{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

Bajern i Menš, kajzer Franc, Junter i ljubičasti jaguar

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 2
Sećanje na jedno staro, iščezlo rivalstvo...
Bajern i Menš, kajzer Franc, Junter i ljubičasti jaguar

Dve kulture, dva sistema, dve filozofije... Dva sveta. Dva sveta totalno različita. Menš na jednoj, Bajern na drugoj strani. Tako je bilo nekad. Linija povučena krajem šezdesetih odavno je izbledela. Zub zlog vremena i komercijalizacija ubili su romantiku starih rivalstava. Ostade samo da se pripoveda. Tako su Nemci sredinom devedesetih, u nedostatku ozbiljnih izazivača Bajernu i lepih priča s derbija, “izmislili” Klasiker. Evropska titula Borusije iz Dortmunda imala je ključnu ulogu u inauguraciji (nove) najveće utakmice Bundeslige. Milioneri do tada - marginalci. Jedna titula, dva druga mesta i velikih asova kroz istoriju za nabrojati na prste. Tih devedesetih, druga Borusija, danas mnogo manje popularna - ona iz Menhengladbaha - konačno je izgubila status drugog kluba Nemačke. Bajern i Menš više nikad neće odigrati veliku utakmicu...

 Borusija Menhengladbah - legenda o Ždrepcima

"U svojoj 23. godini imao sam troje dece i živeo mirnim porodičnim životom. Sep Majer i Gerd Miler vozili su svoje poršee i podsmevali se mojoj želji da od prvog ozbiljnog zarađenog novca kupim porodični automobil. Bilo mi je krivo. A bio sam i pomalo ljubomoran. Da, i onda sam ispao mnogo glup",priseća se redovno, gotovo na svaki svoj jubilarni rođendan Franc Bekenbauer, veliki kapiten Bajerna. Kako mu je samo mrsko zbog toga... Ledeni Kajzer... Udar je to ozbiljan na njegovu reputaciju što je čuva ko zmiče noge. Ali novinari insistiraju, pitaju. Jer to je anegdota u kojoj je šćućorena sva srž te dve ideologije, dva fudbalska pravca iz kojih će nastati najčuveniji nemački derbi. Bajern - Gladbah, dabome.

Kapiten Gladbaha je Ginter Necer. Junter, probisvet svoje vrste, šmeker, “dvometraš” i pimpler kakav u ono vreme baš i ne niče na svakoj “švapskoj” livadi. Uzdiše Kajzer, kiselo se smeši, pa pretura dalje po sećanjima...
“Necer je u to vreme imao jaguar E. Pozove je jednog dana i ponudi mi ga za 10.000 maraka. Ispriča mi da je to najlepši automobil na svetu, jedan od retkih primeraka, da će mi svi zavideti. I pristao sam“.  

Priča ide dalje: idućeg dana padala jaka kiša u Minhenu. Bekenbauer je seo u svoja nova kola i ubrzo shvatio da pokretni krov prokišnjava, kočnice ne rade, a i kvačilo je počelo da propada...
“Da, da, sutradan me je odmah pozvao. Počeo je da urla: ’Ginter, ti si varalica! Šta si mi ovo prodao?!’ Rekao sam mu: ’Franc, šta hoćeš, to je moderan engleski automobil’. Onda je tu lepoticu prodao Volfgangu Overatu za 8.000 maraka. Ispustio je sjajnog jaguara ljubičaste boje. Neznalica! Ja sam onda kupio žuti ferari“.  
...

Krajem šezdesetih Nemačku trese zemljotres promena; 1966. formirana je vlada “velike koalicije” - demohrišćani i socijaldemokrate; dve godine kasnije izbila je studentska pobuna inspirisana pacifističkim pokretima koji su protestovali protiv rata u Vijetnamu; Vili Brant, bivši gradonačelnik Berlina, postao je kancelar, formirao vladu, izvinio se za genocid  i započeo svoju čuvenu “istočnu politiku”, normalizujući odnose sa SSSR-om, DDR-om, Poljskom - pokušaj izgradnje mostova u kruto podeljenoj Evropi.

Godine promena i sukoba, radikalizacije političkog života, uticale su i na fudbal. U takvoj klimi sve je postalo politika: mi protiv njih - u svakoj društvenoj sferi. Od umetnosti, preko filozofije do sporta. Rivalstvo između Bajerna i Menhengladbaha poprimilo je simboliku koja je “debelo” prevazilazila čisto fudbalski aspekt. I opet: crno protiv belog, dobro protiv zla, revolucionari protiv konzervativaca, Necer protiv Bekenbauera. Bajern protiv Menša.

Bajernovac je uredan, uvek fino počešljan, radi 10 sati u fabrici i s ponosom ističe svoj aktuelni status, braneći ga svim silama. Književnik, muzičar, reformator, progresivac, ili pripadnik radikalnog levog krila iz srca i duše navijao je za Menhengladbah. Bilo je to doba kada je Borusija bila najpopularniji klub u Nemačkoj. S jedne strane je spektakularni fudbal i kao proizvod čuvene pobede protiv Dortmunda (12:0), Šalkea (11:0), Nojkirhena (10:0). Pa i ona simfonija sa starog Bekelberga - megdan sa tada dvostrukim šampionom Evrope, Interom (7:1). Lajtmotiv - ubitačna kontra i Necerov teledirigovani pas. Sa druge strane je Bajernov olovni pragmatzam, neretko „ubica“ boljih i snažnijih, te besprekorna fizička sprema, kao posledica rigorozuma jugoslovenskih učitelja Čika Čajkovskog i Branka Zebeca.

Tako oštre podele kasnije će neizbežno poroditi i klišeje koji će se univerzalno primenjivati u Nemačkoj. Uz Bajern će tako redovno ići „ružni i uspešni“, a uz sve ostale, kako budu narastali i postajali glavni konkurenti vladaru - „lepi i gubitnici“. Za četu Henesa Vajsvajlera, čoveka koji je najzaslužniji za stvaranje moćog Menša, nikako se nije moglo reći da je bila gubitnička.

Na putu uzdizanja nemačkog fudbala u sam evropski vrh Borusija i Bajern pored različitosti pokazivali su i brojne analogije. Oba kluba plasiraće se u Bundesligu iste godine - 1965. Do tada u klupskim prostorijama imali su vitrine, ne i trofeje u njima. Bajern samo staru, “prašnjavu” titulu iz ’32. i jedan kup iz ’57. Menš još skromniji - samo kup. Vajsvajler je na raspolaganju imao tim čija je starost u proseku bila 21,5 godina. Ekipa što ju je selektirao Čik Čajkovski tek nešto starija - 21,8. Iza Necera - Jup Hajnkes, Herbert Laumen, Bern Rup, Berti Fogts; iza Bekenbauera - Sep Majer, Švarcenbek, Gerd Miler. Kasnije će doći sve as za asom: Danac Le Fevr, Haki Vimer, Horst Kepel, Rajner Bonhof, Hajnc Vitman, Zilof, Blajdik, Klef, odnosno Uli Henes, Kopenhofer, Brajtner...

Bajern je bolje ušao u tu trku sa Menšom. Prva titula Bavaraca (u Bundesligi) 1969. Borusija je odgovorila s dve vezane krune, da bi Bajern 1972. započeo trogodišnju vladavinu nemačkim, a 1974. i evropskim fudbalom. Prvo trostruka kruna u domovini, pa onda u Kupu šampiona.

Od 1969. pa sve do 1977, bundesligaške titule uzimali su isključivo Bajern i Borusija. Posle Bajernove trostruke krune, tri godine vladao je Menš. Doduše, u nešto izmenjenom sastavu, sa novom zvezdom - Alanom Simonsenom (Necer otišao u Real) i sa novim trenerom. Pravo iz Minhena stigao je Udo Latek. I dok su Bavarci vladali Evropom, njihov bivši trener uzimao im je titule u Bundesligi.

Pristalicama Borusije iz Menhengladbaha posebno je ostao u sećanju okršaj iz proleća 1974. Bajern je na Hejselu tukao Atletiko Madrid sa 4:0, uzeo prvi od tri vezana Kupa šampiona, da bi se 24 sata kasnije obreo na Bekelbergu da odigra veliki derbi Bundeslige sa Borusijom. Kako? Bundesliga nije želela da izmesti susret  iz standardnog termina, a taj duel sa Atletikom bio je zapravo drugi, reprizni, pošto u prvom nije bilo pobednika. Bajern nije imao kud, morao je da igra i doživeo je pravi brodolom - 0:4. Hvaliće se dugo Ždrepci kako su razmontirali novog pravaka Evrope, kako su oni najbolji na Kontinentu, da bi Rajner Bonhof u novogodišnjem intervjuu otkrio kako baš i nije ponosan na tu pobedu...
“Zbog čega? Dobro, reći ću vam... Alkohol se tog dana osećao na sve strane. U svakom duelu sa igračima Bajerna. Po mojoj slobodnoj proceni Uli Henes imao je bar 2,5 promila. Pa oni su se smejali posle svakog primljenog gola. Postali su prvaci Evrope, nije ih taj meč sa nama zanimao mnogo”...

Bajern je razliku u odnosu na velikog rivala pravio na evropskoj sceni. U periodu 1970 - 1980. tim iz Minhena odigrao je tri evropska finala (sva tri u Kupu šampiona) i sva tri dobio. U istom razdoblju Borusija se pet puta dokopala evro-finala (jednom u Kupu šampiona - poraz od Liverpula, odnosno četiri puta u UEFA kupu) i slavila samo u dva navrata.  

Menš je sve do 1980. godine imao više titula u Bundesligi od Bajerna. Tek 1981. Bavarci su preuzeli primat u tom smislu. Negde početkom osamdesetih dva kluba počela su da se kreću u različitim smerovima. Bajern je rastao, Menš prvo stagnirao, pa krenuo unazad. Ključni udarac Bavarci su Borusiji zadali kada su joj uzeli Lotara Mateusa, u leto 1984. Transfer nove superzvezde nemačkog fudbala ozbiljno je uzburkao javnost, pogotovo što je Mateus u poslednjem meču za Ždrepce, u finalu DFB kupa, promašio penal. Da, Borusija je to finale igrala protiv Bajerna. Nekoliko dana kasnije Lotar Mateus predstavljen je u Minhenu. Osmeh i crveni dres na grudima.

Simbol definitivne promene odnosa moći...

Od tog leta Bajern će osvojiti 24 titule šampiona i okititi se s još dve evropske lente. Borusija iz Menhengladbaha više nikad nije bila prvak. Za sve opve godine uzela je samo jedan kup - 1995. godine, što joj je do danas poslednji trofej. U međuvremenu više puta je ispadala u Cvajtu i u nekoliko navrata bila pred bankrotom. Najgore je bilo u proleće 1992, posle poraza u finalu kupa od drugoligaša Hanovera.
“Jedan krizni sastanak za drugim, UEFA nam je pretila jer nismo mogli da isplatimo 700.000 maraka kao drugu ratu za transfere Martina Dalina i Petera Nilsena. Mnogo teški dani... Bilo je raznih predloga, između ostalog da proglasimo bankrot”, sećao se svojevremeno Hans Peter Mol, tada prvi čovek kluba.  “A onda smo odlučili da se obratimo Bajernu”.

Borusija je prilikom prodaje Štefana Efenberga u Minhen ubacila klauzulu u ugovor po kojoj joj sleduju određeni proceni od naredne prodaje. Bavarci su tog leta prodali Efea u Fjorentinu. Po ugovoru, procenti je na račun Borusije trebalo da legnu dogodine...
“To bi bilo prekasno. Nismo imali rešenje i”...

Ginter Necer pozvao je svog starog druga i velikog rivala sa terena - Franca Bekenbauera. Hans Peter Mol sutradan je bio na letu za Minhen...
“Od Ulija Henesa na ruke sam dobio ček na 900.000 maraka. Borusija je bila spasena”.
...

Da li Menhengladbah i Bajern danas konačno igraju veliku utakmicu; prvu još od onog finala kupa i Mateusovog promašenog penala? Teško je reći u vreme kad su veliki i mali (pre svega u finansijskom smislu govoreći) polarizovani do te mere da Bajern ili Juventus bez većih problema vladaju u svojim državama gotovo punu deceniju! Ono što je činjenica - ovakav poredak na tabeli Bundesliga nije videla više od 40 godina: Menš ispred Bajerna u danima uoči Nove godine, četiri boda više. I sasvim pristojne šanse da u slučaju pozitivnog rezultata u današnjem meču jesenje počasti stignu na Borusija park. Kapa dole Marku Rozeu...

Bez obzira na najbolju sezonu Menša u poslednjih nekoliko decenija uloga apsolutnog favorita ide Bajernu. Ali jasno da Hansi Flik i njegovi momci ne dolaze na izlet u Menhengladbah. To je stadion na kome su Bavarci kroz istoriju najčešće gubili - 20 puta, a u poslednih pet godina i deset utakmica Menš je moćnijem rivalu uzeo čak 14 bodova.

Borusija park je stadion na kome je Bajern dosta puta padao i u prethodnih deset sezona - šest puta. Dok kroz istoriju u tom gradu osvaja svega 1,1 bod u proseku. Takvim učinkom protiv mašinerije iz Minhena ne može da se pohvali nijedan nemački klub.

Zanimljiv je i sledeći podatak: glavna uzdanica gostiju, Robert Levandovski, negativan učinak u Nemačkoj ima samo protiv Menša - šest pobeda i sedam poraza, uz svega četiri postignuta gola na 15 utakmica...

Šta je na strani Bajerna? Suvi kvalitet. Nijedan igrač Borusije, osim štopera Matijasa Gintera, ne bi našao mesto u startnih 11 Bajerna.

Bajern je s Flikom na klupi krenuo ludo. Dortmundu i Fortuni po četiri komada, Crvenoj zvezdi u Ligi šampiona šest. Za 270 minuta jedan dozvoljen udarac u okvir gola. Ali onda poraz od Leverkuzena u Minhenu koji je ponovo pokrenuo priče o novom treneru kog bi valjalo angažovati tokom zimske pauze. Možda baš Menš ima ključeve Flikove sudbine. Jer ako bi danas Bajern pao u Menhengladbahu...

Marko Roze brzo je implementirao svoje ideje iz Salcburga. Njegov tim podjednako dobro igra kod kuće i na strani, želi da kontroliše situaciju protiv svakoga. Prvi put u sezoni Roze se susreće sa mnogo snažnijim od sebe i neće moći da vodi glavnu reč u polju. Biće zanimljivo videti kakav je "specijal" pripremio za Bavarce.
"Mi smo prvi, Bajern je četvrti. To su činjenice. Ali ne pravimo nekakav bauk od toga. Kul je biti prvi, naravno... Zato želimo da tu ostanemo", kazao je harizmatični austrijski stručnjak uoči meča. "Pronašli smo naš stil igre, igramo dobro. To je ono što obećava pred ovaj veliki okršaj"

Ima samo jedna mala sitnica - Bajern je od Borusije kvalitetom udaljen koliko Borusija od svoje poslednje titule. Jasno je, dakle, ko se ovde pita.

Pobeda Bavaraca vraća u surovu realnost. Sve ostalo prizvaće malo stare, dobre romantike u nemački fudbal.

Ko poručeno u ove pretpraznične dane... 

BUNDESLIGA - 14. KOLO

Petak
Ajntraht - Herta 2:2 (0:1)
/Hintereger 65, Rode 86 - Lukebakio 30, Grujić 63/

Subota
15.30: (2,40) Augzburg (3,40) Majnc (2,90)
15.30: (1,30) Dortmund (5,70) Fortuna Diseldorf (9,00)
15.30: (5,80) Menhengladbah (4,30) Bajern (1,55)
15.30: (2,70) Frajburg (3,25) Volfzburg (2,65)
15.30: (1,48) RB Lajpcig (4,60) Hofenhajm (6,25)
18.30: (2,00) Leverkuzen (3,45) Šalke (3,80)

Nedelja
15.30: (2,20) Union Berlin (3,40) Keln (3,30)
18.00: (1,55) Verder (4,30) Paderborn (5,70)

*** kvote su podložne promenama


 

Najnovije vesti


×