{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Na Topčiderskom brdu posle 12 godina ponovo sazreva ideja o tri stranca kao tri musketara što bi trebalo da povedu Partizan u totalni obrt kad je u pitanju odnos snaga u fudbalskoj Srbiji...
Cipele koje treba popuniti...

Svaki put kad bi pogodio sa strancima Partizan je mogao da računa na osvajanje titule ili pohvalan učinak u Evropi. Počelo je senzacionalnim dolaskom Tariba Vesta u zimu 2003, a rezultiralo plasmanom u Ligu šampiona istog leta. Za drugi proboj među najbolje evropske timove, sedam godina kasnije, najzaslužnijim se smatra Gabrijel Kordova Kleo. Potpisivali su se pehari na domaćoj sceni zahvaljujući rafalnoj paljbi Prinsa Tejga i Leonarda da Silve Souze, pamtiće se i 26 egzekucija Rikarda Gomeša iz prethodne sezone... Kapa dole svakom od njih ponaosob, međutim, kao etalon za odlično odrađen prelazni rok i dalje se uzima leto 2007, kad su u paketu u Humsku 1 stigli Antonelo Žuka, Almami Moreira i Lamin Dijara, utabavši crno-belima put ka šestogodišnjoj dominaciji ovdašnjim fudbalom.

Na Topčiderskom brdu 12 godina kasnije sazreva ideja da opet tri stranca, kao tri musketara, povedu ekipu u totalni obrt kad je u pitanju odnos snaga u Superligi. Razumljivo, rano je za procene, nezahvalno upuštati se u prognoze i ceniti domete, tim pre što su Sejduba Suma, Umar Sadik i Takuma Asano proveli na terenu zajedno samo 39 minuta, ali u klubu, a naročito među navijačima, i to malo vremena bilo je dovoljno da se oči zacakle i kreiraju velika očekivanja. Pogotovo što situacija u Partizanu, donekle i u srpskom fudbalu, neodoljivo podseća na onu iz 2007.

Očekivanja navijača bila su izneverena posle dvocifrenog bodovnog zaostatka za Crvenom zvezdom, klub je bio u organizacionoj (jedna uprava otišla, a druga nije došla) i finansijskoj krizi, prinuđen da prodaje izdanke omladinske škole (tad Nikolu Gulana, sad Svetozara Markovića), trener Miroslav Đukić posegao je za nepopularnim merama (odstranio iz ekipe Alberta Nađa i Ivicu Kralja, a nešto slično nedavno izveo Savo Milošević), pa su novopečeni rukovodioci Ivan Tomić, kao sportski direktor i Gordan Petrić, u ulozi generalnog sekretara, morali da se snalaze pomoću štapa i kanapa. Pogotovo u situaciji kad je Zvezda, kao najveći rival, baš kao i sad, imala dve vezane titule i daleko skuplji tim. I onda: najpre je doveden Žuka iz Brazila, pa Dijara, čak ne kao prva opcija, već alternativa Viktoru Ugu, projektovanom za prvog špica, da bi tek iz drugog pokušaja urodili plodom pregovori sa Moreirom. Ostalo je istorija. Dve duple krune u prve dve sezone i dobar osnov za još četiri titule prvaka, jedan kup, plasmane u Ligu šampiona i Ligu Evrope.

Okrenuli su fudbal u Srbiji.

Angažovani su za sitan novac, međutim, prilike na tržištu su se drastično promenile, pa se Partizan obavezao da Arsenalu isplati 1.000.000 evra za Asana, 100.000 je već platio Romi za Sadika, a moraće još 1.800.000 ako bude želeo da kupi Nigerijca u junu 2020, dok Suma (koji se na neki nacin može smatrati novajlijom, pošto je vraćen sa pozajmice), polako počinje da opravdava cenu od 1.650.000 evra. Još nešto: sa izuzetkom Moreire koji je imao pristojnu karijeru, Dijara i Žuka su maltene bili anonimusi pre Partizana, dok se za sadašnje strance, ipak, čulo u fudbalskom svetu, pa je utoliko veća njihova obaveza da uzdignu karijere na viši nivo od dosadašnjih. Ako je suditi na osnovu uvodnih sekvenci - sposobni su za iskorak.

Naravno, zahtevno je popuniti cipele trilinga iz 2007, kako učinkom na terenu tako i odnosom sa publikom, ali prva utakmica sa Malatijom, kad je svako od postojećih stranaca bio strelac, možda predstavlja simboličnu najavu da bi crno-beli ponovo mogli da napadnu titulu. Da razjasnimo: bilo je tehnički doteranijih igrača (Kleo), fudbalera veće reputacije (Tejgo), onih koji su se uvukli pod kožu Grobarima (Leonardo), ali se godinama čeka trojka u isto vreme na istom mestu.

To je karta na koju igraju u Humskoj - da stranci naprave razliku kako u Evropi, tako i u Srbiji. Uostalom, zato su dovedeni, zato su i plaćeni, to se na kraju krajeva od njih očekuje. A crno-belom plebsu posebno je drago što su već na startu sezone pokazali šta mogu i kakvi su im kapaciteti. Na kraju krajeva, dejstvuju na ofanzivnim pozicijama i njihova misija je da urade isto što i Partizanovi stranci u sezoni 2007/08. Da voze Parni valjak do titule, počev od Kruševca, gde je 25. maja 2008. golom Dijare sve i počelo...

Foto: MN Press, Starsport

Najnovije vesti


×