{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
"Bilo je nekoliko zainteresovanih klubova, ali sam na kraju izabrao Atletiko, jer mi se najviše svideo i može da mi pruži najbolje uslove da se razvijem u karijeri", otkriva Portugalac
no_image.png

Žoao Feliks prolazi kroz period adaptacije u svojoj prvoj sezoni u Atletiko Madridu. Portugalac koji je na “Vanda Metropolitano“ stigao sa vinjetom najskupljeg pojačanja u istoriji Jorgandžija (126.000.000 evra), imao je obećavajući start - gol i asistencija na prve tri utakmice. Međutim, od tada je ušao u lošu formu, a dve ovosezonske povrede nisu mu dozvolile da pokaže zbog čega su se timovi letos otimali oko njega.

Mnogi su smatrali da Feliks nije napravio najbolji izbor prelaskom u Atletiko, uzimajući u obzir stil igre madridskog tima i onoga što mladi Portugalac istom može da doprinese. U razgovoru za zvanični sajt Benfike, 20-godišnji napadač se osvrnuo na učinak u debitantskoj sezoni u novom klubu i zbog čega je izabrao baš Atletiko.
“Osećam se veoma srećno. San bilo kog igrača je da igra u jednom od najboljih klubova na svetu. Atletiko Madrid je jedan od njih. Bilo je nekoliko zainteresovanih klubova, ali sam na kraju izabrao Atletiko, jer mi se najviše svideo i može da mi pruži najbolje uslove da se razvijem u karijeri. Radimo veoma dobro i to je pozitivno“, rekao je Feliks.

Pauza u fudbalu izazvana koronavirusom naišla je u trenutku kada je Feliks doživljavao najbolje momente u La Ligi.  Sve češće je preuzimao odgovornost, više učestvovao u igri, bio konstantniji. Na 28 utakmica u svim takmičenjima, postigao je šest golova i tri asistencije. Međutim, iako je stupio na najveću scenu, nije zaboravio mesto odakle je sve počelo, Benfiku i “La Luž“.
“Sećam se da su se igrali utakmice reprezentacije i prvom timu je falilo igrača na treningu, zbog čega su pozvali igrače B tima i juniore. Prvi put kad sam ja otišao na trening imao sam 16 godina. Bio sam pomalo nervozan, što je normalno. Kako se trening odvijao, video sam da je tu 11 igrača koji trče za loptom i igraju fudbal. Dok si unutra, zaboraviš da su Luizao i Andre Almeida tu, sa tobom“ otkriva Feliks.

Portugalski napadač prisetio se i detinjstva, kada mu je lopta stalno pravila društvo.
“Otac i brat su uvek voleli sport. Otac je bio rukometaš i igrali smo ga s vremena na vreme. On je bio moj trener u Pestinjasu. Mislim da je on bio i mlađi od mene kada je počinjao. U mom uzrastu nismo imali takmičenje. Hteo sam da se igram sa loptom, koja god da je u pitanju. Tada nije bilo pritiska kao sad.“

U kući malog Feliksa lopte su bile u svakom ćošku, što je i bila tajna njegovog uspeha.
“Igrao sam i zabavljao sam se. Nisam mislio da ću da budem novi Ronaldo, da treba da osvojim ovo ili ono. Treba da se zabavljate i uživate do kraja“, poručuje Portugalac.

FOTO: Reuters

Najnovije vesti


×