{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Nije slučajnost, ona narodna o ćoravoj koki i zrnu ovde ne važi.
Evolucija Partizana: Napadaj, ne padaj!

Važna utakmica kod kuće. I primljen gol za 0:1. Bez huka sa tribina koji bi doneo malo vetra u leđa. Kada se pogleda neka novija istorija Partizana, obično su se takvi mečevi završavali pognutih glava, upisanim porazom. Dešavalo se, istina, pogotovo tamo 2003-04 (Porto, Marsej, Viljareal, CSKA) da se dođe i do remija, ali do potpunog obrta - skoro pa nikada.

A, ovog puta, protiv Moldea, neka potpuno druga slika: ne samo da glave nisu klonule kada je protivnik prvi pogodio mrežu, već su crno-beli odmah odgovorili. I u nastavku pritiskali, tražili put do pobede i - pronašli ga. Nagrada za karakter, za trud, za borbu je stigla. Partizan nije igrao majstorski, ali je napravio preokret u važnoj utakmici, na svom terenu. E, to je definitivno nešto novo, nešto što nismo često viđali.

Nije slučajnost, ona narodna o ćoravoj koki i zrnu ovde ne važi. Zašto? Zato što je ovaj tim Partizana slično pokazao i protiv Malatije u prvom meču. Gazio je rivala, postigao dva gola, promašio još tri, a onda ga je stigla kazna. Turci su postigli pogodak za 2:1 i to u finišu meča, za mnogo bolju poziciju za revanš. I šta se onda dogodilo? Parni valjak je nastavio kao da se ništa nije desilo. Gol ga nije isekao, nije ga ugasio, ništa mu u igri promenio nije.

I tada je nagrada stigla. Partizan je postigao do kraja i treći pogodak, za koji će se posle revanša ispostaviti da je odlučio dvomeč sa Malatijom. Čista nagrada. Za karakter. Za veru i trud.  Napadaj, ne padaj - to bi mogao da bude moto ovog novog Parnog valjka, koji vozi Savo Milošević.
"Ova ekipa ima karakter. Mnogo puta u prethodnih pet meseci smo ga pokazali, samo što to nije bilo prepoznato u javnosti. I danas smo uspeli. Svi očekuju od Partizana spektakularnu igru, kao protiv Malatije u prvom meču, ali meni je draža ona u Turskoj, jer je tamo trebalo pokazati veći karakter. Lako je kada je kao u Beogradu kada sve ide po planu. Ali, kada prvi primite gol, tu se onda vide pravi momci”, rekao je posle utakmice Savo Milošević.

I baš to, što je jasno da ovaj tim Partizana neće skrušeno oboriti glavu i dići ruke čak i ako u Moldeu ne krene sve po željama, daje navijačima najveću nadu da će crno-beli stići do Lige Evrope.

Igra? U Humskoj u prvom meču nije bila dobra. Složili su se u oceni ovog puta i trener Milošević i novinari i navijači. Bio je Partizan sporiji nego protiv Malatije, bio je nesigurniji u sebe i pogotovo netačan u pasu. Previše lopti je otišlo nikom, previše je poklonjeno protivniku, a premalo je stiglo do napadača, bilo Sadika u prvom ili Ožegovića u drugom poluvremenu.

Ali i pored svega toga, crno-beli su uspeli da naprave preokret i da dobiju meč. Nije to mala stvar, iako rezultat ne garantuje prolazak dalje. Naprotiv, teških je 90 minuta pred srpskim timom sledećeg četvrtka na veštačkom terenu na severu Evrope.

Partizan može i mora mnogo bolje u Norveškoj, da bi prošao dalje. Ali, nekada i snaga volje, ako nema blistave igre, može da bude dovoljna za pobedu. Ovaj Parni valjak je definitivno ima.

(Foto Star Sport)

Najnovije vesti


×