{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Ostaće upisano: 1. maja 2005. Lionel Mesi je postigao prvi gol za Barselonu. Sada ih je već 627
Dan kada je stvoren mit

Visoka lopta sa beka stiže do njega, uz malo problema uspeva da je sačuva, ali je brzo odlaže do Ronaldinja. Ipak se znalo ko je tata ekipe u to vreme. Ide lob preko Albaseteove odbrane, lopta je ponovo u nogama Lionela Mesija. Već su mu u tom meču jedan gol poništili zbog čini se nepostojećeg ofsajda, ali bilo je valjda zapisano u zvezdama. Da tog 1. maja 2005. godine, pre tačno deceniju i po, Mesi označi početak ere kakvu nismo videli još od Pelea u Santosu. I da to uradi prefinjenim lobom, jer ne bi imalo smisla da se takav genijalni fudbalski um predstavi na nekakav običan način. Morao je to da bude dokaz majstorstva, samo naznaka onoga što će čekati Kamp Nou u narednih 15 godina.

Nije još bio ni punoletan i proslavio 18. rođendan. A već je bilo sasvim jasno da je jedinstven dragulj u pitanju.

U međuvremenu je omaleni Argentinac stigao do kote od 627 golova u dresu Blaugrane, dodajmo na to i 70 za reprezentaciju Argentine i strahovitu seriju koja kaže da je u poslednjih 11 sezona u proseku davao 51 gol po takmičarskoj godini! U sezoni 2011/2012 protivnicima je smestio čak 73 komada u sezoni koja teško da će biti ponovljena.

Raul Valbuena imao je tu čast da bude prvi golman kojeg će Mesi staviti na poster. Uskoro je galerija njihovih unezverenih lica prerasla u album, potom i u enciklopediju. Zločin koji traje. Zločin nad protivničkim odbranama. Mesi i Kristijano Ronaldo, nije ovo tekst o tome ko je bolji, jer to je stvar ukusa i ništa više. Samo još jedan dokaz da smo privilegovani što smo mogli da gledamo dva takva asa. Ovde je ipak reč o Leu i njegovoj 15-godišnjoj tiraniji.

Koliko je u stvari nepojmljiv njegov ostanak na vrhu u tolikom periodu oslikava i to što je prvu Zlatnu kopačku za najboljeg strelca Evrope osvojio ispred Didijega Drogbe, poslednju ispred Kilijana Mbapea. A između njih dvojice celih 20 godina! Drogba rođen 1978, Mbape 1998. Generacije su se ređale i samo dopisivale ime na listi onih koji su morali da priznaju: neuhvatljiv je!

I na klupi Barselone menjali su se Frenk Rajkard, Pep Gvardiola, Tito Viljanova, Tata Martino, Luis Enrike, Ernesto Valverde, Kike Setje... Svi su oni bili prolazni, samo je Mesi večan u Barsi. I otkako mu je Gvardiola uručio ključeve tima svi su morali da mu priznaju: Leo je iznad svih. Svaka čast svim njihovim taktičkim zamislima, svaka čast Enrikeu što je prvi smogao hrabosti da ga ponekad izvede iz igre, ali u fudbalu je igrač svetinja.

Igrač i njegovo visočanstvo gol, a tu je Mesi dimenzija za sebe. Ako računamo celu karijeru, svih 16 sezona, njegov prosek je 39 golova po takmičarskoj godini! I to samo na klupskom nivou, igre u dresu Gaučosa čak i ne računamo. Pored te sezone kada je postigao 73 gola, dugo će istorija čuvati i podatak da je u sezoni 2012/2013 bio strelac na 21 uzastopnoj ligaškoj utakmici. Od 11. kola i sudara sa Majorkom, pa sve do 29. i okršaja sa Seltom. Komplet polusezona od 18 mečeva, pa posle lakše povrede još tri meča uzastopce.

Možemo naširoko i o trofejima koji su sve te golove ispratili, uzeo je Mesi čak 34 komada u Barseloni, pored tih šest Zlatnih kopački ima i šest Zlatnih lopti, ali još bitnije od svih tih faktografskih činjenica je onaj emotivni deo. Subjektivno osećanje koje njegovi potezi stvore u navijačima. Uspomene koje traju za života. Trenuci zbog kojih se sećaš gde si tačno bio i šta si tačno radio u tom i tom trenutku. Pregršt takvih u svom središtu ima baš Mesijev lik.

Dovoljno je samo pogledati sudare sa večitim rivalom, Mesijeve partiture u El Klasiko derbijima. Čak 26 golova dao je u sudarima sa Kraljevskim klubom, osam više no što su recimo uradili Alfredo Di Stefano ili Kristijano Ronaldo, prvi pratioci na listi najefikasnijih igrača u istoriji najvećeg španskog derbija. Samo het-trik iz sezone 2006/2007 bio bi za većinu dovoljan da budu upamćeni kao ikone katalonskog giganta. Mesiju nikad nije dosta. On ima da se podiči i onim slalomom sa pola terena, pa onaj plasirani udarac u poslednjoj sekundi kad je pred punim stadionom “Santjago Bernabeu” paradirao sa svojim brojem 10 u rukama.

Pa ono kad je u finalu Lige šampiona sa Mančester junajtedom pokazao da ume i glavom, sećate se sigurno i toga? Ćavi centrira, Edvin van der Sar je nemoćan. Tad je i veliki ser Aleks Ferguson priznao da niko nije tako savladao njegov tim kao Mesijeva Barselona. Bio je to trenutak kada niko na Starom kontinentu nije dovodio u pitanje Barsinu supermaciju. A ona je bila posledica Mesijeve nedodirljivosti. U 29 finala – istina i 37 utakmica jer su neka igrana na dva meča – postigao je 29 golova. Pamte svi i onu čaroliju protiv Atletika iz Bilbaa – pogledajte to više puta, razmislite samo ko bi se uopšte usudio da iz te pozicije krene direktno na trojicu čuvara?! - pamte i dva gola iz slobodnih udaraca u evropskom Superkupu protiv Sevilje...

A sve je počelo 1. maja 2005. protiv Albasetea i Raula Valbuene među stativama. Moralo je to da bude posebno. Jer ipak je reč o posebnom igraču. Neponovljivom.

(Foto: AFP)

Najnovije vesti


×