BOMBER IN SERBO: Nova normalnost je i da legendu oteraš zato što je ukorio strance za osmehe posle poraza

Nova realnost i u Laciju

PIŠU: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić

Jedina izvesna stvar u Romi je da ništa nije izvesno. Predstavljanje novog trenera Đalorosih Paula Fonseke je samo utvrdilo uverenje da smo i dalje na pučini kada je u pitanju sledeća sezona Đalorosih. U timu Rome ne postoji nijedan igrač za koga možemo da kažemo da nije na prodaju. Jedini koji bi eventualno mogao da bude indikovan kao takav, Lorenco Pelegrini, ima raskidnu klauzulu od 28.000.000 evra. Dakle, zavisi od njega, a ne od Rome da li će i dalje biti ili ne u Trigoriji.  

Fonseka je doveo u pitanje i ostanak kapitena Alesandra Florencija koji bi zajedno sa Zaniolom i Kristanteom mogao da da se nađe na transferi listi. Ta trojica igrača se dodaju već podužoj listi onih koji su već otišli ili imaju spremne kofere. Odlazak De Rosija, Manolasa, El Šaravija i moguće pozdravljanje sa pomenutom trojkom plus Kolarov i Džeko su dokaz da je u Trigoriji u toku revolucija.

 U svakom slučaju, snaga Rome u sledećem prvenstvu biće determinisana kvalititetom zamena za trojicu ključnih fudbalera koji su činili kostur tima u prethodnih par sezona: Manolas, De Rosi i Džeko. Među imenima koja kruže kao alternative za pomenute igrače jedino je Iguain na visini, odnosno bolje rešenje od Džeka. Dijavara i Veretu imaju potencijal, ali su više opklade nego izvesnosti i svakako će im trebati prilično vremena da dostignu nivo poslednjeg De Rosija, a da ne govorimo o onome iz najboljih dana. Mančini i defanzivci iz Torina, Ico, Enkulu i Lijanko, koji se pominju kao zamene za Manolasa, ne bude entuzijazam i već u startu su penalizovani. Atalanta i Torino igraju već godinama sa tročlanom defanzivnom linijom i neće biti lako ni za Mančinija, ni za Enkulua ili Ica da se prilagode Fonsekinom sistemu koji predviđa četiri defanzivca. Lijanko je za razliku od pomenute trojice poslednjih šest meseci odigrao solidno pod palicom Siniše Mihajlovića u zadnjem bedemu Bolonje sa četiri elementa.  

U Laciju se događa nešto neobično. Odnos kluba prema Raduu koji je u prethodnih deset godina odgirao gotovo 350 utakmica u dresu Nebeskoplavih i bio simbol Lotitovog Lacija je krajnje diskutabilan. Rumun ne samo da nije pozvan na pripreme Lacija već mu je zabranjen i ulazak u Formelo. Ako je tačno da je Radu došao na “crnu” listu zato što je oštro prekorio pred svima u svlačionici Bastosa i Volasa, koji su se smejali posle jednog poraza Lacija, a oni se zatim žalili njihovim moćnim menadžerima, između ostalih i Žoržu Mendešu, onda smo zaista došli u tzv. novu normalnost.  

Osim Radua, pitanja Sergeja Milinkovića Savića i Luisa Alberta će i ovog leta biti  eksplozivna. Stav Lacija da postavi rok Sergeju i njegovom menadžeru Kežmanu, odnosno datum do koga će u Formelu biti voljni da razmotre eventualne ponude je  racionalan i logičan. Još se ne zna kada bi mogao da bude postavljen “deadline”, ali se pretpostavlja da bi mogao da koincidira sa završetkom prelaznog roka u Engleskoj, 8. avgusta, ili nedelju dana kasnije.  

Karlo Ančeloti ima pravo kada kaže da je u prednosti nad Mauricijom Sarijem i Antoniom Konteom jer, za razliku od njih, njemu nije ovo prva sezona na klupi Juvea odnosno Intera. Istovremeno, Ančeloti će imati na raspolaganju tim koji će pretrpeti mnogo manje personalnih promena nego Juventusov i Interov a da ne govorimo da Sari i Konte praktikuju fudbal koji nije mnogo sličan zamislima bivših trenera Bjankonera i Nerazura, Maksa Alegrija i Lučana Spaletija.

Manolas je veliko pojačanje za Napoli. Grk nema pregled igre i iskustvo Albiola, ali ima brzinu i eksplozivnost koja će Ančelotiju omogućiti da promeni stil igre i pomeri težište ka protivničkom golu. Manolas i Kulibali će omogućiti Napoliju efikasniji presing i napad sa većim brojem igrača nego što je to, do sada, bio slučaj.  

Hames Rodrigez je više luksuz nego pojačanje za Napoli. Predsednik De Laurentis je u pravu i kada sumnja u ispravnost dovođenja Kolumbijca, ali i u odluci da ispuni želju svog trenera i dovede igrača koga poznaje i želi. Pojačanje koje treba Napoliju je veliki golgeter. Zato bi Napoli, ako već želi da potroši  veliku sumu novca trebalo da investira u efikasnog centarfora, sposobnog da postigne preko 20 golova u Seriji A. Ime Maura Ikardija se nameće kao logično rešenje. Milik i Mertens su dobri fudbaleri, ali nisu dovoljno dobri da se sa njima stigne do kraja kako u Seriji A tako i u Ligi šampiona.  

U Juventusu svode račune o prvoj godini Kristijana Ronalda u Kontinasi. Da li se Ronaldo isplatio Juveu znaćemo tek kad on bude napustio Torino. Sada smo još uvek u “investicionoj” fazi i biće veoma zanimljivo videti kako će Stara dama izgledati i u kakvog zdravlja će biti po prolasku ciklona CR7.  

I kad smo već kod Ronalda, u “novu normalnost” ulazi i fotografija predsednika Juvea Andree Anjelija kako leti sa “low cost” kompanijom i vozi se aerodromskim autobusom dok njegovi igrači primaju plate od nekoliko desetina miliona evra.  

Iznenadni i nemušto objašnjeni kratki izleti sportskog direktora Paratičija i predsednika Anjelija na  Ibicu pumpaju benzin u priče o pletenju mreže iza kulisa za dovođenje Maura Ikardija. Prilično je evidentno da je dolazak Ikardija vezan za izlazak iz sfere Juve barem dvojice napadača. Paratičiju će trebati mnogo više umeća da udomi višak igrača Juvea nego da dovede nova pojačanja, uključujući Iguaina i Mandžukića u napadu.  

U Milanu je već počeo derbi između Rosonera i Nerazura, mada je sve, barem u ovom momentu na strani Intera: Liga šampiona, park fudbalera, trener. Đampaolo ne može da se poredi sa Konteom, dovoljno je pogledati letimično igračku i trenersku karijeru dvojice pa da se shvati jaz koji postoji. Međutim, Đampaolo je pokazao da je spreman da iskoristi svaku priliku da pokaže da ne pati od kompleksa niže vrednosti.  

U nekim drugim vremenima dolazak Benasera i Krunića u Milan ne bi bio ni registrovan kao vest. Pojedini autoironični navijači Milana zapažaju da nije u toku ni “sampdorizacija” već “empolizaija” Rosonera. Đampaolo bi mnogo više voleo da ima Zvonimira Bobana i Paola Maldinija na terenu sa dresom nego u kancelarijama sa sakoom i kravatom.  

Potez familije Singer da u vitrinu stave dve legende Milana dao je polovične rezultate. Na jednoj strani deo armije navijača Rosoenra vidi u Bobanu i Maldiniju garanciju da će se Milan vratiti u vrh italijanskog fudbala. Na drugoj, tifozi, poput slavnog italijanskog glumca Dijega Abatantuona, su se odlučili da uzmu predah: ne mogu da navijaju za banku i spekulativni fond. Oni navijaju za klub, a ne za spekulante koji preko kluba žele da ostvaruju profite. Filozofski koncept koji važi za sve veći broj timova, ne samo u Seriji A.  

Inter je na putu da potroši 75.000.000 za Sensija i Barelu. Primera radi, Juve je za Rabioa i Remzija platio samo provizije, izdašne dakako, ali ne više od 20.000.000 evra skupa. Dvojica mladih Italijana su prilično niska za moderne fudbalske standarde, a ni Brozović nije preterano visok. Stiče se utisak da bi Nerazurima na sredini terena mogli da fale centimetri i mišići. Galjardini i Vesino popravljaju prosek, međutim njih dvojica, barem u startu, polaze kao rezerve, mada kruži priča da bi nekadašnji igrač Atalante mogao da bude, u taktičkom smislu, veliko iznenađenje Kontea za sledeću sezonu.

Novi trener Inter se nalazi u paradoksalnoj situaciji:  na pripremama u Luganu praktično nema napadače. Na Ikardija ne računa, Politano je spoljni vezni, Espozito je još zelen iako je veliki talenat, Longo i klinci iz podmlatka su u Tićinu više zbog broja nego zbog realnih šansi da dobiju priliku u sledećoj sezoni.

(FOTO: Reuters)