{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Govorimo o meču odluke u Pireju
Da li Milojević sme da se kladi na Ivanića?

Dok su gledali najzanimljivije detalje iz pobeda protiv Voždovca i Mladosti iz Lučana navijači Crvene zvezde su mogli delimično da pate i aktiviraju onu tezu „da za prosutim mlekom ne treba žaliti“. Prosto, El Fardu Ben je spletom okolnosti u finišu letnjeg prelaznog roka izgubljen za Ligu šampiona, iako ima kapitalan uticaj na ofanzivnu potentnost ekipe Vladana Milojevića. Neće biti reprezentativca Komorskih Ostrva u Pireju – gde će biti, jako, jako potreban -  ali crveno-beli bi za najvažniji evropski meč ove jeseni mogli da dobiju pojačanje iz sopstvenih resursa. Da, govorimo o Mirku Ivaniću.

Nekadašnji kapiten Vojvodine je za deset meseci u Ljutice Bogdana prošao vrlo turbolentan put. Od euforije izazvane njegovim dolaskom, zatim prilagođavanja, tihovanja, razočaranja, solidnih igara i na kraju najave velikog povratka. Ne može se reći da je 1,3 miliona evra plaćeni vezista blistao u poslednjim domaćim okršajima, ali je i pored prisustva Marka Marina, bio najučinkovitiji vezista srpskog šampiona. Bilo ga je u igri, stalno je pokušavao, šutirao i gurao loptu napred, želevši da pokaže da je upravo on bio taj mirođija koja je nedostajala Zvezdi u prethodnim okršajima. Mada, teško da bi i u svom najboljem izdanju, Mirko Ivanić uticao na drugačji ishod utakmica sa Totenhemom i Bajernom.

Ipak, mali pomak u igri kreativnog momka iz Bačkog Jarka nametnuo je ozbiljno pitanje da li Mirko Ivanić sme da bude Milojevićeva opklada za Pirej.

 Praktično, bivši član BATE Borisova se trenutno na Marakani bori protiv sistema i nepisanih pravila.

Retko koji igrač je, bar u novijoj istoriji, posle lošeg starta (ili starta ispod očekivanja), uspeo da se podigne i vaskrsne do statusa ozbiljnog aduta. Kao što bi učeni fudbalski ljudi rekli kada uđete u kontraritam u Zvezdinom dresu, igrate ispod očekivanja, onda možete samo da budete progutani i zaboravljni. Slična sudbina zadesila je i brojne strance, zatim i prošle sezone Gorana Čaušića. Međutim, Ivanić kao da je nagovestio da može da bude izuzetak u tom pravilu koje važi u Crvenoj zvezdi.

U KOPENHAGENU IGRAO ZADNJEG VEZNOG

Iako je u BATE Borisu igrao na svim mogućim pozicijama u veznom redu Mirko Ivanić se najbolje snalazi u ulozi plejmejkera. To mesto je od januara rezervisano za kapitena Marka Marina, pa je Vladan Milojević u prethodnom periodu pokušavao da od najkretativnijih vezista napravi tandem na sredini terena, ugrožavajući sopstveni sistem. Nije išlo sa Ivanićem kao nominalnim krilom i pored toga što je nekadašnji kapiten Vojvodine imao par solidnih izdanja u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Provejavala je teza da u mečevima jakog intenziteta, kakve Crvena zvezda igra u Evropi, zbog fizičke i trkačke limitiranosti Marin i Ivanić ne mogu da budu zajedno na terenu. Još ako se njima pridoda Argentinac Mateo Garsija...

Međutim, Ivanić je u poslednje vreme igrao ispred Njegoša Petrovića, a iza Marka Marina. Pokrivao je poziciju „osmice“, koja je u Milojevićevom sistemu bitna. Baš bitna. Standard dobrih partija, posebno u Evropi, nametnuo je na tom mestu Nenad Krstičić i postao personifikacija Milojevićevog fudbala i svega onog što trener Crvene zvezde traži u igri. Do jednog perioda odličan je bio Dušan Jovančić, pokušavalo se, a i dalje se pokušava sa Milošem Vulićem. Nešto slično tome igrao je povremeno i Njegoš Petrović, kao i Kanjas. Ali nijedan od njih se nije nametnuo kao stalno i rešenje za koje bi svi članovi stručnog štaba Crvene zvezde stavili obe ruke u vatru. Dakle, Mirku Ivaniću se, na uštrb grehova konkurenta, otvorila mogućnost da iskoristi drugu šansu. Jer veliko je pitanje šta to može da ponudi Hoze Kanjas kao ispomoć Njegošu Petroviću Crvenoj zvezdi što ne može Mirko Ivanić, iako nije naravno isti tip igrača.

 I deluje da je sa njim i Marinom na terenu, bar u domaćim okvirima, igra Crvene zvezde tečnija i donekle opasnije. Pitanje je samo sme li Vladan Milojević da istraje u tome kada na pirejskoj travi, kao ulog bude stajalo evropsko proleće. Svi fudbalski paramteri govore da bi to bio ozbiljan rizik, ali sa druge možda bi ta hrabrost u maneveru ponovo provocirala sportsku sreću i naterala je da bude Zvezdin saveznik.

Posle isključenja Nemanje Milunovića u Kopenhagenu Crvena zvezda je sa igračem manje morala da stane u jak defanzivni blok. Tada je Mirko Ivanić više igrao zadnjeg veznog i uspeo da pokrije veliki prostor. Sedam dana kasnije u Bernu Ivanić je bio „osmica“. Nije se proslavio, čak je bio najslabija karika u Zvezdinom timu, ali su crveno-beli uspeli da postignu dva gola. Bio je to ujedno i poslednji veliki meč koji je u dresu Crvene zvezde počeo Mirko Ivanić.

Potom je na red došao period stagnacije. Čak se u jednom trenutku pojavila informacija da će u zimskom prelaznom roku gotovo sigurno jedna od najvećih Mrkelinih i Terzićevih želja promeniti sredinu. Stavljen je u folder loših investicija, gde se i danas nalazi. Međutim, Mirko Ivanić je podigao glavu, možda i sa velikim zakašnjem shvatio da Crvena zvezda i melanholija i ravnodušnost ne mogu da stoje u istoj rečenici. Pokazao je spremnost da se bori i protiv drugih, i za mesto u timu.

Još ako bi se Milojević opkladio na njega u Pireju, pa da se da bar neki sud.

(FOTO: Starsport)

 

Najnovije vesti


×