{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Čovek zvani Finale
Don Pedro

Malo je fudbalera na svetu koji mogu da se pohvale da su osvojili praktično sve što se osvojiti može. Svega šačica. Ali, u vrlo probranom, ekskluzivnom društvu asova koji su pobrali sve one elitne plodove od sinoć se izdvaja jedno ime – Pedro Rodrigez.

Mada je demoliranje Arsenala u Bakuu najviše provučeno kroz mozaik onoga što je na svom oproštaju od Čelsija napravio Eden Azar sa dva gola i asistencijom, Španac je ipak bio katalizator novog evropskog uspeha kluba sa Stamford Bridža. Sačekao je Pedro trenutak da svet podseti zašto je dugo važio za jednog od najtalentovanijih izdanaka čuvene Barselonine škole Masije, ali i zašto ga je Čelsi pre četiri duge godine platio 27.000.000 evra.

Njegov pogodak u 60. minutu overio je šampionsku krunu. I proslavio ga je sa stilom, da bi nekoliko trenutaka kasnije dobio stojeće ovacije onog dela Čelsijeve publike koji se odvažio da pređe put od gotovo 4.000 kilometara kako bi ispratio londonsko finale u srcu Azerbejdžana.

Da li će Čelsi sebi dozvoliti da izgubi Sarija?

Ofanzivac s Kanarskih ostrva je tako obrnuo igricu i zatvorio ciklus kakvim samo retki mogu da se pohvale. Od sinoć Pedro Rodrigez je čovek sa titulama u Ligi šampiona (tri puta s Barselonom), Ligi Evrope, Superkupu Evrope (tri puta s Barselonom), Svetskom klupskom prvenstvu (dva puta s Barselonom), te Mundijalom i peharom prvaka Evrope sa Crvenom furijom u ličnoj riznici! Na sve to, opet, treba dodati i pet šampionskih kruna u Španiji, zvanje prvaka Engleske, uz još tri Kupa kralja, četiri Superkupa Španije i FA kup.

Pedro kraj svog imena ima čak 25 pehara! I to je nešto što izuzetno treba poštovati, iako će možda biti onih koji će u pitanje dovesti njegovu ulogu tokom vremena u Barseloni. Čak i da je nije bila važna, iako ne bi smelo da bude dileme da jeste, Pedro je tokom sedam godina u prvom timu kraj sebe imao asove poput Lionela Mesija, Ronaldinja, Andresa Inijeste, Ćavija, Serhija Busketsa, Samuela Etoa, Tijerija Anrija, Nejmara, Luisa Suareza, Danija Alvesa, Karlesa Pujola, Đerara Pikea, Maskerana, Davida Vilje, Seska Fabregasa... Uz sve njih, ali i mnoge koji nisu pomenuti, Pedro je imao svoj put, svoju rolu, koju je znao da ispuni na pravi način i zato je bio jedan od miljenika svih trenera sa kojima je radio. Od Pepa Gvardiole, koji mu je pružio ozbiljniju šansu, preko Tita Vilanove i Herarda Martina, do Luisa Enrikea.

U zlatnoj Barseloninoj deceniji Pedro je uvek imao svoje, zagarantovano mesto. I nije mu smetalo da menja svoj stil zarad timskog uspeha i od klasičnog ofanzivca s izraženim golgeterskim instiktom postane ultimativno defanzivno oružje Barselone iz napadačke trećine. Da pokriva svaki pedalj terena, pravi strahoviti visoki presing i bude pravi desni bek u koži krilnog napadačak, podrška kakvu su Buskets i Alves mogli samo da zamisle u nekim drugim vremenima. Osim toga što su ga mnogi videli kao pravog „dosadnjakovića“, odnosno igrača koji vam jednostavno ne dozvoljava da dišete, od svojih saigrača dobio je nadimak Pedro Roadrunner (Pedro ptica trkačica, po uzoru na čuveni crtani film).

Ne treba zaboraviti da je sa 22 godine postao prvi igrač sa po bar jednim golom u šest različitih takmičenja tokom jedne sezone (Primera, Kup kralja, Liga šampiona, Superkup Španije, Superkup Evrope, Svetsko klupsko prvenstvo). Davne 2009. svojim golom u produžetku doneo je trofej Superkupa Evrope protiv Šahtjora. Zatresao je mrežu u El Klasiku na svom debiju. U finalu Lige šampiona 2011. započeo je kanonadu protiv Mančester junajteda. Na kraju, uz Mesija, Inijestu, Ćavija, Pikea, Busketsa i Alvesa jedini je igrač Barselone sa dve Triplete (Liga šampiona, Primera, Kup kralja)!

Osim toga, Pedra će zauvek pratiti epitet čoveka koji obožava da igra velike utakmice, a posebno finala. Jer, u svojoj karijeri tresao je mreže u finalima Lige šampiona, Lige Evrope, Superkupa i Svetskog klupskog prvenstva. Primera radi, golove u finalima dva najveća evropska klupska takmičenja, kroz sve formate i nazive, dosad su postizali  samo Alan Simonsen (Borusija Menhengladbah, Barselona), Ernan Krespo (Parma, Milan), Dmitri Aleničev (Porto) i Stiven Džerard (Liverpul).

Zadivljujuće reference koje potvrđuju koliko je Pedrova karijera zapravo briljantna, a u širem delu fudbalske javnosti prolazi, narodski rečeno, ispod radara. Sezonu završava s 13 pogodaka, osam u Premijer ligi i pet u Ligi Evrope, te kao neko u koga je i Mauricio Sari imao beskrajno poverenje!

Teško je razumeti sve kroz šta je Pedro prošao. Ali, dovoljno je konstatovati da je sve postigao neverovatnim radom i zalaganjem. Čak i kada su izgledi bili protiv njega nije se predavao, već je jednostavno nastavio da radi, da trči, trči, trči. I zato ga poštovaoci fudbala istančanog ukusa toliko i poštuju...

Foto: Reuters

Najnovije vesti


×