgirisa litvanskog desnog beka Jusatasa Lasickasa, koji je potom igrao u Jagjeloniji, a od jula 2019. godine je u Voždovcu. Jesenas je odigrao 17 mečeva u Superligi.

Tokom sezone 2018/19 Crvena zvezda je dovela Lorenca Ebisilija, Erika Jirku i vratila Ričmonda Boaćija, a potpuni promašaj bio Žonatan Kafu. Partizan je angažovao Rikarda Gomeša, Marka Valijentea, Gabrijela Enakea i Musu Ndžaija. Svi osim Boaćija i Ndžaija su već napustili Topčidersko brdo. Proleter iz Novog Sada je u februaru prošle godine doveo brazilskog štopera Leandra Pinta, koji je bio pod ugovorom sa Olimpijakosom, išao na pozajmice u AEL Kaloni, Janjinu i Lamiju, za koju je potpisao 2016. godine, a potom nosio dres Dokse i Volosa. U Proleteru se odlično snašao, o čemu svedoči i podatak da je jesenas odigrao 19 utakmica za ovaj tim. Napredak je u julu 2018. godine doveo kamerunskog vezistu Redžisa Bahu, koji je odigrao 10 mečeva protekle jeseni, dok je Vojvodina u januaru 2019. angažovala Sekua Konea, koji trenutno igra za Las Vegas Lajts.

Sa ovosezonskim stranim pojačanjima večitih rivala ste dobro upoznati, pa smo se odlučili samo da vam predstavimo one koje su angažovali ostali klubovi iz Superlige. Proleter iz Novog Sada je doveo Belorusa Iliju Lukaševiča (21), koji je zabeležio tek dva nastupa jesenas, TSC je doveo Rumuna Antala koji je trenutno u omladincima, a Voždovac mladog ruskog golmana Bratuhina, koji takođe brani za omladince Zmajeva.

Ukoliko nam je neko promakao ili imate nekog svog stranog heroja na ovdašnjim manjim terenima, ostavite komentar ispod teksta. Ali jedno je jasno, kroz Superligu je proteklih godina prolazio veliki broj internacionalaca, koji su pokazali zavidan potencijal i kvalitet.

×