{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

BOMBER IN SERBO: Ko Sariju sprema svilen gajtan i zašto je Lukaku „veliki mlakonja“

/ Izvor: mozzartsport
Komentari: 12
Utrošak vremena i novca za gledanje Atalante se isplati, Lacio nema širok kadar kao dva glavna kandidata za Skudeto, Roma profilisala prvih 11
BOMBER IN SERBO: Ko Sariju sprema svilen gajtan i zašto je Lukaku „veliki mlakonja“

Fudbal je zaista sport sui generis: Juventus je, zajedno sa Interom, lider na tabeli Serije A, plasirao se u osminu finala Lige šampiona sa 16 od 18 bodova, izgubio je samo dve od 24 utakmice u ovoj sezoni (primera radi, Lacio je izgubio šest, Inter četiri), obe od tima Simonea Inzagija, i opet se Stara dama, ili još preciznije, Mauricio Sari našao na nekoj vrsti medijske optuženičke klupe.

Sarijev najveći problem je njegov karakter i očigledan manjak empatije sa ambijentom Stare dame. U Sarijevom timu ne možete da nađete jednog igrača koji će, kao Barela u Interu za Kontea, da kaže „da je spreman da pogine za njega“. Navijači Juventusa ne skandiraju Sarijevo ime, uticajni komentatori, uključujući i bivše fudbalere su škrti u pohvalama i vrlo širokogrudi u kritikama toskanskog stručnjaka.

Predsednik Juventusa Andrea Anjeli je napravio hrabru opkladu kada se opredelio za Sarija s idejom da promeni fudbalski DNK-a Bjankonera u kojem neće važiti samo Bonipertijeva maksima da je „pobeda jedina stvar koja se računa“. Sada je na Anjeliju i njegovim saradnicima Paratičiju i Nedvedu da budu istrajni u ideji. Sakijev Milan je prvu utakmicu na kojoj je oduševio tifoze Rosonera i na kojoj se videla primenjana Sakijeva fudbalska filozofija video tek na polovini sezone, u januaru kada je Milan pregazio Maradonin Napoli (4:1). Saki je, za razliku od Sarija, imao bezrezervnu podršku Sivlija Berluskonija i Adrijana Galijanija i ambijenta Rosonera.

Može da se raspravlja o Sarijevim potezima, taktici, stilu igre, izboru igrača. Zameniti Ronalda dva puta u jednoj nedelji, nije za svakoga. Na Sarijevu žalost, uprava Juventusa je pokazala da je Ronaldo važniji i od Juventusa. Verovatno neće proći ni bez posledica Sarijevo opredeljenje da na četiri uzastopne utakmice, uključujući i Superkup Italije, ostavi na klupi De Lihta, igrača plaćenog 75.000.000 evra i koji košta 20.000.000 evra godišnje kasu Stare dame.

Stiče se utisak da Sari, uprkos sporadičnim izjavama fudbalera i funkcionera Juvea, postaje sve usamljeniji u Kontinasi i da mu se uveliko sprema „svilen gajtan“. Broj „udovica“ Maksa Alegrija se uvećava svake nedelje. Stav da Juve sa Sarijem ne igra ni lepši, ni efikasniji fudbal, a da pritom mnogo više rizikuje nego prethodnih godina, sve je rašireniji i sve jači argument koji implicira čak i smenu Sarija. Demantovanje od strane Pepa Gvardiole da postoji raskidna klauzula u njegovom ugovoru sa Mančester Sitijem nije zaustavila rasplamsavanje snova o dolasku Katalonca na kormilo Juvea već sledećeg leta.

Inter je pregrmeo „prokleti“ decembar: platio je danak u Ligi šampiona, ali je zadržao korak sa Juventusom u Seriji A. Konte je sa svojom ekipom uspešno prebrodio i seriju povreda koji su bukvalno desetkovali srednji red. Ruku na srce, mora se priznati, da Konte ima redak dar da u fudbalu primeni Ničeovu maksimu da je fanatizam jedina vrlina u bagažu prosečnih i slabih. Kao što je u Juventusu od Đakerinija, Padoina, Matrija i Pepea napravio pretorijance, tako je u Interu transformisao Kandrevu od izgubljenog u konkretnog igrača, Borha Valeru od opsoletnog u korisnog fudbalera, Galjardinija od deprimiranog u ambicioznog, Brozovića od lunatičnog do na momente i veoma lucidnog veznjaka.

S povratkom Sensija, Barele, Asamoe i Sančeza u tim i sa još dva pojačanja, Inter će biti opremljen da pokuša ono što nikome nije pošlo za rukom u ligama “petice”: da osvoji Ligu Evrope i Skudeto. Igranje četvrtkom penalizuje drastično timove koji gaje šampionse ambicije u nacionalnim ligama. Nije isključeno da Inter digne ruke od evropskog takmičenja. Naravno, prvo treba videti gde će se Nerazuri nalaziti na tabeli kada počne nokaut faza u Ligi Evrope. Iskustvo nas uči da utakmice Lige Evrope  jednako umaraju, a ne daju dovoljnu adrenalinsku injekciju kao mečevi Lige šampiona za prvenstvene okršaje.

Ima pravo Paolo Di Kanio kada zapaža da Rumelu Lukaku u Interu ponavlja životnu priču iz Mančester junajteda: moćan protiv malih i timove srednje kategorije, slabašan i maglovit protiv jakih timova i kada je biti ili ne biti. Zaista, ako pogledamo protiv koga je postizao golove u Premijer ligi i u Seriji A dolazimo do zaključka da je Lukakuov učinak, po pravilu, dijametralno suprotan. Jeste postigao već 14 golova u dresu Nerazura, ali je isto tako nepobitna činjenica da je promašio seriju šansi za pobedu protiv Rome, Fjorentine, Juventusa, Barselone, Borusije Dortmund. Možda Di Kanio preteruje kada ga naziva da „velikim mlakonjom“, ali ima pravo kada zaključuje da bez popravka učinka protiv velikih timova i u presudnim utakmicama Lukaku ne može da postane top fudbaler, a Inter tim za Skudeto i evropske trofeje.

O Laciju se s pravom pišu i “recituju” hvalospevi u medijima. Pobediti Juve dva puta u dve nedelje nija mala, što bi Džoni Štulić rekao, mala zajebancija. Međutim, kao što je ukazao Sven Goran Erikson, za ovaj tim Nebeskoplavih je plasman u Ligu šampiona veliki uspeh. Kao što je objasnio Šveđanin, da bi ostvario cilj logično je da ti postaviš lestvicu malo više kako bi držao igrače pod pozitivnim pritiskom. Drugim rečima, u Formelu pričaju o Skudetu, a cilj je Liga šampiona.

Aktuelni tim Lacija ne može da se poredi sa Eriksonovim i Kranjotijevim, taj Lacio je polazio kao favorit u svakom šampionatu za Skudeto, ovaj Lacio je kao Maestrelijev i Kinaljin. Zato bi eventualni treći Skudeto Nebeskoplavih imao mnogo više ukus prvog nego drugog. Da bi se to dogodilo, sad neka navijači Nebeskoplavih čuknu u drvo, potrebno je da do kraja prvenstva nijedan od četvorice tenora, plus Lejva; Lulić, Ačerbi i Lacari, izbegnu povrede ili duža odsustva.

Simone Inzagi nema igrače na klupi, kao Sari, Konte ili čak Fonseka i Gasperini, koji mogu da zamene adekvatno startere. Bastos i Patrik u odbrani, Džoni, Kataldi, Parolo, Marušić u srednjem redu ili Kaisedo u napadu, mogu da budu korisni u drugim poluvremenima, kao protiv Sasuola, Kaljarija ili Juvea, ali ne mogu da budu alternative kao što su to rezerve Juvea i Intera. Uzmite Juve, čitavu sezonu igra bez Kjelinija, probajte da zamislite Lacio bez Ačerbija. Inter je pola jesenjeg dela šampionata bio bez Barele i Sensija, stvorite sliku Lacija bez Luisa Alberta i Sergeja Milinkovića. Atalanta igra već nekoliko meseci bez Duvana Zapate, šta bi bilo sa Lacijom bez Imobilea? Roma je morala da pregrmi mesec i po dana bez Pelegrinija, kakav bi Lacio bio bez Koree?

Roma je na veoma autoritativan način zatvorila fudbalsku 2019. godinu. Ima neke simbolike da su Đalorosi počeli katastrofalno ovu godinu porazom od Fjorentine u Kupu Italije (1:7), a da su je završili trijumfalnim tutnjanjem „Frankijem“ prošlog petka. Paulo Fonseka je odradio veliki posao. Uprkos velikom broju povređenih igrača, Romini fudbaleri su doživeli čak 28 povreda u prva četiri meseca sezone, Portugalac je oformio kostur tima i dao identitet igri, upravo ono što Mauricio Sari nije uspeo u Juventusu.

Fonseka je maestralno iskoristio višemesečno alarmantno stanje u Trigoriji da iskristališe hijerarhije u svom timu i nametne nam da svi naučimo napamet njegov tim. Sa preporodom Florencija, Portuglac je kompletirao pazl i sada je svima jasno da su starteri Rome: Pau Lopez - Florenci, Mančini, Smoling, Kolarov - Dijavara, Veretu -  Zaniolo, Pelegrini, Klajvert - Džeko. Druga komparativna prednost Rome je što, posle Juventusa, ima najkompletniji park igrača. Praktično, Đalorosima nedostaje samo alternativa za Džeka, pošto je postalo očigledno da je Kalinićeva karijere nepovratno krenula nizbrdicom.

Atalanta Đampjera Gasperinija je prava fudbalska poezija. Bez preterivanja možemo da kažemo da je svaki minut i  svaki evro potrošen za gledanje Dee je dobro utrošno vreme i novac. Boginja iz Bergama igra tako dinamičan, brz, maštovit fudbal da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Protiv Milana, Atalanta je igrala gotovo celu utakmicu bez klasičnog centarfora (Murijel je ušao u igru u finišu meča), sa Malinovskim iza Iličića i Papu Gomeza: pored pet postignutih golova imala je šansu da zatrese mrežu Donarume barem još toliko puta.

Milan je na nizbrdici na kojoj neće moći da ga zaustave ni eventualna pojačanja u januaru, pa makar stigla sva trojica najavljenih igrača: Ibrahimović, Matić i Todibo. Za razliku od Rosonera, za Napoli će januar biti mesec istine. Pobeda u Ređo Emiliji, osim što je prekinula post koji je trajao dva meseca, neće imati veliku vrednost ako Gatuzo sa svojim momcima ne osvoji barem deset bodova na sledeće četiri utakmice protiv Intera, Fjorentine i Juventusa na San Paolu i Lacija na Olimpiku. Zadatak, priznaćete, nimalo lak.

PIŠU: Roberto Pruco "Bomber” i Željko Pantelić
(FOTO: Reuters )

Najnovije vesti


×