{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Kvalitetnog rešenja u mlađim kategorijama ni na vidiku
Desni bek - hronični problem srpske reprezentacije

Da je akutni problem rešili bismo ga brzo. Utisak je, pak, da je reč o hroničnoj boljci našeg fudbala, spakovanoj u dve reči: desni bek.

Od nevešto izvedenog rastanka sa ražalovanim kapitenom Branislavom Ivanovićem, po okončanju Mundijala u Rusiji, Srbija nema kvalitetno rešenje na desnoj strani odbrane oko koga bi postojao konzenus u svim relevantnim krugovima. Da razumemo: nije ovo manjkavost ni čelnika FSS, ni selektora, ni onih koji su dobijali šansu, već činjenica da na vidiku ne postoji skica igrača koji bi, bez obzira na kadar u Savezu ili vođstvo s klupe, toliko odskočio od konkurencije da se oko njegovog igranja ne vodila debata. I koji bi bio siguran startni desni bek na priželjkivanom Prvenstvu Evrope, ako do njega dobacimo prvi put posle 20 godina.

Ovako, od Svetskog prvenstva u Rusiji do danas promenili smo tri desna beka. Najčešće se u toj ulozi pojavljivao Antonio Rukavina, s tim da je i sam, baš posle turnira u Rusiji, priznao da se iznenadio kad su pozivi nastavili da stižu na njegovu adresu, uz napomenu da bi šansu trebalo da dobiju mlađi. Apelovao je da to budu Milan Gajić, sa reputacijom omladinskog prvaka planete na Novom Zelandu ili Nemanja Miletić iz Partizana. Praksa, je, međutim, pokazala da je Mladen Krstajić redovno Rukavinu zvao za mečeve u Ligi nacija (na dva bio kapiten), a Ljubiša Tumbaković, takođe, kao za gostovanje Luksemburu pre mesec dana.

U međuvremenu, na spiskovima selektora nalazili su se još univerzalci iz Partizana i Crvene zvezde, Nemanja Miletić i Marko Gobeljić, koji s početka karijera uopšte nisu bili projektovani za bekove. Primera radi, Miletić je u Partizan stigao kao formiran štoper, a Gobeljić se u Napretku profilisao kao zadnji vezni ili krilni fudbaler. Među eksperimente spada pokušaj da se Nikola Maksimović proba kao desni bek protiv Portugalije u Beogradu (računalo se da se u Napoliju izveštio na toj poziciji) ili da se proba sistem sa tri igrača u liniji na gostovanju Ukrajini (Spajić, Kolarov, Milenković). A zna se kako smo prošli u oba slučaja.

Tek da pomenemio da je pred kraj Ivanovićevog mandata čak i Nikola Milenković silom prilika prebačen sa štoperskog na mestu desnog beka, iako je jasno da se bolje snalazi u centralnom delu odbrane, što je dokazao u Fjorentini.
„Ne mislim da nemamo desne bekove. Tačno je da Gobeljiću i Miletiću ta pozicija nije izvorna. Mesto je, inače, za polivalnetne igrače, čest je slučaj da se u toj ulozi nađu oni koji su prethodni deo karijere provodili na drugom delu terena. Nisam se odrekao dresa reprezentacije, verujem da mogu da dobijem poziv, iako ni ja od početka bavljenja fudbala nisam igrao kao desni defanzivac. Počeo sam kao štoper, u kadetima i omladincima bio zadnji vezni, možda sam igrom slučaja u prvom timu OFK Beograda postao bek. U omladinskoj reprezenatciji sam, takođe, bio na tom mestu i isprofilisao se kao igrač na toj poziciji. Radi se o polivalentnoj poziciji, na tom mestu može da se nađe više igrača, pogotovo u meču u kome znate da ćete biti izrazito ofanzivni, da će ceo tim da stoji visoko“, načinje Milan Gajić na stranicama Sportskog žurnala temu koja bi morala da izazove sazivanje okruglog stola među našim fudbalskim radnicima, da se vidi kako da se napravi desni bek.

Jer, ništa loše ni o Rukavini, ni o adutima Zvezde i Partizana, naprotiv. Samo, Antonio će u januaru proslaviti 36. rođendan, Miletić ima 28, Gobeljić 27 godina. Iza njih u vidokrugu nema rešenja za hroničan problem srpskog fudbala. Možda bi to u perspektivi mogao da bude baš 23-godišnji Gajić, ali je njegov usud što u završnoj sezoni u Bordou maltene nije video teren, a Crvena zvezda ga, primera radi, nije ni licencirala za mečeve grupne faze Lige šampiona.

Ono što je zabrinjavajuće jeste lista najvrednijih srpskih bekova po oceni specijalizovanog sajta, Transfermarkt. Lidersku poziciju ubedljivo drži Nemanja Miletić, smatra se da bi crno-beli na njemu mogli da zarade 2.750.000 evra, naredni je pomenuti Milan Gajić (2.000.000), pa Marko Gobeljić (1.750.000), zatim prvotimac Čukaričkog Miladin Stevanović (1.250.000), pa Antoniio Rukavina iz Astane (800.000), Nikola Boranijašević (Lozana, 800.000), Aleksandar Simčević (700.000, Taraz), kao i zlatni omladinac sa EP u Litvaniji 2014. Petar Golubović, sada član belgijskog Kortrajka (600.000), dok su na listi još Marko Petković i Miloš Cvetković, s tim da njih dvojica posle otkaza u moskovskom Spartaku i sofijskom Levskom nemaju klub...
Pozicija je, zaista, specifična. Na levoj strani je drugačije, jer je potrebno da leva noga bude jača. Imali smo Filipa Stojkovića, ali on je igrao za Crnu Goru. Mnogo toga zavisi od filozofije trenera. Nemamo previše izbora, i dečaci u mlađim kategorijama pre biraju ofanzivnija mesta ili bar centranog defanzivca“, dodaje Milan Gajić za Žurnal.

Gajić je učestvovao na dva Prvenstva Evrope za igrače do 21 godine starosti (u Poljskoj 2017. i Italiji 2019), međutim, da je problem toliki da se ne može ignorisati svedoči situacija u mladoj reprezentaciji. Od početka ciklusa kvalifikacija za EP u Mađarskoj i Sloveniji na mestu desnog beka isprobani su fudbaleri kojima to nije prirodna pozicija. U Rusiji je tadašnjii selektor Nenad Milovanović promovisao Fjorentininog Aleksu Terzića, u novosadskom duelu sa Letonijom stavio izvornog štopera Svetozara Markovića, da bi novi kormilar Orlića, Ilija Stolica, u Bugarskoj šansu dao Jovanu Nišiću, plemenitom vezisti Voždovca, pristiglom iz Partizana, koji je kroz mlađe kategorije dejstvao kao plejmejker ili centralni vezni. Isto će ponoviti i večeras u Lođu, na megdanu Poljskoj, jer fudbalera sa etiketom „desni bek“ – nemamo.

Pitanje je kad ćemo ga dobiti. Negde grešimo. Gde tačno trebalo bi neke mudrije glave da odgonetnu. Dotad ćemo verovatno pribegavati improvizacijama, nalik onoj u omladinskoj selekciji, kad su, shvativši da se Luka Cucin iz Partizana, nije razvio željenim koracima (mada ga je usporila i povreda) treneri pribegavali sistemu 3-5-2, tako što su Erhan Mašović, Dominik Dinga i Strahinja Bošnjak igrali štopere, a desno široko, kao krilo, špartao Veljko Birmančević.

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza...

FOTO: Star sport, MN Press

Najnovije vesti


×