{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

BOMBER IN SERBO: Juve, imamo problem, Sari i Ronaldo su tempirana bomba

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 5
Legendarni napadač Rome Roberto “Bomber“ Pruco i naš dopisnik iz Rima Željko Pantelić analiziraju aktuelne trenutke u italijanskim klubovima
BOMBER IN SERBO: Juve, imamo problem, Sari i Ronaldo su tempirana bomba

(Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić)

Mauricio Sari pripada staroj školi. Ni do danas se nije navikao na utakmice u vreme ručka nedeljom. Sari se žalio svaki put kada bi njegov tim igrao u 12.30, dosledno, bez obzira da li je bio na klupi Empolija, Napolija ili Juventusa, tako da je kiks protiv Sasuola neka vrste karmičke neizbežnosti.

Između trenera Stare dame i ambijenta Bjankonera nije se rodila ljubav na prvi pogleda, a ne vidi se na horizontu ni posle gotovo pola godina od dolaska toskanskog stručnjaka u Kontinasu. Juve je jedini tim u Evropi koji nije pretrpeo poraz, drugi je na tabeli sa samo bod zaostatka za Interom, dva kola pre kraja grupne faze Lige šampiona je obezbedio prolaz u osminu finala LŠ, kolo pre kraja je zacementirao prvo mesto i lakši žreb. Pa opet, bio je dovoljan remi sa Sasuolom, pa da potmule kritike iz prethodnih nedelja, dobiju megafon.

Pre gotovo 50 godina je postala čuvena fraza "Hjuston imamo problem" posade Apolo 13 na putu za Mesec. Sari ima problem sa Ronaldom. Kormilar Juvea je priznao na startu sezone da će njegova taktika važiti za deset fudbalera plus Ronaldo, odnosno da će morati da pronađe funkcionalnu formulu za njegove ideje i Ronalda. Prepreka za Mauricija je što on nije navikao da na terenu ima igrača koji može da radi šta god hoće i da nema nikakve zadatke u defanzivnoj fazi. Za razliku od Murinja, Ančelotija i Zidana, Sari ne može da računa da sa Ronaldom svaku utakmicu počinje sa 1:0. Učinak Portugalca u ofanzivnoj fazi igre je bio takav da je njegova dozvola da samo napada bila opravdana i isplativa.

Juventus je dovoljno jak da u Seriji A pobeđuje i sa 10 igrača, tako da može bez većih teškoća da podnosi Ronaldovu posebnost. Nevolja je što se Ronaldo ne miri sa činjenicom što nije više stari Ronaldo i kao većina ljudi umesto da se suoči sam sa sobom, okrivljuje sve druge za svoje nedaće. Za Sarija će biti veliki izazov da izađe na kraj sa tom problematikom jer njegov fudbal predviđa aplikaciju svih 11 igrača na terenu, bez  rezerve i popusta. Sarijeva mašina je kao savršeni mehanizam u kome je dovoljno da jedan mali, a kamoli veliki, šraf iskoči i da se sve poremeti.

Posle prošlomesečnog incidenta i jasne poruke kluba da stoji iza svake odluke i svakog poteza Ronalda, Sari će morati pet puta da razmisli pre nego što zameni Ronalda ili ga ostavi na klupi. Jedini bezbolni izlaz za Sarija i Ronalda je da CR7 počne da postiže golove i popravi svoju formu, u suprotnom odnos Sari - Ronaldo je tempirana bomba koja će eksplodirati pre ili kasnije.

Antonio Konte je ostvario, gledajući Seriju A i Ligu šampiona, slabije rezultate od Sarija, ali je u Milanu rasplamsao entuzijazam kakav se ne pamti. Čak je i severna tribina (mesto okupljanja militantnog navijanja Nerazura na San Siru) zaboravila, bar trenutno, “crno-belu” prošlost Kontea.  Nema sumnje da je novi trener Intera oblikovao tim po svojoj slici i prilici. Konte nema tako veliki i kvalitetni fond igrača kao Sari u Juventusu, ali je zato komandant u bukvalnom smislu te reči, što se ne može reći za kolegu iz Juventusa.

Limitirani broj igrača je dvosekli mač. S jedne strane se rizikuju veliki problemi u slučaju povreda, pogotovo u prelomnim delovima sezone. S druge strane donosi neophodni mir i samouverenost igračima koji ne podnose najbolje konkurenciju ili klupu. Konte se danas buni kada ga neko podseti na njegove želje tokom leta, pogotovo u ofanzivnom odeljku, ali je činjenica da bi Lautaro Martinez i Romelu Lukaku bili mnogo više pod pritiskom i imali bi manju minutažu da je prošlog leta došao Edin Džeko i da se Aleksis Sančez nije povredio.

Lukaku i Lautaro Martinez su klasičan primer fudbalera koji su se našli u pravo vreme, na pravom mestu, sa pravim trenerom. Odsustvo konkurencije doprinelo je da Belgijanac i Argentinac dožive teret odgovornosti kao dodatni motiv. Bez straha da bi mogli da izgube mesto, to posebno važi za Lautara Martineza, dvojica centarfora su stekla ogromno samopouzdanje koje je preduslov dobrih igara svakog centarfora. Bez velike doze samouverenosti pred protivničkim golom se mnogo više greši nego što se pogađa.

Sledećih mesec dana će biti presudno za Interovu sezonu: Roma, Barselona, uvek neugodno gostovanje u Firenci, odmah na ulazu u 2020. godinu Nerazure čekaju Napoli na San Paolu i Atalanta na San Siru. Jedina, uslovno rečeno, lagana utakmica bi trebalo da bude ona protiv Đenove. Nevolja za Kontea je što će morati da igra sve te utakmice bez Sensija i Barele, najverovatnije Galjardinija i sa rovitim Asamoom. Praktično, Konte nema rezerve na sredini terena ako ne računamo Kandrevu kao rešenje iz nužde. Istina, Konte je kao selektor Azura, upravo u alarmantnoj situaciji na Evropskom prvenstvu 2016. godine, prekomandovao Kandrevu u ulogu polutke.

Način na koji je Lacio pobedio Udineze svedoči koliko je tim Simonea Inzagija moćan kada se igra sa manjim intenzitetom, odnosno kada Milinković-Savić, Lejva i Luis Alberto nametnu svoj tempo i onda sa iznenadnim promenama ritma uz pomoć Koree i Imobilea matiraju protivničke odbrane. Jednostavno, kada su četvorica tenora u formi Lacio je tim za Ligu šampiona i za nešto više od toga. Nije slučajno da su od 33 gola Lacija u ovoj sezoni 32 delo Imobilea, Milinković-Savića, Koree i Luisa Alberta, bilo da su bili strelci ili asistmeni.

Protiv Juventusa i Kaljarija, u sledećih deset dana, Lacio će imati svoj maturski ispit. Štaviše, od ishoda tih proba zavisi da li će čak i trk za skudeto biti obogaćena novim učesnicima. Izlazak Lacija iz Lige Evrope jesta veliki udarac za ugled Nebeskoplavih, ali bi zaista mogao da bude sreća u nesreći kada je u pitanju trka za vrh tabele u Seriji A.

Na ispitu će u januaru ponovo biti i Klaudio Lotito. Već nekoliko puta se dogodilo da se Lacio u januaru nalazi u zoni Lige šampiona i da se predsednik Nebeskoplavih ogluši na zahteve da pojjača park igrača kako bi se dostigao zacrtani cilj. Svaki put je Lotito odgovrio ćutanjem i Lacio je ispustio priliku u završnicama šampionata da se domogne najvažnijeg klupskog takmičenja. Ovom timu Lacija je potreban igrač koji bi odmenio Lulića na desnom boku srednjeg reda i jedan pouzdani i iskusni defanzivac. Darko Lazović iz Verone bi bio idealno rešenje za Lacio u januaru. Sa njim bi rimski klub imao polisu osiguranja za plasman u Ligu šampiona.

Roma je u Veroni pobedila zahvaljujući svom kvalitetu. Verona se borila, trčala, kreirala šanse, igrala bolje,  ali fudbal se igra da bi se postigao gol, a u Jurićevom timu ima vrlo malo igrača sposobnih da tresu mreže sa regularnošću. Jaz između proizvedenih potencijalno opasnih situacija i udaraca na gol Pau Lopeza oslikava bolje od bilo čega problem Veronine igre.

Poboljšanje forme Lorenca Pelegrinija je sve vidljivije, kao i Veretua. Nedostaju golovi Džeka i nivo igre s početka sezone Kolarova. Smoling bi morao više i bolje da se kreće u defanzivnoj fazi i da pokriva prostor koji ostavlja  Kolarov. Srpski bek je neizostavan zbog svog doprinosa u konstrukciji igre Rome i zato bi morao u defanzivnoj fazi da ima snažnu podršku svojih saigrača, što ne znači da je dopustivo da zaboravi, kao na Bentegodiju, Faraonija.

Fonseka će morati da pronađe neko rešenje za Džeka. Pad forme kapitena BiH je vidan koliko i logičan imajući u vidu njegove godine i broj utakmica koje je odigrao dosada u sezoni. Kalinić nije adekvatna alterantiva, ali je jedina, osim ako portugalski stručnjak ne izvuče iz cilindra Mhitarjana u ulozi “lažne devetke”.

Napoli svakim danom postaje sve više školski primer kako se uništava sezona jednog kluba. Gazda Aurelio De Laurentis je seriju grešaka u vođenju kluba obogatio epizodom iz petka. Umesto da na sastanku sa igračima u Kastel Volturnu otvori vrata za pomirenje ili bar smirivanje atmosfere, De Laurentis je sat vremena držao bukvicu igračima zalupivši vrata pacifikaciji koju je otvorio remi sa Liverpulom. Ni to mu nije bilo dovoljno, pošto je pozvao Karla Ančelotija, kao svedoka svoje tužbe protiv igrača, dovodeći trenera Napolija u situaciju da bude između čekića i nakovnja. Rezultat se video protiv Bolonje: i odnos između trenera i igrača se poljuljao. Ne bi bilo iznenađenje da je to bio cilj De Laurentisa: divide et impera. Zavadi pa vladaj.

Kaljari i Atalanta nastavljaju da oduševljavaju svoju publiku. Ekipa Rolanda Marana je pokazala da poseduje ne samo fizički i tehnički kapacitet već i mentalnu snagu velikih timova: vratiti se u igru posle primljenog trećeg gola od Sampa je bagaž timova lansiranih za najveća dela. Atalanta je bila doliko dominantna na Rigamontiju da je utakmica sa Brešom mnogo više ličila na lakši trening Boginje nego na mali lombardijski derbi.

KUP ITALIJE, 1/16 FINALA

Utorak:

Kremoneze – Empoli 1:0 (1:0)

Đenova – Askoli 3:2 (1:0)

Fjorentina – Ćitadela 2:0 (1:0)

Sreda:

Sasuolo – Peruđa 1:2 (0:2)

SPAL – Leće 5:1 (4:0)

Udineze – Bolonja 4:0 (2:0)

Četvrtak:

18.00 Parma – Frozinone
21.00 Kaljari – Sampdorija

(FOTO: Reuters)

Najnovije vesti


×