{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Tajna preporoda Juventusa je plod ozbiljnog rada, sticaja okolnosti i sreće, bez koje se, posebno u fudbalu, ne stiže daleko, uprkos stavu pojedinih mudrih glava da sreća u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu ne postoji
CAPUT MUNDI: Zašto je Juve najmoćniji klub Serije A
Poslednji osvojen pehar - Superkup Italije

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Pobediti nije važno: to je jedina stvar koja se računa”, rečenica je legende Juventusa Đampjera Bonipertija koja je postala slavna, možda i više nego titule koje je osvojio kao igrač ili rukovodilac Stare dame. Ta Bonipertijeva opaska je doživela svoju praktičnu realizaciju u poslednjih sedam godina, u kojim je Juventus ostavio samo mrvice svojim protivnicima, tu i tamo neki Kup Italije ili Superkup. Stara dama Andree Anjelija, Pavela Nedveda, Maksa Alegrija, ali i Antonija Kontea i Bepea Marote, Fabija Paratičija zasenila je Juventus Bonipertija fudbalera, člana čuvenog trozupca sa Džonom Džarlsom i Omarom Sivorijem posle Drugog svetskog rata, i Bonipertija predsednika Juvea koji je dominirao Italijaom i Evropom sa Trapatonijem na klupi i  Platinijem, Šireom, Kabrinijem, Tardelijem, Betegom, Rosijem, Kauzijom na terenu.

Trijumf Juvea u Superkupu je vratio u fokus pitanje: kako je Juventusu pošlo za rukom da postane toliko superioran u italijanskom fudbalu? Toliko da se predviđa da će Bjankoneri neprikosnoveno vladati Kalčom još najmanje tri godine, zaokružujući seriju uzastopnih skudeta na broju 10.

Tajna preporoda Juventusa je plod ozbiljnog rada, sticaja okolnosti i sreće, bez koje se, posebno u fudbalu, ne stiže daleko, uprkos stavu pojedinih mudrih glava da sreća u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu ne postoji. Odnosno da se sve zaslužuje, pa i sreća. 

Džon Elkan (levo) isprva je više voleo Ferari

Posle Kalčopolija, Džon Elkan i Serđo Markjone nisu videli Juventus kao ključni sportski brend poslovne imperije Anjelijevih. Za njih Juve nije bio “stvar za nedelju”, kao za advokata Đanija Anjelija. Njihova sportska strast je bio Ferari i Formula 1. Juve je bio neka vrsta neželjenog nasleđa koga se nisu mogli otarasiti iz političkih i praktičnih razloga. Favorit među unucima advokata Anjelija, koji je i preuzeo porodičnu multinacionalnu kompaniju po dedinoj volji, nije pravio pitanje za investiranje u Ferari i Formulu 1, dok je tadašnjem rukovodstvu Juventusa saopštio da fudbalski klub mora da se samofinansira.

Slučaj je hteo da na vrhuncu jedne od najvećih kriza Juventusa bude izgrađen prvi stadion u privatnom vlasništvu jednog kluba iz Serije A. Serija loših rezultata, uključujući i izostanak iz evropskih kup takmičenja, otvorila su put za revoluciju. Andrea Anjeli, sin Umberta Anjelija, brata advokata Đanija Anjelija, nije nikada imao tretman u familiji koji je imao njegov stariji brat Đovanino koji bi nasledio imperiju da nije umro od teške bolesti u 33. godini. Iako je ujak Džonu Elkanu i stariji je od njega godinu dana, Andrea Anjeli je bio uvek tretiran kao mlađi, nepouzdani član porodice. Andrea nije imao čak ni šarm Lapa Elkana, tako da praktično do 2010. godine nije imao ozbiljnu funkciju u imperiji Anjelijevih.

Pritisnut lošim rezultatima, činjenicom da u Italiji fudbal mnogo više znači od Formule 1 -  interesovanje za najbrži cirkus na svetu traje koliko i trka, a o fudbalu se u Italiji diskutuje svaki dan, po ceo dan - nepopularnošću tadašnjeg rukovodstva Juventusa, ne samo zbog rezultata, Džon Elkan i Markjone dolaze na lucidnu ideju da na čelo Juvea postave poslednjeg Anjelija koji nosi prezima porodičnog patrijarha. Klasična marketinško-populistička operacija za buđenje empatije i simpatije.

Andrea Anjeli

Andrea se do imenovanja za presednika Juventusa bavio marketingom, prodajom i golf resortima, dok je njegov sestrić Elkan već 15 godina direktno ili indirektno upravljao porodičnom imperijom. Po istom principu kako je Elkanu dodeljen  Serđo Markjone, kao očinska figura,  u upravljanju Fiatom, tako je Bepe Marota imenovan za generalnog direktora,  kao iskusni fudbalski rukovodilac ispod čijeg zaštitnog krila mladi Anjeli može da se razvija i uči.

Prva sezona dvojca Marota-Anjeli je bila prilično loša. Promašili su gotovo sve, kako u izboru trenera (Điđi Del Neri) tako i igrača. Dovoljno je setiti se da je Miloš Krasić bio zvezda tima. Za otvaranje novog stadiona korišćen je lik sprskog fudbalera za koga se  tada verovalo da bi mogao biti novi Pavel Nedved.

Tokom 2011. godine, Anjeli i Marota udaraju temelj za Juventus koji će vladati suverno i sve superiornije u drugoj deceniji 21.veka. Izbor Antonija Kontea danas izgleda kao logičan i lak. Zaboravlja se da je Konte dolazio posle negativnog iskustva na klupi Atalante iz Bergama i sa bremenom istrage zbog nameštanja rezultata u koji je bila uključena Sijena koju je Konte trenirao. Drugi genijalni potez je dovođenje Andree Pirla bez evra obeštećenja, pošto ga je Milan škartirao kao isceđenog i potrošenog fudbalera. Dobar deo fudbalskih novinara se zaleteo tog leta da istakne kako je Marota pogrešio, jer Konte i Pirlo nisu kompatibilni. Italijanski stručnjak je do dolaska u Juve praktikovao formaciju 4-2-4 koja se po potrebi pretvarala u 4-4-2. Odnosno, Konte je igrao bez režisera igre sa krilima koja su pokrivala celu dužinu bokova.  Iz Volfsburga, za 300.000 evra dolazi zaboravljeni Andrea Barzalji. Iz Rima stižu Stefan Lihtštajner (Lacio) i Mirko Vučinić (Roma), a iz Bajer Leverkuzana Arturo Vidal. Sva trojica su koštali manje od 40.000.000 evra.

Andrea Pirlo - najveći pogodak Juventusa

Formira se trio Anjeli-Marota-Konte, pojačan Pavelom Nedvedom, Fabijom Paratičijem i Frančeskom Kalvom. Dolazak na vlast Anjelija koincidira sa početkom kraja višedecenijskih imperija Masima Moratija u Interu, Silvija Berluskonija u Milanu, familije Sensi u Romi. Istovremeno, Lacio i Napoli imaju vlasnike koji ne žele da naprave greške svojih prethodnika i koji na fudbalu žele da zarađuju, a ne da dovedu u pitanje svoja porodična bogatstva

Uz podršku Bepea Marote, Andrea Anjeli je pokazao da ima štofa za predsednika Juventusa kada je bez pardona i patosa objavio da je sezona 2011/2012, poslednja za Alesandra Del Pjera. Ono što predsednik Intera Masimo Morati nije naučio ili imao hrabrosti da učini tokom cele svoje karijere, Anjeli je uradio gotovo na startu: niko nije veći i važniji od Juventusa. Dok su Zaneti, Milito i južnoamerički klan zarađivali neopravdano veliki novac i živeli na lovorikama “triplete” u poznim igračkim godinama, Inter je tonuo u krizu iz koje ni do danas nije izašao. Anjeli nije dozvolio da tim bude zarobljenik Del Pjera kao što je Inter bio Zanetijev. Ako je Del Pjero bio Pinturikjo, Zaneti je bio vašarski slikar. Anjeli će istu vrstu pragmatizma i doslednosti pokazati kasnije i prema Bufonu.

Još jedan, veoma važan detalj izlazi na površinu. Engleski klubovi, Barselona i Real Madrid, kao i Bajern, forsiraju nova pravila u evropskom fudbalu koja ih favorizuju jer su diversifikovali svoje prihode, osvojili tržišta na azijskom i američkog kontinentu, izgradili ili renovirali svoje stadione i ne zavise dominantno od televizijskih prava. Italija gubi jedno mesto u Ligi šampiona, upravo kada učešće u najvažnijem takmičenju počinje da pravi ogromnu razliku. Primera radi, Inter je od osvajanje Lige šampiona zaradio oko 70.000.000 evra 2010. godine, u ovoj sezoni je samo od učešća u grupnoj fazi inkasirao blizu 60.000.000 evra.

Fudbal je satkan od epizoda, slučajave koje neki podvode pod skute sudbine, a neki sreće. Ko zna šta bi se desilo da Muntarijev gol nije poništen na presudnom meču Milana i Juvea za titulu prvaka u sezoni 2011/2012? Ostaje upisano da je Konte sa Vučinićem, Matrijem, Pepeom, De Ćeljeom, Đakerinijem i Borijelom osvojio svoj prvi skudetu.

Konte je iskoristio svoju prvu sezonu da napravi kostur tima koji će dominirati. Bufon na golu; Barzalji, Bonuči, Kjelini u odbrani; Pirlo,Vidal, Markizio na sredini terena. Sledeće godine je na poklon stigao Pol Pogba, upakovan od Mina Rajole, pravo iz Mančester Junajteda, za svega 300.000 evra.

Juve je profitirao i od ljubavi Barbare Berluskonija i Pata. Generalni direktor Rosonera Adrijano Galijani je imao u rukama Teveza, Gazeta je objavila njegovu sliku sa Apačom i Kijom Jorabkjanom (Tevezovim menadžerom) kako uživaju na nekoj plaži u Južnoj Americi. Prethodno je Galijani sve utanačio sa PSŽ-om da za 50.000.000 evra proda Brazilca i investira dobar deo tog novca za Argentinca koji je bio u svađi sa trenerom u Mančester Sitiju Robertom Mančinijem. Međutim, Barbara, koja je tada bila u ljubavnoj vezi sa Patom, ubedila je tatu Silvija da ne odobri slanje njenog dečka u Pariz. Ostalo je istorija, Tevez je došao u Juve i sa njim je Juventus napravio kvalitativni skok i na evropskom planu.

Milan je još jednom, posredno, pomogao Juveu da postane još superiorniji. Kada je Antonio Konte napustio Juve jer klub nije hteo da mu dovede igrače koje je želeo za napad na krunu prvaka Evrope - čuvena Konteova rečenica je: “Ne ide se u restoran gde ručak košta 100 evra sa deset evra u džepu” - Maks Alegri je bio slobodan trener jer mu je Milan dao par meseci ranije otkaz.

Maks Alegri je nadmašio i Kontea

Izbor Alegrija je bio komplento Marotin. U tom periodu Andrea Anjeli je živeo u ljubavnom trouglu, pošto je varao svoju tadašnju suprugu Emu Vinter sa ženom svog bliskog saradnika, komercijalnog direktora Frančeska Kalva, Deniz Akalin. Zaljubljeni Anjeli je došao u sukob i sa Džonom Elkanom i ostatkom porodice pošto se otkrilo da je Anjeli sklopio ugovor sa Vinterovom po kojem njoj pripada, u slučaju razvoda, deo akcija porodičnog fonda Eksor.

I pored ljubavnih neverstava Kalvo je bio takav profesionalac da je obezbedio Juventusu veoma unosne komercijalne ugovore, među kojima i onaj sa Adidasom, koji su Juventusu omogućili da udvostruči svoje prihode i pobegne svojim rivalima u Seriji A .

Kao i kad je došao Konte na kormilo Juvea, tako su pojedini analitičari požurili da podsete na netrpeljivost između Andree Pirla i Maksa Alegrija. Štaviše, tvrdilo se da je Alegri “oterao” Pirla iz Milana jer se nije uklapao u njegovu filozofiju igru. Istina je da relacije između Alegrija i Pirla nisu bile prisne, ali su bile profesionalne i to se videlo na terenu. Već u svojoj prvoj sezoni Alegri - koji je pristao da trenira Juve za 1.500.000 evra, imao je tri put manju platu od Roberta Mančinja u Interu -  osvojio je skudeto i stigao do finale Lige šampiona pokazujući Konteu da se i sa “10 evra može obedovati u restoranu”.

Finale u Ligi šampiona napravilo je prvi bum u kasama Juventusa pošto se prvi put približio cifri od pola milijarde prihoda, samo od Lige šampiona Stara dama je prihodovala više od 100.000.000 evra.  U međuvremenu se i porodično-ljubavna afera Anjelija smirila: razveo se i počeo da živi sa svojom novom parnterkom Deniz Akalin. Izgladio je odnose sa sestrićem Elkanom, koji je posle serije razočaranja sa Ferarijem počeo da razmišlja više i o Juventusu.

Kruna u liku Kristijana Ronalda

Sa ogromnim budžetom, prihodima od stadiona, garantovanom učešću u Ligi šampiona koje je Juveu donosilo više novca od evropskih takmaca, budući da nije morao da deli kolač na četiri dela, kao engleski i španski klubovi - nekoliko godina Italija je imala samo dva kluba u grupnoj delu Lige šampiona, dok je u nokaut fazi ostajao samo Juve  - Marota i Anjeli su počeli da kupuju igrače za velike sume novca i od direktnih konkurenata. Počelo se sa Dibalom, nastavilo sa Pjanićem i Iguainom da bi kruna došla sa Ronaldom.

Generalno gledano, pogotovo u prve tri godine sa Konteom i u prvoj sezoni sa Alegrijem, Juveu je posao bio olakšan dubokom krizom milanskih klubova, kao i nedostacima i limitima koje imaju Napoli i Roma. Bjankoneri su toliko ojačali svoje pozicije na finansijskom, ali i na političkom planu - Andrea Anjeli je izrastao u velikog rukovodioca i nije slučajno da se nalazi na čelu organizacije najvećih evropskih klubova  - da će Interu i Milanu, sve da im ide sve po loju, trebati godine da stignu Juventus.

Snaga Juvea i sazrevanje njegovih rukovodećih ljudi u poslednjih osma godina su omogućili da bezbolno mogu da se zahvale  svom “učitelju” Bepeu Maroti. Ekipa mladih lavova koja je bila gotovo golobrada pre osam godina, Anjeli, Nedved i Paratiči,  sazrela je i posao sa dovđenjem Kristijana Ronalda se smatra odlično urađenim diplomskim radom.

Istorija nas uči da najbolji prave krucijalne greške na vrhuncu moći, opijeni uspehom.  Nije mali broj onih koji su spremni da se opklade da je to, u slučaju Anjelija, odluka da ne obnovi ugovor Bepeu Maroti ili da ga barem ne obaveže da neko vremen ne može da radi za druge italijanske klubove. Ta postavka bi mogla da bude i tačna, pod uslovom da se Anjeli i njegov Juve nalaze na vrhuncu. Meni izgleda da mogu još više, a vama?

Piše: Željko PANTELIĆ
 

×