{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

BOMBER IN SERBO: Sari je ideal Napoleonovog generala, odličan i srećan i bez Ronalda

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 4
Oni koji su mu se podsmevali zato što je posle dolaska u Juve otišao Portugalcu na noge samo moraju da recituju hvalospeve i posipaju se pepelom
BOMBER IN SERBO: Sari je ideal Napoleonovog generala, odličan i srećan i bez Ronalda

(PIŠU: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić)

Napoleon je, po predanju, govorio da više voli srećne od sposobnih generala. Mauricio Sari je izgleda i srećan i sposoban general. Treba biti kadar, imati karakter, da izvedeš s terena u istoj nedelji dva puta Kristijana Ronalda, ali moraš i da imaš sreće da oba igrača koja su zamenila Ronalda, Daglas Kosta u Moskvi i Paulo Dibala protiv Milana, postignu podedničke golove.

Sari je, nema sumnje, doživeo veliku satisfakciju ove nedelje: isti oni koji su mu se podsmevali i govorili kako se treneri kalibra Kapela, Kontea, Ančelotija ne bi nikada ponizili da odu na noge Ronaldu -  kao što je uradio Sari po potpisivanju ugovora sa Juveom -  morali su ove nedelje da pišu ili recituju hvalospeve na račun toskanskog stručnjaka i da se posipaju pepelom.

Naravno, sve bi bilo drugačije da je kojim slučajem Juve izgubio ili odigrao nerešeno sa Lokomotivom i Milanom. Videli bismo armiju “komentatora” sa spremnom i izraubovanom frazom: veliki igrači se nikada ne izvode jer jednim potezom, u svakom momentu, čak iako nemaju dan, mogu da reše utakmice. Ali, da se ne lažemo, ta opaska važi ako na klupi imaš Politana, kao Konte, ili Kalinića kao Fonseka, ili Ljorentea kao Ančeloti. Međutim, ako pored tebe imaš igrače kalibra Dibale ili Daglasa Koste, rizik je mnogo manji.

Ostaje činjenica da Juve, s Ronaldom ili bez njega, ne igra kako se očekivalo i da se Sarijeva ruka još uvek vidi samo na momente. Ovo je još mnogo više Juve Maksa Alegrija nego Mauricija Sarija. Sve dok pobeđuje, to za Sarija neće biti problem, ali će mu visiti kao kritka iznad glave kao Damaklov mač.

Miralem Pjanić protiv Lukasa Pakete

Milan je odigrao svoju najbolju utakmicu  i opet to nije bilo dovoljno da pobedi najlošiji ovosezonski Juventus. To je još jedan pokazatelj da Pioli ima skroman materijal na raspolaganju. Jedina ohrabrujuća okolnost  je da sa igrom prikazanom u Torinu Milana neće rizikovati ispadanje iz Serije A.

Veliki problem za Milan je jalovost njegovog napada. Samo 11 golova na 12 utakmica, manje od jednog po meču je poražavajući prosek koji ne obećava ništa dobro. Sam Ćiro Imobile je zatresao više puta mrežu nego svi igrači Milana zajedno. Pjontek nije ono što su neki pomislili prošle godine u ovo doba kada je Poljak prolazio kroz zlatni period  u Đenovi. Nema veze prokletsktvo broja 9, ono je možda pogodilo Iguaina ili Toresa, ali ne Pjonteka. Leao je još uvek “junoša”, biće mu potrebno vremena, sa Rebićem očigledno postoji neki problem čim dobija šansu na kašičicu. Suso i Čalhanoglu nisu nikada bili bogzna kakvi goleadori.

U svakom slučaju Milan čeka veoma teška sezona. Iskreno, ne zna se šta je gore za tim Milanovog ranga: boriti se za opstanak ili igrati anonimno prvenstvo u kome ne možeš ni u Evropu, a ni da ispadneš.

Bepe Marota

Interovi igrači su predstavom protiv Verone pokazali da je Bepe Marota svojim izjavama pre meča ojačao uverenje da je Konteovo “pražnjenje” posle meča sa Borusijom u Dortmundu bio deo strategije s ciljem da se pažnja preusmeri sa tima i poraza, ali i da se izvrši pritisak na kineske vlasnike. Koliko je važno imati velike profesionalce u rukovodstvu kluba demonstrirao je upravo Marota. Primera radi, da u Napoliju postoji figura kao generalni direktor Intera, nikada se ne bi dogodilo haos koji je nastao podno Vezuva u poslednje dve nedelje.

Nikolo Barela je najbolje pojačanje Intera od leta kada su došli Eto, Milito i Snajder. Nerazuri su na dobrom putu da konačno formiraju vezni red za velika dela. Barela i Sensi su starteri za top klubove, Brozović, Vesino i Galjardini su odlične rezerve, nedostaje samo jedan metronom velikog potencijala. To će biti najvažniji zadatak Marote u sledećem letnjem prelaznom roku, pošto je malo verovatno da igrača takvih karakteristika dobijete u januaru.

Ima pravo Korijere delo Sport kada kaže da je Simone Inzagi rimski Jirgen Klop, uz svo dužno poštovanje proporcija. Niko ne kaže da je Inzagi na visini trenera Liverpula, ali jeste trener čiji tim igra fudbal najsličniji onome koji praktikuje šampion Evrope.

Preporod Lacija u Seriji A nije slučajan. Direktno je vezan za buđenje  Hoakina Koree. Argentinac je u poslednjih pet kola postigao pet golova, već je oborio svoj sezonski rekord, a tek smo na trećini šampionata. Korea je do sada bio strašno penalizovan slabom realizacijom. Trebalo je da promaši pet-šest kolosalnih šansi da bi postigao jedan gol. Ako trenutna serija ne bude epizoda, već početak dugačkog niza, Korea će postati najskuplji igrač u istoriji Nebeskoplavih.

Lacio ima najbolje ocenjenog defanzivca u Seriji A, najboljeg “asistmena” u Evropi  i najboljeg strelca. Gde škripi? Na sredini terena u taktičkom smislu i u zadnjoj liniji, gde osim Ačerbija, svi ostali igrači ili su u zamaklim godinama (Radu) ili nisu pouzdani. Sergej Milinković Savić je žrtva uloge koju ima. Igrajući 20 metara povučenije od njegove prirodne pozicije na terenu i opterećen defanzivnim zadacima, Sergej nije u poziciji da u kontinuitetu pokazuje raskošni talenat. S druge strane, Luis Alberto daje mali doprinos u defanzivnoj fazi, a Lukaš Lejva počinje da oseća teret godina i ne može da začepi sve rupe u veznoj liniji.

Roma je pokvarila utisak sa poslednja dva poraza u Ligi Evrope i u Seriji A, ali se ne može reći da je loše igrala protiv Borusije Mehengladbah i Parme. Videlo se da su ključni igrači Đalorosih umorni i posledično manje koncentrisani. Odatle greške Kolarova, Smolinga, Džeka, Mančinija, Zaniola. To ne važi za Klajverta, on ima isti problem koji je do pre par nedelja imao Korea. Mladi Holanđanin pati od bolesti “sužavanja gola”,  kad god se nađe u povoljnoj situcaiji Patrikov sin ne uspeva da pogodi okvir gola.

Džeko i Kolarov su najstariji igrači Rome i izneli su najveći teret. Kolarov nije imao minut predaha dok je Džeko morao da igra poslednje mečeve sa naprslom jabučnom kosti. Zato ne treba mnogo mahati podatkom da je Edin postigao samo jedan gol na poslednjih osam utakmica. Mnogo veći problem za Fonseku su Under, Klajvert, koga smo već pomenuli, ali i igrači koji bi trebalo da budu alterantive ali Portugalac, barem tako izgleda, nema više poverenja u njih. Radi se o Florenciju i Perotiju. Kapiten Rome je vezao sedam utakmica na klupi, Peroti je tu i tamo dobio po koju šansu, ali obojica razmišljaju da u januaru dignu sidro. Možda bi to bila najbolja solucija i za njih i za Romu.

Napoli igra mnogo bolje nego što to rezultati pokazuju. Ako analiziramo igru Ančelotijevog tima i statističke parametre videćemo da Azuri proizvode više šansi i udaraca ka golu nego Inter koji ima 12 bodova više. Napoli je žrtva serije koincidencija koji su proizveli savršenu oluju. Sve se urotilo protiv Napolija: sreća ih je napustila, sudijski previdi, nepotrebne i štetne izjave i odluke predsednika De Laurentisa, senatori na ivici nerava zbog produžetaka ugovora koji vise u vazduhu, nepotizam…

Davide i Karlo Ančeloti

Vrlo je verovatno da bi se neke stvari izbegle da sin Aurelija De Laurentisa nije potpredsednika Napolija i da zamenik Karla Ančelotija nije njegov sin Davide. U timovima, pogotovo velikog kalibra, je pravilo da zamenik šefa stručnog štaba ima bliži odnos sa igračima, da je njihov prijatelj, ispovednik, neko kome mogu da se povere, a da do šefa stručnog štaba dođu samo filtrirane i neophodne informacije. Drugi trener je neka vrsta uravnotežitelja u timu i filtera kroz koji se izbacuju napolje “otpadne vode”. Igrači Napolija ne mogu da imaju takav odnos sa Davideom jer je Karlov sin i nije moguće uspostaviti prisne relacije jer se, više manje, s pravom veruje da Davide prenosi sve ocu.

Kaljari je prestonica “srećnog ostrva” ove sezone u Seriji A. Rolando Maran je veliki trener, ali je trpeo zato što iza sebe nema veliku igračku karijeru, uticajna poznanstva i medije kao svoje saveznike. Biće lepo iznenađenje ako izbegne sudbinu serije dobrih trenera koji nikada nisu dobili pravu priliku u velikom klubu. Maran je regenerisao nekoliko igrača na Sant’Eliji.  Moglo bi se reći da su Maran i predsednik kluba Đulini napravili odličan tim od restlova timova iz visokog društva Serije A. Olsen iz Rome, Pelegrini iz Juventusa, Najngolan iz Intera, Rog iz Napolija i Simeone iz Fjorentine su eklatantni primeri. Njima treba dodati i odlične dve kupovine u Južnoj Americi: Nandez i Oliva. O dvojici Urugvajaca ćemo tek slušati hvalospeve.

Atalanta je zakočila u poslednja dva kola. Odsutvo Zapate i Iličića  je moralo da se plati. Kormilar Boginje Gasperini se unervozio u poslednjih par nedelja i dao je par izvjava koje je bilo bolje izbeći. Atalanta je rezultatski mnogo više platila greške svojih defanzivaca i napadača nego previde ili greške arbitara.

U svakom slučaju, kao retko kada, svim klubovima u trci za mesta u Evropi, izuzev Lacija, pauza u prvenstvu je dobrodošla. Ostaje da se vidi koliko će i kome uzeti danak reprezentativne obaveze fudbalera.

(FOTO: Reuters)

×